PADOBRANCI SA KURAHEA

506. padobranski pešadijski puk, 101. vazdušnodesantne divizije
vojske SAD

Poznato je da se ideja o desantnim jedinicama javila još u Prvom svetskom ratu, s masovnom pojavom aviona na bojištu. Još početkom 1915. godine, francuski piloti otpočinju s prebacivanjem agenata na neprijateljsku teritoriju. Pred kraj rata odobren je predlog američkog generala B. Mičela, da se izvrši padobranski desant celom divizijom (oko 2000 aviona), iza nemačkih linija kod Ipra. Ali ovaj desant nikada nije izvršen.

Razvojem transportne avijacije i usavršavanjem padobrana, između dva svetska rata, dolazi do novog zamaha u razvoju padobranskih jedinica. Tako je na manevrima vojske SAD u zoni Panamskog kanala 20. marta 1931. godine, sa četiri bombarderska i dva transportna aviona, desantirana brdska haubička baterija sa poslugom na daljini od 240 kilometara, a koja je 15 minuta nakon prizemljenja bila spremna za dejstvo.
Međutim, vodeću ulogu u razvoju vazdušnodesantnih jedinica preuzeće SSSR, njega će slediti Nemačka i Francuska. Ozbiljnije pripreme za razvoj ovih snaga u SAD, otpočinju tek američkim ulaskom u Drugi svetski rat.

VRIŠTEĆI ORLOVI

Prva padobranska jedinica u SAD bila je 82. vazdušnodesantna divizija iz Fort Braga. Reč je o staroj pešadijskoj diviziji još iz 1917. godine, koja je 25. marta 1942. godine reorganizovana. Već 15. avgusta 1942. godine, 82. pešadijska divizija postaće prva vazdušnodesantna divizija u SAD, i biće preimenovana u 82. vazdušnodesantnu diviziju. U aprilu 1943. godine njeni padobranci će biti raspoređeni u Severnoj Africi i učestovaće u desantu na Italiju.

General Ajzenhauer u razgovorima sa pripadnicima 506. padobranskog pešadijskog puka na manevrima u Engleskoj
General Ajzenhauer u razgovorima sa pripadnicima 506. padobranskog pešadijskog puka na manevrima u Engleskoj

Druga, takođe čuvena padobranska jedinica u SAD bila je 101. vazdušnodesantna divizija ili kako je popularno nazivana, „vrišteći orlovi“, zbog amblema na kojem se nalazila glava američkog orla.

Divizija je formirana 16. avgusta 1942. godine u kampu Klejborn u Luizijani, a njen prvi komandant do desanta na Normandiju, bio je general-major Vilijem Keri (Bil) Li. General Vilijem Li je učestvovao u planiranju operacije Overlord, ali je zbog ozbiljnih zdravstvenih problema morao komandnu dužnost predati i vraćen je u SAD na lečenje. Generala Vilijema Lia u SAD smatraju ocem vazdušnog desanta.

Pripadnici 101. vazdušnodesantne divizije na maršu prema Bastonju
Pripadnici 101. vazdušnodesantne divizije na maršu prema Bastonju

Komandu nad 101. vazdušnodesantnom divizijom uoči dana D preuzima general Maskvel Devenport (Maks) Tejlor. Ostatak rata on će komandovati divizijom. Bio je jedan od prvih američkih generala i komandanata koji je sa svojim vojnicima stupio na tlo Francuske. Komandovao je divizijom tokom operacije Market Garden, dok je divizijom u bici za izbočinu i Bastonju komandovao brigadni general Entoni Klement (Nets) Mekalef (zbog obaveza general Tejlor, koji se službeno nalazio u SAD, te ga je zastupao general Mekalef).

Po završetku Drugog svetskog rata, deo divizije je bio raspoređen u Francuskoj i u Austriji. Tokom pedestih godina dvadesetog veka, divizija ponovo biva reorganizovana, ali sada po sistemu pentomik.

Divizija je učestvovala i tokom poznatih protesta na jugu SAD septembra 1957, kada je crnačka populacija zahtevala svoja građanska prava. Tad su padobranci na osnovu naređenja predsednika SAD, omogućili grupi studenata afro-američkog porekla da pohađaju nastavu na visokoj školi Litl Rok. Vrhovni sud SAD doneo je odluku da je zabrana pohađanja nastave samo zbog boje kože u suprotnosti sa američkim zakonima i naredio je da se pohađanje nastave omogući i grupi „crnih“ studenata. Uprkos tome guverner Arkanzasa oglušio se o te odluke američkog Vrhovnog suda. Da bi sprečio da grupa studenata uđe u školu, guverner je naredio nacionalnoj gardi Arkanzasa da blokira visoku školu Litl Rok. Tada interveniše deo snaga 101. vazdušnodesantne i omogućuje grupi studenata da pohađa nastavu. Sudija Ronald Dejvis 20. septembra 1957. godine poništava odluku guvernera i naređuje da se Nacionalna garda povuče.
Već od sredine 1965. godine, pa sve do kraja 1971. godine divizija učestvuje u Vijetnamskom ratu. Tokom rata u Vijetnamu divizija je bila poznata kao 101. vazdušno-pokretna divizija i karakteristična je bila po upotrebi helikoptera. Upotrebljavana je kao udarna divizija. Iz istorijskih razloga zadržava padobranske oznake, ali desante više ne vrši padobranima.

Po završetku rata u Vijetnamu, divizija je reorganizovana i postaje 101. vazdušno-jurišna divizija. U januaru 1991. godine divizija je ponovo bila u ratu, ovaj put u operaciji Pustinjska oluja. Zatim divizija je boravila na našem prostoru izvesno vreme, da bi nakon toga učestvovala u borbama u Avganistanu 2001. i Iraku 2003. godine. Delovi 101. vazdušno-jurišne divizije nalaze se i danas u Avganistanu.

HEROJI IZ TAKOA

Kad je formirana 101. vazdušnodesantna divizija, bila je sastavljena od 501., 502. i 506. padobranskog pešadijskog puka, od divizijske artiljerije i 81. padobranskog protivavionskog bataljona kao i od prištapskih jedinica.

Kurahe – tri milje gore, tri milje dole
Kurahe – tri milje gore, tri milje dole

Zasigurno, jedna od njenih najpoznatijih jedinica, bio je 506. padobranski pešadijski puk.
U kampu Takoa u Džordžiji jula 1942. godine formiran je 506. padobranski pešadijski puk. Za komandanta puka imenovan je pukovnik Robert Frederik Sink. Pukovnik Sink komandovao je 506. pukom celo vreme Drugog svetskog rata. Puk je bio sastavljen od tri padobranska pešadijska bataljona. Prvi bataljon imao je u svom sastavu tri padobranske pešadijske četa A, B i C. Drugi padobranski pešadijski bataljon bio je sastavljen od četa D, E i F, a treći bataljon od četa G, H i I.

Obuka u skokovima
Obuka u skokovima

Kao što je divizija imala svoj slavni puk, tako je on imao svoju slavnu četu E iz drugog bataljona.
Stoga ćemo pokušati da kroz ratni put, ovog slavnog puka istaknemo herojske podvige ove čete.
Sink je odlučio da svoj puk podvrgne najtežim fizičkim naporima tokom obuke. Tako da su čete često dnevno izvodile vežbe i po dvanaest časova. Naročito teško je bilo trčanje do vrha planine Kurahe. Ta fizička radnja obavljana je po nekoliko puta nedeljno. Posebno naporni su bili i noćni dugi marševi.

Uoči prvog samostalnog skoka iz aviona C-47
Uoči prvog samostalnog skoka iz aviona C-47

Fizički najsposobnija je bila četa E, drugog padobranskog pešadijskog bataljona. Njom je komandovao poručnik, kasnije kapetan Herbert Sobel. Zbog čestog trčanja do vrha planine, moto puka bio je Kurahe. Puk je bio prepoznatljiv i po znaku „pik“ koji su pripadnici nosili sa leve i desne strane šlema.

Drugi padobranski pešadijski bataljon je na samom završetku obuke izveo marš dug 190 kilometara. Tu razdaljinu bataljon je prešao za 33 časa i 30 minuta oborivši tako svetski rekord, koji je do tada držala japanska vojska.
U novembru 1942. godine puk je poslat u Fort Bening, na završni deo obuke koji je obuhvatao i padobranske skokove iz aviona C-47. Obuku je završilo 98,7 % pripadnika puka. Nakon završetka obuke u Fort Beningu, puk je poslat u kamp Mekal, gde je izvedena temeljna taktička obuka uključujući i noćne skokove. Svi skokovi bili su pod punom ratnom opremom.

Već 1. juna 1943. godine, 506. puk je raspoređen u 101. vazdušnodesantnu diviziju. Od tog dana on je sastavni deo divizije. Početkom juna 1943. godine, puk učestvuje na manevrima u Tenesiju. Po završetku manevara, puk je poslat na dodatnu obuku u Fort Brag, gde je ustrojen u potpunosti kao prava padobranska borbena jedinica. U drugoj polovini avgusta, puk je ukrcan na brod Samarija i upućen je u Veliku Britaniju. Nakon prelaska Atlantika, 17. septembra 1943. godine, puk je stigao u Liverpul. U Engleskoj puk je bio raspoređen u okrugu Viltšir. U tom periodu puk je učestvovao u više vežbi.

Dva pripadnika 506. puka stavljaju ratničke boje uoči desanta na Normandiju
Dva pripadnika 506. puka stavljaju ratničke boje uoči desanta na Normandiju

Po završetku obuke pukovnik Sink je smenio kapetana Herberta Sobela na mestu komandira čete E. Razlog smene bio je pre svega loš međuljudski odnos unutar čete E, slanje poručnika Ričarda (Dika) Vintersa na sud časti ali i pobuna podoficira čete E, koji su odbili da služe u četi kojom komanduje kapetan Sobel.

Odmah po smeni kapetana Sobela, poručnik Ričard Dik Vinters preuzeo je komandu nad prvim vodom, a komanda nad četom E dodeljena je poručniku Tomasu Mienu iz čete B. Nezvanično, kapetan Sobel je smenjen zbog nesnalaženja u komandovanju četom, naročito na terenu. Već 5. juna 1944. godine, puk je čekao početak operacije Overlord, pored aviona C-47.

NAJDUŽI DAN

Padobranci 506. puka poleteli su na svoj prvi borbeni zadatak u 01 čas, 6. juna 1944. godine. Bila je to najveća Pomorsko-vazdušna desantna operacija u istoriji savremenog ratovanja. U zoru prvog dana, kombinacija niske oblačnosti i snažne protivavionske vatre neprijatelja izazvala je raspad formacije savezničkog padobranskog desanta. Samo devet od osamdesetjednog aviona koji su angažovani za potrebe 506. puka pronašlo je svoju desantnu zonu.

Заједничка слика припадника 506. пука и становника Сент Мари ду Монта
Заједничка слика припадника 506. пука и становника Сент Мари ду Монта

Zbog svega toga većina padobranaca je iskočila van svoje desantne zone. Neke jedinice su iskočile čak i preko dvadeset i više kilometara od svog mesta desantiranja.

Na prolasku kroz oslobođeni Sent Mari du Mont
Na prolasku kroz oslobođeni Sent Mari du Mont

Samo je treći bataljon uspeo da iskoči u blizini svoje zone iskakanja. Međutim, Nemci su pretpostavljali da će taj prostor da posluži kao padobranska desantna zona, pa su organizovali stratešku zasedu trećem bataljonu. Ubrzo po doskoku, nakon 10 minuta ginu komandant bataljona potpukovnik Volverton, njegov izvršni oficir major Džordž Grant i veći deo ljudstva bataljona. Preživeo je samo onaj deo ljudstva, koji nije doskočio u planiranu zonu iskakanja bataljona. Samo su dve jedinice pod komandom kapetana Čarlsa Šetla izvršile zadatak bataljona, zauzimajući dva mosta na reci Duve. Međutim, prelaz preko reke nisu mogli da osiguraju. Padobranci iz ostalih bataljona, takođe su se borili u manjim grupama i nakon okupljanja kretali su na izvršenje postavljenih zadataka. Neposredno pre početka iskrcavanja pomorskog desanta, visove iznad plaža zauzeli su i držali padobranci 506. puka.

Četa E, drugog bataljona izgubila je komandira poručnika Tomasa Miena, koji je poginuo zajedno sa još jedanaest padobranaca. Njegov C-47 oborila je nemačka protivavionska vatra.

Prema Kerentanu
Prema Kerentanu

Tako da komandu nad četom E preuzima poručnik Ričard Vinters. Poručnik Vinters je sa trinaest padobranaca dobio zadatak da uništi bateriju nemačkih haubica kalibra 105 mm, koja je dejstvovala po plaži Juta. U toj akciji je učestvovao i poručnik Spirs sa nekoliko padobranaca iz čete D.

Ulazak puka u Kerentan
Ulazak puka u Kerentan

Ova akcija se izučava na američkoj vojnoj akademiji u Vest Pointu, kao školski primer uništavanja stacionarnog cilja. Vinters je u toj akciji zarobio karte na kojima su bili označeni vatreni položaji nemačke artiljerije.

Ulazak čete E u Kerentan
Ulazak čete E u Kerentan

Da bi osigurali spajanje savezničkih oklopnih snaga, padobranci su uspeli da uspostave dva mostobrana na reci Duve, što je poslužilo kao osnovica za dalje operacije. Odlučeno je da se saveznički oklop sa plaža Juta i Omaha spoji u gradu Kerentan.

Nakon oslobađanja Kerentana
Nakon oslobađanja Kerentana

General Dvajt Ajzenhauer naređuje 101. vazdušnodesantnoj diviziji da zauzme grad. Zauzimanje grada Kerentan, poznato je i kao bitka za Kerentan. Bitka je trajala od 10. do 15. juna, a grad je branio nemački šesti padobranski puk sa delovima drugih jedinica. Sam grad su branila dva nemačka padobranska bataljona, dok je okolinu grada branio ostatak šestog puka. Napad na grad je pokrenut desetog juna iz dva pravca.

Po završetku uličnih borbi
Po završetku uličnih borbi

Glavni napad je izvodio 502. padobranski pešadijski puk. Dok je 506. puk ostavljen da štiti autoput ka Kerentanu. Gradom je trebalo da se ovlada do večeri istog dana. Međutim, napad je sporo tekao, te je 12. juna, 502. puku u pomoć poslat 506. puk.

Deo ljudstva čete E nakon završetka borbi za Kerentan
Deo ljudstva čete E nakon završetka borbi za Kerentan

Delovi 506. puka su uspeli da deblokiraju prvi bataljon 502. puka i da do večeri zauzmu grad. Kontranapad na grad izvršiće 17. SS oklopna divizija 13. juna 1944. godine. U zoru 13. juna, dva bataljona 37. pancergrenadir puka uz podršku 17. SS oklopnog bataljona i trećeg padobranskog bataljona, stižu na udaljenost od 500 metara od grada. Međutim, dobro utvrđeni 506. puk, a naročito četa E kojom je komandovao poručnik Vinters, uspevaju da uspore nemački napad.

Četa E
Četa E

Četa je uspela da zadrži svoje položaje, do dolaska američkih tenkova. Reagujući na nemački kontranapad, general Omar Bredli preusmerava napad druge oklopne divizije kojom komanduje brigadni general Moris Rouz.

Divizija stiže u Kerentan oko 10 časova i 30 minuta, a u 14 časova, potpomognuta vatrom samohodnih haubica iz sastava 14. oklopnog bataljona kreće u napad. Jedan deo tenkova poslat je u pomoć drugom bataljonu, 506. puka kako bi se slomio nemački pritisak. Dobrom organizacijom odbrane pre svega čete E, drugog bataljona, i pravovremenim upućivanjem snaga druge oklopne divizije u napadnuto područje, slomljen je nemački kontranapad.

Iako je planirano da će 101. divizija, a samim tim i njen 506. puk učestvovati u operaciji Overlord samo tri dana, ona je u borbama učestvovala 33 dana. Puk je u operaciji imao gotovo 50% gubitaka kao, u ostalom, i cela divizija. Od skoro dve hiljade padobranaca koliko je iskočilo iznad Francuske, poginuo je 231 padobranac, ranjeno je 569, a 183 se vodi kao nestao ili zarobljen.

Čuveni dvojac čete E - poručnik Ričard Dik Vinters i poručnik Luis Nikson u Kerentanu
Čuveni dvojac čete E – poručnik Ričard Dik Vinters i poručnik Luis Nikson u Kerentanu

Određen broj padobranaca je odlikovan za učešće u operaciji. Među njima bio je i poručnik Vinters, koji je prvog jula unapređen u čin kapetana, a sledećeg dana je odlikovan krstom za službu. Nakon uspešnog završetka operacije, 10. jula puk je vraćen u Englesku.

OPERACIJA MARKET GARDEN

Ideja da se rat završi do 25. decembra 1944. godine, imala je popriličan broj pristalica u komandi savezničkih snaga. Tako je donesen plan da se preko Holandije upadne na teritoriju Nemačke. Da bi se to ostvarilo, odlučeno je da se upotrebe vazdušnodesantne jedinice i da se smelo upadne u Holandiju. Planom je trebalo da se ovlada mostovima i putnim komunikacijama gradova Ajndhoven, Nijmegen i Arnhem. Tako bi se Holandija podelila na pola, i omogućilo britanskim oklopnim jedinicama da izbiju na granicu s Nemačkom.

Uoči početka operacije
Uoči početka operacije

Ovu drsku operaciju osmislio je britanski feldmaršal Montgomeri, nazvavši je operacija Market Garden. Međutim, ona zbog obaveštajnih propusta neće uspeti. Nakon nešto manje od tri meseca od povratka u Englesku, puk kreće u svoj drugi borbeni skok u ratu. Ovaj put puk je dobio zadatak da iskoči iznad desantne zone C, ovlada kanalom Vilhelmin, tačnije mostovima na tom kanalu, zauzme grad Ajndhoven i potom sadejstvuje britanskim oklopnim jedinicama. Potom je puk trebao da zauzme četiri mosta preko reke Domel.

Ceo puk je iskočio 17. septembra 1944. godine u 13 časova i 15 minuta, na neko polje nedaleko od rejona iskakanja, što je pričinilo manje poteškoće. Po dolasku u zonu десантирања, пук је кренуо у извршење првог дела задатка. Овладао је мостовима на каналу Вилхелмин, заузео Ајндховен, осигурао заузето подручје и у 18 часова и 30 минута спојио се са британском гардијском оклопном дивизијом.

Iskakanje – početak neslavne operacije
Iskakanje – početak neslavne operacije

Sa izuzetkom mostova južno od Ajndhovena na reci Domel, 506. puk je (kao u ostalom i kompletna 101. divizija) svoj zadatak u ovoj operaciji izvršio, dok su britanski padobranci i delovi 82. divizije neslavno prošli. Do novembra 1944. godine, 506. puk se dobro iskazao u borbama za gradove Uden, Veghel, Nijmegen, Randvijk i druge gradove. Padobranci puka su išli od grada do grada, i odbijali svaki nemački kontranapad.

Tako su nemačke snage petog oktobra 1944. godine napale položaje drugog padobranskog bataljona i zapretila je opasnost da se linija američke odbrane probije.

Četa E na putu ka Ajndhovenu
Četa E na putu ka Ajndhovenu

U isto vreme patrola iz sastava čete E obavestila je kapetana Vintersa da su otkrili veću grupu Nemaca na raskršću, 1200 metara od komande bataljona. Nemci su dejstvovali mitraljezima po komandnom mestu drugog bataljona.

Četa E u Ajndhovenu
Četa E u Ajndhovenu

Kapetan Vinters je poveo prvi vod, napao Nemce i zaustavio njihov dalji napad. Već sutradan, ceneći situaciju, odlučio je da pozove komplet četu E, zauzeo je poziciju i procenio je da nemačke položaje brani samo jedan vod. Po prikupljanju cele čete, Vinters odlučuje da krene u iznenadni napada. Međutim, umesto jednog nemačkog voda, četa E razbija i zarobljava jedan SS bataljon sa višeo od tri stotine ljudi. Iznenađeni silinom vatre čete E Nemci su se počeli predavati.

Zarobljeni top kalibra 88 mm
Zarobljeni top kalibra 88 mm

Već devetog oktobra kapetan Vinters dolazi na dužnost zamenika komandanta drugog padobranskog bataljona, 506. puka.

Tenkovi šerman irske gardijske jedinice britanske vojske na putu ka Ajndhovenu
Tenkovi šerman irske gardijske jedinice britanske vojske na putu ka Ajndhovenu

Na toj dužnosti (tačnije na dužnosti izvršnog oficira bataljona), nalaziće se i tokom najtežeg perioda za sam puk, bataljon i samu četu E. Komandu nad četom E nakon Vintersa, preuzeće poručnik Frederik Heiliger.

Američki bolničari pomažu ranjenim britanskim padobrancima
Američki bolničari pomažu ranjenim britanskim padobrancima

Poručnik Heiliger komandovaće četom E u operaciji spasavanja dela britanskih padobranaca. Ova operacija nazvana je operacija Pegaz.

Brigadni general Mekalef i pukovnik Sink tokom koordinacije defanzivne operacije. Veghel 22. septembra 1944.
Brigadni general Mekalef i pukovnik Sink tokom koordinacije defanzivne operacije. Veghel 22. septembra 1944.

Noću 22-23. oktobar 1944. godine padobranci 506. puka uspešno su evakuisali veću grupu britanskih padobranaca, koja se krila od Nemaca nakon neuspeha u uperaciji Market Garden. U prvoj nedelji novembra 1944. godine komandu nad četom E preuzima poručnik Norman Dajk.

BITKA ZA IZBOČINU

U večernjim časovima 15. decembra 1944. godine Nemci otpočinju ofanzivu velikih razmera u Ardenima. Cilj nemačke ofanzive bio je grad i luka Antverpen. Da bi postigli cilj pre nego što se saveznici pregrupišu, nemačke oklopno i mehanizovane snage su koristile za svoje napredovanje puteve u istočnoj Belgiji. Koristeći svih sedam glavnih puteva koji su išli preko Ardena, Nemci stižu pred grad Bastonj. Kontrola nad ovim raskrsnicama bila je od velikog značaja za dalje nemačko napredovanje.

Drugi bataljon tokom borbi kod izbočine
Drugi bataljon tokom borbi kod izbočine

General Ajzenhauer naredio je 16. decembra 101. dazdušnodesantnoj diviziji da preuzme odbranu belgijskog grada Bastonj. Do 18. decembra divizija, i pored nedostatka tople odeće, municije i hrane, zauzima položaje oko Bastonja. Zadatak divizije bio je sprečavanje Nemaca da ovladaju raskrsnicama kod Bastonja. Jedinice 101. divizije po svom pristizanju, odmah su okružene. Tako započinje čuvena bitka za Bastonj ili kako je još poznata kao bitka za izbočinu. Zadatak 506. puka bio je odbrana istočnog dela Bastonja. Opsada Bastonja otpočinje 20. decembra.

Odbrambeni položaj kod Bastonja
Odbrambeni položaj kod Bastonja

Tokom opsade Bastonja, pojavili su se problemi u održavanju kontakta između 501. i 506. puka. Da bi zaustavili napredovanje Nemaca, i da bi omogućili uspostavljanje linije odbrane, prvi bataljon 506. puka biće poslat u borbu kod mesta Novel i Foj. U tim borbama bataljon će imati jednu trećinu gubitaka, od ukupnog brojnog sastava bataljona.

Međutim, napredovanje Nemaca će biti zaustavljeno. U tim borbama, bataljon je uspeo da uništi 30 nemačkih tenkova i da nanese Nemcima gubitke u ljudstvu (između 500 i 1000 vojnika izbačenih iz stroja). Nakon toga, komanda puka bataljon izvlači sa linije i šalje ga u rezervu, dok na njegovo mesto dolaze drugi i treći padobranski bataljon. Snabdevanje padobranaca iz vazduha 22. decembra, donekle je poboljšalo situaciju. Američki padobranci su zadržali kontrolu nad raskrsnicama sve do dolaska treće armije, kojom je komandovao general Džordž Paton. Opsada Bastonja je trajala sve do 27. decembra 1944. godine. Nakon toga je 506. puk predvodio ofanzivna dejstva američkih snaga prema mestima Novel, Foj i Hageno u januaru 1945. godine.

Saveznički avioni izbacuju preko potrebne namirnice, medicinski materijal i municiju opkoljenim padobrancima kod Bastonja
Saveznički avioni izbacuju preko potrebne namirnice, medicinski materijal i municiju opkoljenim padobrancima kod Bastonja

Drugi bataljon predvodio je napad 506. puka, na mesto Foj devetog januara 1945. godine. Taj zadatak kapetan Vinters poveriće komandiru čete E, poručniku Dajku. Iako je Vinters Dajku dao precizna uputstva početak napada nije tekao po planu. Bez ideje kako da kontroliše situaciju, bez preduzimanja inicijative, napad je počeo da jenjava uz prilične gubitke u redovima čete E. To je navelo kapeta Vintersa da usred napada, sa mesta komandira čete smeni poručnika Dajka. Na njegovo mesto Dik Vinters je postavio poručnika Ronalda Spirsa iz čete D. Poručnik Spirs je preuzimajući inicijativu i odlično sagledavajući situaciju, sa četom E ovladao mestom Foj. Posle završetka borbi za Foj Spirs je unapređen u čin kapetana. Dalje se dejstva prenose prema gradu Hageno. Po završetku borbi za Hageno osmog marta 1945. godine, Ričard Vinters biće unapređen u čin majora i preuzeće komandu nad drugim padobranskim bataljonom. Krajem februara i tokom marta 1945. godine puk će biti povučen s borbene linije.

KRAJ RATA

Pred kraj rata puk je vraćen na borbene položaje drugog aprila 1945. godine. Pomogao je oko obruča za Rursku oblast, zauzimanju grada Burkestegen i po završetku rata dobio je zadatak okupacionih snaga za Austriju. Padobranci čete E 29. aprila 1945. godine oslobodili su koncentracioni logor Dahau. Major Vinters o logoru je obavestio komandanta puka pukovnika Sinka, a ovaj generala Ajzenhauera.

Ono što su padobranci zatekli u logoru Dahau za njih je bio šok
Ono što su padobranci zatekli u logoru Dahau za njih je bio šok

Ubrzo zatim puk je dobio zadatak da krene prema nemačkim Alpama. Posebna dužnost zapala je četu E. Kapetan Spirs je dobio naređenje da s četom E zauzme grad Burkestegen, više kojeg se nalazio dom Adolfa Hitlera, poznat kao Orlovo gnezdo.

Na Orlovom gnezdu
Na Orlovom gnezdu

Po izvršenju tog zadatka puk, kao i četa E su izvršili okupaciju dela Austrije. U Austriji je puk podvrgnut obuci i pripremi za odlazak na Pacifičko ratište. Međutim, rat je za puk završen avgusta 1945. godine, tako da je puk demobilisan.

U ulozi okupacione sile
U ulozi okupacione sile
POSLERATNI PERIOD

Pripreme za ponovno aktiviranje puka otpočinju već 1948-1949. godine. Puk je ponovo aktiviran u periodu od 1950-1953. godine, da bi 1954. godine bio nastavni puk za obuku padobranaca. Puk je i dalje bio u sastavu 101. vazdušnodesantne divizije. Tokom kubanske krize, puk je bio jedini aktivni padobranski puk. Po završetku krize, prvi bataljon, 506. puka, prvog oktobra 1962. godine učestvuje u zavođenju reda nakon građanskih protesta u Misisipiju.

Pošto je pentomik struktura odbačena, 506. padobranski pešadijski puk je reorganizovan u 506. vazdušno-pokretni puk, koji je bio u sastavu 101. vazdušno-pokretne divizije. Padobrane kao način spuštanja zamenili su helikopteri UH-1D irokez. U ratu u Vijetnamu iz sastava puka od 1967. pa do kraja 1971. godine, učestvovali su prvi vazdušno- pokretni i drugi vazdušno-pokretni bataljon. Oni su učestvovali u Tet ofanzivi, borbama za visove Ašau doline (poznatu po nazivu Hamburger hil).

Po završetku rata u Vijetnamu, puk će opet biti reorganizovan. Puk postaje 506. vazdušno-jurišni puk. Počev od 2004. godine, prvi vazdušno-jurišni i drugi vazdušno-jurišni bataljon biće raspoređeni u Iraku. Počev od 2008. godine, oba bataljona bila su rapoređena u Avganistanu, da bi se potom nakon završetka rotacije vratili u bazu Fort Kembel.

Sigurno je da je 101. vazdušnodesantna divizija jedna od najpoznatijih svetskih padobranskih jedinica. Ona je svoju slavu stekla u Drugom svetskom ratu.
Njen 506. padobranski pešadijski puk je zasigurno bio najbolji puk 101. divizije tokom Drugog svetskog rata. Puk je svoj ratni put od Normandije, preko Holandije, do bitke za Bastonj i okupacije Austrije prošao časno i uzdignute glave.
Slavu puka ovekovečili su producenti svetskog glasa Stiven Spilberg i Tom Henks, u televizijskom serijalu od deset epizoda, kod nas poznatog kao „Braća po oružju“ ili „Združena braća“ (Band of Brothers). Serija je zasnovana na osnovu istoimene knjige istoričara Stefena E. Embroza (Stephen E. Ambrose).
Puk je posle Drugog svetskog rata prošao Vijetnamski rat, gde su njegova dva bataljona učestvovala u borbama do 1971. godine, potom Irak i Avganistan. Puk je menjao formacuju kao i 101. divizija. U Vijetnamu je bio vazdušno-pokretni puk, a danas on je poznat kao 506. vazdušno-jurišni puk.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.