U prvom delu ovog članka izložili smo neke od najvažnijih parametara vezanih za izbor lovačke puške sačmarice. Pre nego što pređemo na izbor oružja prema njegovim osobinama u užem smislu (performansama), što bi u praksi značilo kalibru, moramo reči nešto o razvoju, odnosno evoluciji lovačke puške sačmarice.
Malo je mehaničkih izuma u istoriji koji su pretrpeli tako dugu i uspešnu evoluciju kao što je to bio slučaj sa lovačklm puikama. One su se razvijale tokom decenija. Unapređivali su ih mnogi konstruktori, puškari, inženjeri i naučnici, ljudi izuzetne imaginacije i inventivnostl. Svaki od pronalazaka morao se dokazati u bespoštednoj utakmici koja se vodila širom svetskog tržišta, tokom mnogih godina, a vodi se i danas. Uslovi koje je trebalo zadovoljiti u toj surovoj borbi kretali su se s jedne strane, od zahteva više društvene klase bogatih i kritičnih mušterija koji su bez obzira na cenu, zahtevali najviši nivo funkcionalne efikasnosti kombinovan sa vanjskom elegancijom oružja, a s druge strane, brojne publike sastavljene od najraznovrsnijih lovaca, seljaka koji su branili svoje useve, profesionalnih, a i nedeljnih lovaca, avanturista koji su zahtevali solidno oružje za prihvatljivu cenu. Naravno, u toj utakmici važnu ulogu imali su i trgovci, ali korisnici su bili oni koji su kroz upotrebu oružja posebno uticali na njegov razvoj.
Prvo pomenuta bogata klasa lovaca u današnjim visokorazvijenim zemljama Zapada svedena je na veoma mali broj, ali u vreme kada je bila važan kupac, uticala je na razvoj njegovom intezivnom upotrebom. Ne mali broj takvih strelaca prošlog veka ispaljivalo je u sezoni 5 000 -10 000 metaka.
Druga grupa koja je danas vrlo brojna, testirala je oružje izlažući ga svakoj vrsti rizika kojem gruba upotreba i nepažnja mogu rezultirati. Klasična dvocevka ne samo da je položila sve navedene ekstremne načine upotrebe, već se dokazala kao izuzetno izdržljivo i pouzdano oružje, tako da čak i iznošeni i neočuvani primerci rasklimanih delova i sa oznakama proba sa crnim barutom, još i danas u ne malom broju širom sveta podnose naprezanja i stresove izazvane pucanjem novih metaka. Ovde naravno ne preporučujemo upotrebu starog oružja, naprotiv, smatramo da ono zaslužuje časnu penziju i počasno mesto na zidu. Hteli smo samo da kažemo da je većina osrednjih, pa čak i pušaka lošijeg kvaliteta, ipak veoma izdržljivo i pouzdano oružje, ponekad izdržljivije i od vojničkog. Naime, mnoge vojne konstrukclje su relativno nove i uvode se na osnovu strogih testova koji nisu za potcenjivanje; međutim, lovačke sačmarice testirane su decenijama i iza njih stoji tradicija i iskustvo generacija.
Da se vratimo na predmet našeg prvog članka: za najšire uslove lova, mladi lovac može slobodno izabrati klasičnu dvocevku i svakako neće pogrešiti. Ozbiljniji Ijubitelji streljaštva (lovnog) izabraće bok sačmaricu, koje su se u toj nameni pokazale kao neprevaziđene.
Običnom lovcu, kako sada stvari stoje, u teoriji i praksi izgleda da bolje odgovara položara. U svom najrazvijenijem obliku londonskih pušaka (poslednjih godina i italljanskih) koje se zapinju pri zatvaranju (za razllku od većine dvocevki koje se zapinju prilikom prelamanja) i imaju čitav niz sigurnosnih uređaja, one mogu koštati kao najbolji automobili. Ali, one će sigurno nadživeti svog korisnika i sve modne promene, a njihovo održavanje biće zanemarivo. Naravno samo za delić te cene moguće je kupiti „poštenu i izglednu” sačmaricu, proizvedenu bilo gde u svetu koja će biti sposobna da zadovolji sve zahteve prosečnog lovca. Nešto je teži problem sa kupovinom polovne puške.
Dobre polovne puške postale su, u poslednje vreme, veoma retke. Ljudi, naime, prodaju pušku ne onda kada im više ne treba, nego onda kada im zatreba novac. Bez obzira na sve rečeno, najbolja puška je ona sa kojom je lovac zadovoIjan i nadasve uvežban. Ako imate dovoljno vremena i volje, a danas i novca (prateći sve veće cene municije), da redovno vežbate sa bilo kojom puškom posle nekoliko godina lovićete sasvim dobro. Navedene preporuke u dosadašnjem tekstu treba shvatiti kao generalizovana iskustva, koja svakako treba poznavati, ali ako imate posebne želje ili afinitete prema nekom oružju, a pri tom vaši drugovi iz lova nemaju ništa protiv (lov je grupni sport), to oružje je svakako najbolji izbor za vas.
IZBOR ORUŽJA PREMA KALIBRU
Dok se gore navedeni kriterijumi mogu podvoditi pod kategorije ukusa, sa izborom kalibra stvari su već egzaktnije. Naprosto postoje uslovi kada su pojedini kalibri nezamenljivi. I početnici znaju da puška kalibra 20 sa cilindričnim cevima nije isto što i „dvanaestica” sa cevima punog čoka. Iz prve možete sasvim dobro pucati na divljač udaljenu 10-ak metara, dok će na toj udaljenosti “dvanaestica” sa punim čokom imati efekat mašine za mlevenje mesa. Nasuprot tome, na udaljenosti preko 30 metara navedena puška kalibra 12 tek dolazi do izražaja, dok je svako pucanje iz navedene puške kalibra 20 na toj udaljenosti uglavnom beskorisno.
Pitanje kalibra je u stvari pitanje moći i dometa, a ovde se pod kalibrom podrazumeva i veličina čoka. Zahtevi koji se u ovom smislu postavljaju pred oružje određeni su samom vrstom divljači koju ćemo loviti i udaljenostima na kojima ćemo pucati. To nam direktno postavlja pitanje šta u stvari znači domet puške sačmarice. Na prvi pogled to izgleda jednostavno.
Domet oružja je jednostavno maksimalna razdaljina na kojoj možemo usmrtiti odgovarajuću divljač. Ali, ponekad ptica može biti oborena i slučajnim pogotkom samo jednog zrna sačme u vitalno mesto, i na udaljenostima koje daleko premašuju realan domet pojedinog oružja. Ako bismo stalno koristili na takvim udaljenostima, to bi rezultiralo nebrojenim promašajima i eventualno sa nekoliko komada ranjene divljači, uz dosta počupanog perja. S druge strane, to bi kod strelca stvorilo frustracije i nepoverenje u dobar osip svoje puške.
Dakle, sa etičke i praktične tačke gledišta neophodno je zanemariti sam pojam maksimalnog ubitačnog dejstva sačmarice i zameniti ga pojmom maksimalnog efikasnog dometa koji se za razliku od prvog bar može definisati. Tako je maksimalni efikasni domet oružja, za pojedine vrste divljači najveći domet na kojem sa razumnom sigurnošću možemo očekivati pogodak koji će momentalno usmrtiti divljač, naravno pod uslovom da je ispravno nišanio. Takođe se podrazumeva da je izbor veličine sačme unutar granica normalno upotrebljive za određenu vrstu divljači.
Ali kada smo ga već definisali, kako odrediti i maksimalni efikasni domet? Na ovom mestu nećemo ulaziti u mnogobrojne metode koje su lovci i stručnjaci iznalazili od početka ovog veka do danas, za izračunavanje površina, brzina, kinetičke energije, broja kuglica (sačme), procenta posipa i sličnog. Ne radi se o tome da te metode nisu dobre, naprotiv. Skoro sve su rađene objektivno i stručno, na osnovu velikog iskustva eksperimenata i egzaktnih proračuna. Mana im je u tome što su preopširne, i kada na nekoliko metara ispred vas iza grma skoči zec, vi nemate vremena da listate balističke knjige ili pritiskate dugme kalkulatora. Najvažnije je izabrati pravu veličinu sačme i dobro proceniti udaljenost, koja mora biti u okviru efikasnog dometa vaše puške. Te efikasne domete dajemo vam u priloženoj tabeli. Ona je izabrana među gore pomenutim metodama i urađena je na temelju njih. Njena prednost je u izuzetnoj preglednosti i dobro odabranom parametru, a to je težina sačmenog punjenja.
Da citiramo poznatog engleskog stručnjaka Tomas Gosa: „Nikada ne bi trebalo zaboraviti da se ptice (divljač) ne ubijaju puškama, već samo punjenjem sačme i to samo sačmom adekvatne veličine i brzine, koju pravilnost i gustina posipa kombinovana sa veštinom strelca, mogu zadovoljiti”.
III da pojednostavimo cenjenog Engleza: „Ubija samo dobar sačmeni snop, dobre gustine i pravilno izabrana sačma”.
Kako postićl takav snop?
Prvo moramo znati da puške svih kalibara sa istim punjenjem rasturaju jednako (razlike su zanemarljive). Širina sačmenog snopa iz pušaka kalibra 12 i 20 na istoj daljini i pucano sa istim čokom, biće skoro iste (razlika je u količini sačme koja će biti u tom krugu). Naravno, ne valja ni da je bude previše. Ustalom, minimalan domet za lovce i nije tako bitan, jer je na malom uskom snopom sačme veoma teško pogoditi divljač u pokretu.
Možda vam se maksimalni efikasni dometi u priloženom diametru učine po malo kratki. To nije slučajno, jer naime smatramo da je više lovački priznati istinu da lovac neretko ne stigne ispravno nanišaniti i zato su dometi dobijeni računicom skraćeni za koji metar. S druge strane isto tako je lovački iskoristiti svu svoju veštinu i prići divljači koji korak bliže nego neophodno ranjavati, ispitujući krajnje granice svojih streljačkih sposobnosti ili sposobnosti svog oružja.
ČOKOVI
Sigurno svi znate da čok predstavlja suženje cevi izvedeno sa namerom da se suzi sačmeni snop. lsto tako ste već čuli da čok ima pravi efekat na sitnu sačmu (do 4mm) dok kod krupne sačme ima suprotno dejstvo. Čok koristi za pucanje na većim udaljenostima, ali njegov efekat prelaženjem optimalne granice brzo opada. Na kraćim udaljenostima jakim čokovima je veoma teško gađati, čak i ekspertima. Da bi sve bilo još gore svaka municija se ne ponaša jednako u različitim puškama istog čoka. Kao opšte prihvaćeno smatra se da su jaki čokovi samo za iskusne strelce i za lov na otvorenim terenima i visoko leteću divljač. Početniku se svakako preporučuju slabiji čokovi, što će mu pomoći da brže ovlada veštinom gađanja iz sačmarica. Pazite, nismo rekli bolje, nego brže. Ako nakon par godina shvatite da ste zavoleli taj sport, kupićete i jednu boIju i jače čokiranu pušku. Sa malo treninga brzo ćete se navići na nju i služiće vas, a možda i vaše potomke ukoliko budu voleli lov.
Kojekakve specijalne puške, magnumi, automati, duge cevi, super čokovi i slično imaju svoju svrhu, ali to je specijalizirano oružje čiji je značaj pod uticajem mode i propagande prenaglašen. Naročito mladi lovci teže da opremom nadoknade nedostatak iskustva. Neretko mu ona više smeta, nego koristi. Često mladom lovcu smeta i drugi metak, jer računajući na njega prebrzo i nedovoljno pažljivo ispali prvi. Zbog toga bismo mogli da parafraziramo izreku jednog čuvenog afričkog lovca na krupne i opasne zveri: „Nikoga treći metak nije spasao.” Tu je mislio na lov lavova i gde je od presudnog značaja pogoditi prvim metkom. Naši zečevi i fazani nisu baš toliko opasni, all poenta je u tome da se naglasi važnost koncetracije dobrog nišanjenja što je pri svakom gađanju bitnije od čoka ili dužine cevi.
KALIBRI
Poslednjih godina u svetu, pa i kod nas, preovladao je kalibar 12. U SAD kalibar 16 više se skoro i ne proizvodi, ali zato kalibar 20, pogotovo 20/76 je sve popularniji, ali samo kao dopuna kalibru 12. Kada pogledamo količinu sačme u metku kalibra 20/76 vidimo da je ista kao kod metka kalibra 16/70 i to je ono što je bitno, a sve ostalo je moda. Laganije puške kalibra 20 omogućavaju spretnije i brže rukovanje i gađanje leteće divljači koja se diže na bližim udaljenostima, all to je pre specijalnost nego puška opšte namene. Nasuprot današnjem trendu smatramo da i puške kalibra 16 predstavljaju dobro oružje blisko idealu univerzalnog (kombinacija težine oružja i efektnog dometa). Sa slabijim čokom puške kalibra 16 odlično lovite u šumsklm uslovima, a slobodno je možete poneti i u zimski lov na patke ili guske više se oslanjajući na jači čok druge cevi.
Ako ipak želite da gađate na udaljenostima bliskim maksimumu uzmite pušku kalibra 12. Poslednjih godina leteća divljač je za većinu lovaca uglavnom najčešća meta i tu je puška kalibra 12 u nesumljivoj prednosti. Ako takvu pušku morate poneti i u šumski lov, probajte sa smanjenim punjenjem sačme, koji bi prema priloženoj tabeli odgovarao kalibru 16/65. Par metaka nije teško ručno napuniti, a u šumskom lovu i onako se ne puca često.
Sve rečeno u ova dva članka neka vam posluži kao orijentir, a ne kao kruto pravilo. Trudili smo se da budemo objektivni (da baš ne preovladaju neke lične sklonosti) i da iznesemo što više relevantnih parametara koji vam sigurno mogu pomoći u vašoj neodlučnosti. Već smo naglasili da je najbolja ona puška koja vam pričinjava najveće zadovoljstvo u lovu i sa kojom ste najbolje uvežbani.
