SRPSKA PUŠKA M17 GRENDEL – PRVI USPEŠNO RAZVIJENI “TROL“ U SVETU

   

Branko Bogdanović

 

“Optimalni metak“ za snajperiste

Traganje za optimalnom municijom koja bi se mogla koristiti iz streljačkog oružja različite taktičke namene, ali i za univerzalnim oružjem, započeto je, praktično, sa pojavom takozvanog “prelaznog“ ili “srednjeg“ metka a intenzivirano nakon uvođenja “maloimpulsne“, “malokalibarske“ municije 5,56×45 mm NATO i 5,45×39 mm. Manji problem je predstavljalo usklađivanje kalibra automatskih pušaka, karabina i puškomitraljeza jednoobraznoj municiji (identičan kanal cevi, automatika, ležište metka, čelo zatvarača, okviri); no, pojava “preciznih strelaca“ (snajperista) kao sastavnih članova malih taktičkih jedinica, kako sa taktičkog, tako i sa logističkog stanovišta, pred konstruktore municije postavila je nove zadatke.

Izložba 14 tipova novih i modernizovanih modela streljačkog oružja. Izvor: Ministarstvo odbrane

Takozvani “pešadijski snajper“ (рус. пехотныйснайпер, engl.designated marksman, squad designated marksman, squad advanced marksman) u oružane snage bivšeg SSSR bio je uveden 1960. godine. Kako u sovjetskom, tako i u postsovjetskom periodu, svako streljačko odeljenje u svom sastavu je imalo snajperistu, opremljenog poluautomatskom puškom sistema Dragunov 7.62 mm M1963(SVD, SVDS) ili 7.62 mmSV-98, dok su ostali borci raspolagali automatima AKM 7.62х39 mm ili, kasnije, AK-74 kalibra 5,45х39mm. Ovo je svakako uticalo na logistiku: za razliku od boraca odeljenja koji su bili snabdevani municijom 7,62×39 mm ili maloimpulsnom 5,45x39mm, “pešadijski snajper“ je dužio komplete snajperskih metaka 7,62×54 PS (7N1) i 7,62 SNB (7N14), dok su mitraljesci bili opremljeni univerzalnim oružjem PKM, PKTM ili PKP “Pečeneg“7.62×54 mmR; samim tim, borci tokom akcije nisu mogli razmenjivati municiju.

Izložba 14 tipova novih i modernizovanih modela streljačkog oružja. Izvor: Ministarstvo odbrane

Sa taktičkog stanovišta, tokom borbi na malim distancama, pogotovo u urbanim sredinama, ili ispresecanom planinskom terenu (sovjetska iskustva iz Afganistana od 1974. do 1989) “pešadijki“ strelac se pokazao kao dragocena podrška odeljenju.

Američki marinski korpus (USMC) je pre uvođenja “odabranog, vodnog specijalno obučenog strelca“  (Squad Advanced Marksman, SAM) započeo eksperimetne u oviru projekta “Metropolis“. Projekat je pokrenut posle Zalivskog rata, 1991. godine, prvenstveno radi zaštite gradske infrastrukture od terorista i borbe u urbanim sredinama (Urban warfareili Military Operations on Urban Terrain, MOUT). Taktička prednost oganizacije malih taktičkih tela sa pridodatim “pešadijskim“ snajperistom naročito se razvija nakon 11. septembra 2011, te operacija u Afganistanu i Iraku, kada je potpuno preuzeta stara sovjetska koncepcija.

U početnoj fazi, au želji da povećaju preciznost poluautomatske puške, domet i letalnost metka 7.62×59 mmNATO, Amerikanci su iz ratnih rezervi povukli poluautomatske puške M14 i, primenom novih materijala, prilagodili ih zahtevima snajperskog oružja. Za “nove“ snajperske puške razvijena je municija M118LR sa zrnima mase 11,34 grama. Specijalna municija 7.62×59 mmNATO bila je namenjena snajperima  M39 enhanced marksman rifle(EMR, zasnovanim na USMCDesignated Marksman Rifle, poznatim i kaoUSMC, 7,62 mm M14 DMR), zatim, 7,62 mm Mk 14 enhanced battle rifle (EBR)i, od 2010. (za borbu na malim distancama) – puškama Enhanced Battle Rifle-Rock Island (M14 EBR-RI) na taktičkoj “šasiji“ firme “Sejdž“(Sage International, Ltd.; po dve puške na pešadijski vod).U zavisnosti od kondicionog stanja, ovo oružje je davalo dobre rezultate na distancama preko 914 m. a zrno 7,62 mm svakako je imalo bolju penetraciju od projektila 5,56 mm. No, kao i kod Sovjeta, i ovde je uočen logistički nedostatak; specijalna municija M118LR, namenjena, izmeđuostalog, i puškama M39/EMR, nije odgovarala noružanju ostalih strelaca odeljenja (5,56 mm NATO karabin M4 ili puška sistema M16, puškomitraljez M249).

Puška 5.56mm M21A
Automat 5,56mm M21BS

 

Kako bi se naoružanje što više unifikovalo, razvijene su snajperske puške za “odabrane strelce“, zasnovane na platformi Stonerovih sistema M16 i M63 – M110 Semi Automatic Sniper System (M110 SASS) i  SR-25 (Stoner Rifle-25), ali – opet za municiju 7.62x53mm NATO!Tokom dalje unifikacije, Amerikanci razvijaju puške 5.56 mm US Army Squad Designated Marksman Rifle(SDM-R, na bazi M16A2 i A4, namenjene pešadiji) i5.56 mm Squad Advanced Marksman Rifle(SAM-R, na bazi M16A4 i M16A1, za potrebe Marinskog korpusa). Tokom dejstava u Afganistanu (Operation Enduring Freedom) i Iraku(Operation Iraqi Freedom, 2003), za specijalne američke snage  (US Special Operations Forces) razvijeno je i snajpersko oružje 5,56 mmUSN Mark 12 Mod 0/1 Special Purpose Rifle (SPR,cev dužine 457 mm sa korakom žleba od 178 mm).No, kako ovi eksperimenti nisu u potpunosti zadovoljili logističke i taktičke zahteve princip “odabranog strelca“ opremljenog specijalnim oružjem, ubzo su odbacile i armije Rusije i SAD.

Prema američkom trupnom (terenskom) priručniku od 28. marta 2007. godine – “Pešadijski streljački vod i odeljenje (desetina)“, pešadijski vod je, naime, prekonponovan u tri streljačke desetine, desetine kolektivnog oružja i štaba. U svakom odeljenju jedan borac imao je ulogu “odabranog preciznog strelca grupe“ (Squad Designated Marksman, SDM), koga ne treba mešati sa klasičnim snajperistom (Sniper) koji je delovao poluatonomno i rutinski birao mete na ekstremnim daljinama i koji je imao osmatrača (Observer).

U cilju efikasnijeg iskorišćenja ljudstva i logistike, “SDM“ je bio naoružan “stanardnom“ puškom ili karabinom (5,56 mm) kao i ostali borci desetine (prema priručniku, on je i izjednačavan sa ostalim vojnicima desetine), ali opremljene preciznim optičkim nišanom. Strelac je prethodno prolazio specijalnu obuku u okviru jedinice za precizno gađanje na kratkim i srednjim distancama.

Zadatak preciznog strelca grupe (desetine) bio je da eliminiše istaknute ciljeve, posebno neprijateljske oficire i podoficire, posade odeljenja veze, kolektivnog automatskog oružja, rukovaoce RRB, snajperiste ali i druge ciljeve koji su ugrožavali izvršenje zadatka grupe. On je na srednjim daljinama bio posebno efikasan protiv delimično izloženih ili ciljeva izloženih u kratkom vremenskom intervalu, malih ciljeva ka što su otvori između opeka ili crepova zgrada i otvora na bunkerima. Pri tome, bio je osposobljen i da u hodu ili sa nepogodnih vatrenih položaja detektuje i eliminiše pokretne ciljeve.

Detalj automatske puške 6,5mm Grendel. Izvor: Ministarstvo odbrane

No, bez obzira na šturu napomenu iz priručnika, od sistema oružje-municija namenjenog vodnim strelcima ipak su zahtevane performanse bolje od standardnog karabina ili puške: veća preciznost, povoljnija spoljna i terminalna balistika (položenija putanja, veća probojnost). Ovo lutanje oko izbora najpovoljnije municije, proizilazilo je iz zahteva da “SDM“ specijalnu municju koristi samo za predviđena dejstva ali da se, po potrebi, bori i kao ostali borci odeljenja, koristeći standardnu municiju. Tako je, radi bolje penetracije, isproban metak 5.56×45mm sa zrnom M855 “Zeleni vrh“ (Cartridge, Caliber 5.56 mm, Ball, M855 “Green tip“)mase 4 grama, koje je predstavljalo ekvivalent zrnu FN SS109. Novo zrno imalo je čelični vrh (penetrator) iznad olovnog jezgra, samo delilimično obložen bakarnom košuljicom. “Zeleni vrh“ je bio predviđen da probija zaštitni prsluk na većim daljinama. Komanda za specijalne operacije (Special Operations Command) u Afganistanu je 2010. godine za jurišnu pušku FN Special Operations Forces Combat Assault Rifle(SCAR, koju je nabavila i naša vojska) naručila prelazno, ali donekle bolje rešenje sa zrnom mase 4 grama “Mk 318 Mod 0 Cartridge, Caliber 5.56mm Ball, Carbine, Barrier, Special Operations Science and Technology (SOST)“. Ovaj poseban tip metka bio je uslovljen nešto kraćom cevi oružja SCAR(355,5 mm) od dužine cevi karabina M4.

U jednom kratkom periodu isprobavan je i metak sa penetratorom i jezgrom od legure kalaja i bizmuta – M855A1 LFS(Lead Free Slug), nakon čega se marinski korpus ipak opredelio za municiju M855A1 EPR sa poboljšanim performansama (Cartridge, Caliber 5.56 mm, Ball, M855A1 Enhanced Performance Round). M855A1 EPR je bio pogodan za korišćenje iz karabina M4, mitraljeza M249 te pušaka H&K i M16A2, odnosno, iz oružja sa korakom žlebova od 178 mm.Metak M855A1EPRje imao zrno mase 4g, sa 1,2 gramskim čeličnim penetratorom iznad bakarnog jezgra, pri čemu je penetrator samo delimično bio obuhvaćen košuljicom od legure bakra. U suštini, M855A1EPRje spadao u grupu modifikovanog M855 “Zeleni vrh“.

No, početkom 21. veka pojavio se metak u kalibru 6,5 mm “Grendel“, koji je nudio mogućnost da pomiri različite taktičke zahteve  i zameni “srednju“ (7,62 mm) i “maloimpulsnu“ (5,56 mm) municiju.

Detalj automatske puške 7,62mm/6,5mm Grendel. Izvor: Ministarstvo odbrane
Metak 6,5mm Grendel

Danas se u literaturi kao glavni konstruktor metka 6,5 mm “Grendel“ navodi Bil Aleksander (Bill Alexander). Ovaj britanski inženjer je nakon prelaska u SAD, u Virdžiniji, pored starog “Redford Arsenala“ (danas deo kompleksa Radford Army Ammunition Plant), otvorio firmu “Alexander Arms“. Svetsku slavu stekao je razvojem moćnog, nestandardnog (Wildcat) metka .50 (12,7 mm) “Beovulf“ (Beowulf‘), prilagođenog platformi oružja AR15 (Armalite/Colt 15). Aleksander je metak nazvao poglavnom junaku nordijskog herojskog epa(Beowulf‘) nastalog  između 7 i 8 veka. Dosledan ovakvom izboru naziva, i svoju sledeću konstrukciju “krstio“ je prema mitskom trolu iz istog epa, inače potomku Kaina, starijeg sina Adama i Eve, i glavnom neprijatelju gotskog kralja Beovulfa – Grendelu (Grendel). Aleksander je, navodno, metak sa novim zrnom većeg efektivnog dometa prvenstveno razvijao za lov na belorepog jelena. No, kompletan razvoj današnjeg “Grendela“ (6,5×39 mm) daleko je složeniji; u njemu je učestvovalo više aktera i firmi a glavnu ciljnu grupu u suštini je činila vojska, kojoj bi se ponudila “zlatna sredina“ između metaka 5,56 i 7.62 NATO. U poznoj fazi razvoja metka 6.5mm “Grendel“, naime, glavni cilj je pomeren na kreiranje municije koja po dužini odgovara okviru puške AR15 a koja bi, koristeći platformu istog oružja, na daljinama od 180 do 730 m  imala bolje performanse od metka 5.56 NATO/.223 Remington. Ograničeni dužinom metka (5,56×45 mm NATO), konstruktori su se usmerili na čahuru većeg prečnika tako da je mogla primiti veću zapreminsku količinu baruta i duže, aerodinamičnije zrno sa visokim balističkim koeficijentom (VS). U spoljnoj balistici, naime, balistički koeficijent predstavljaaerodinamičke karakteristike projektila, odnosno, ukazuje na efikasnost njegove putanje i rezistentnost na otpor vazduha (aerodinamičnost).

Američka izmenljiva cev kalibra 6,5mm Grendel

Prečnik danceta čahure “Grendel“ identičan je sa prečnikom svog prauzora – sovjetskog metka 5,67 mm. Metak5,67×39 mmje, naime, još početkom pedesetih godina XX veka konstruisao Mihail Bljum (МихаилНиколаевичБлюм, 1907-1970). Konstruktor je kao polaznu osnovu usvojio čahuru “prelaznog“ metka 7,62×39 mmM1943 (za AK), čiji je vrat sužen na 5,63mm kako bi prihvatio zrno manjeg prečnika.Bljumov metak je 1955. godine prošao laboratorijska ispitivanja i na tržištu se pojavio kao “lovački metak 5,6mm“ sa početnom brzinom od 925 m/s. Projektovanje ovakve municije proizašlo je iz želje da se dobije jeftiniji metak, pogodan za komercijalni lov na rastojanjima većim od 100 metara. Usavršavanje i razvoj metka 5,6mm je 1965 godine preuzela finska firma “SAKO“ (Suojeluskuntain  Ase- ja Konepaja Oy), koja ga je na američko tržište plasirala pod nazivom “.220 Russian“. Njegove karakteristike zapazili su američki “benčrest“ strelac dr. Luj Palmizano (dr. Louis-Lou Palmisano) i oružar Feris Pindel (Ferris Pindell); oni su ga u periodu od 1971. do 1975. godine rekonstruisali i na tržište plasirali kao “novi“ metak pod oznakom “.22 PPC“ (5,6 mm, .22Palmisano Pindel Cartridge). Deceniju kasnije, Palmizano je u saradnji sa balističarem Bilom Dejvisom (William B. Davis, PhD) razvio metak “6,5mmPPC“, namenjen puškama sa obrtno-čepnim zatvaračem američkog tima koji se pripremao za Svetski šampionat 1986. godine. Strelci su, međutim, ostali verni kalibru od 6 mm.

Američki karabin 5,56mm М4 i modul (upper) sa zatvaračem i cevi 6,5mm Grendel

Tokom 1998. godine poznati takmičar Arne Brenan (Arne Brennan), u saradnji sa firmom “JGS Precision Tool Mfg., LLC“, započeo je rad na optimizaciji metka 6.5 PPC, odnosno, prilagođavanju dužini okvira puške AR-15. Brenan se povezao sa Palmizanom i zajednički su započeli rad na studiji o novom tipu municije. Tek početkom 2002. godine, rad na srednjem metku u kalibru 6,5 mm, prilagođenom platformi AR-15, započeo je i Bil Aleksander. Aleksander je već stekao iskustvo na sličnom projektu (Beovulf) a uskoro je uspostavio i saradnju sa Brenanom i inženjerom finske fabrike “Lapua“, Jane Pohjospaom (Janne Pohjoispää). Metak je u konačnoj, “Grendel“ formi, finaliziran tako što je na čahuri “.220 Russian“ uveden kraći vrat sa tanjim zidovima (radi mogućnosti korišćenja iz poluautomatskog oružja) a prelazni konus (2×30⁰) pomeren je unapred kako bi se dobilo što više na zapremini inače kratke čahure (38,5 mm). Konstruktori su postigli da čahura sa prečnikom danceta od 11,3 mm ima zapreminu od, približno, 2,1 grama baruta.

Municija 5,56х45 mm NATO, 6,5х39 mm Grendel i 7,62х51mm NATO

Novi metak je neverovatnom brzinom osvojio komercijalno tržište kao jedno od idealnih rešenja sportsko-lovačke municije. Aleksander je u prvom trenutku naziv “Grendel“ pokušao da zaštiti; no, prema odluci Međunarodne komisije, metak je uveden kao standardni lovački metak za serijsku proizvodnju, koji se mogao izrađivati bez plaćanja patentnih prava. Tako su se na međunarodnom tržištu lovačke municije ubrzo pojavili meci različitih proizvođača.Primera radi, od februara 2007, u SAD se pod trgovakom markom “Wolf“ pojavljuje serija metaka sa mesinganoom čahurom “Gold Line“ a u novembru 2009. “Hornady“ na tržište izbacuje municiju sa zrnima A-MAX mase 7,97 grama. Od 2011. godine posebna pažnja je bila usmerena na ruski metak marke „BPZ 6.5 Grendel“ sa čeličnom lakiranom čahurom “Barnaulskog municionog zavoda“ (Барнаульский патронный завод) pošto su njegove karakteristike najviše odgovarale zamislima Bila Aleksandera.

Metak 7,62х39mm, srpski “6.5 Grendel“ PPU i ruski „BPZ 6.5 Grendel“

Stručni tim užičkog “Prvog partizana“ (PPU), inače poznat po odličnoj analizi kretanja na međunardonom tržištu, krajem prve decenije 21. veka osvojio je proizvodnju metka 6,5 mm “Grendel“ i plasirao ga u više varijanti (A-484, A-485, A-483).

No, PPU se ovde nije zaustavio. Fabrika je nastavila usavršavanje iste municije i uskoro je osvojila i proizvodnju metaka 6,5mm Grendel sa zrnima mase 6. i 7,3 grama opremljenim HS i WC jezgrima mase 1,23 i 1,5g tvrdoće 63HRC i 1700HV, koja su imala brzine V10od 880 i 800 m/s i energiju od 2323 odnosno 2336 J.

Time je vojno-industrijski kompleks Republike Srbije, sa tehničko-tehnološkog i logističkog stanovišta, dobio mogućnost da pristupi ispitivanju nove puške izgrađene oko uslovno rečeno univerzalne, maloimpulsne municije.

Metak i zrno 5,56х45 mm NATO (gore) и 6,5mm Grendel (dole).

 

Oružje “Zastava“ 7,62mm M70 i 5,56mm M21- polazna osnova za domaći Grendel

Kragujevačka “Zastava oružje“, koja je još od 1985. godine osvojila proizvodnju streljačkog oružja u kalibru 5,56×45mm NATO i, u saradnji sa VTI i TOC, permanentno radila na ispitivanjima i poboljšanjima istog, raspolagala je svim resursima da pristupi i konstrukciji novog modularnog sistema.

Šta više, u želji da prati savremena kretanja u razvoju pešadijskog naoružanja i vojne opreme za vojnika XXI veka, Uprava pešadije Generalštaba VJ tadašnje SRJ još 1997. godine je počela da realizuje novi model jurišne puške. Kragujevačka “Zastava“ i Uprava pešadije su 26. septembra 2001. široj javnosti prvi put predstavili “pušku M21 (u kalibru 5,56mm), koju je naša zemlja razvila prateći nove koncepcije oružja za XXI vek“.  Puška je razvijena kao osnovni podsistem naoružanja u okviru projekta Model NVO vojnika pešadije…. Celokupni sistem Modela NVO koncipirala je i počela da realizuje Uprava pešadije GŠ u skladu sa modernim tokovima u razvoju naoružanja, ali i u duhu predstojećih integracionih procesa na ovim prostorima.

Metak i zrno “6.5 Grendel“

U suštini, pripremajući se za pristupanje programu “Partnerstva za mir“ (PfP, kome se Srbija priključila 14. decembra 2006), razvoj domaćeg programa se prilagođavao NATO studijskom projektu CRISAT iz 1990, zasnovanom na američkom planu SAMP.

Usled političkih i organizacionih promena (formiranje Vojske Srbije 8. јуна 2006) i finansijske situacije, uvođenje M21 u operativnu upotrebu znatno je usporeno. Nova puška je zvanično je uvedena u naoružanje Vojske SCG 29. aprila 2004. a načelnik Sektora za materijalne resurse u Ministarstvu odbrane tadašnje zajednice SCG, general-potpukovnik Ivan Đokić, 10. avgusta je izjavio da će preoružavanje vojske automatskom puškom M21 početi naredne, 2005. godine. Ministarstvo odbrane je naručilo proizvodnju tzv. „nulte serije“ (500 komada). Serijska produkcija počela je 1. septembra i do kraja iste godine trebalo je da bude proizvedeno oko 5000 komada. No, Vojsci Srbije je isporučeno samo 2100 standardnih pušaka tek tokom 2007. i 2008, a dalji nastavak snabdevanja usledio posle dužeg zastoja – 2010 godine. Pri tome, novim automatskim puškama nisu opremane sve jedinice. Preoružavanje je teklo postepeno, a određene specijalne jedinice imale su prioritet. Naime, došlo se do logičnog zaključka da je neracionalno potpuno izbaciti pušku 7,62 mm M70 iz upotrebe, jer je reč o veoma kvalitetnom oružju, kojim je bio opremljen veći deo sastava Vojske Srbije a na stokovima su postojale i velike rezerve. Uprvo ova činjenica je pružala znatne prednosti nad američkim eksperimentima i idejama Bila Aleksandera kada  je u pitanju metak 6,5mm Grendel.

Razmere metka 7,62х39 mm
Oružje 6,5mm Grendel/5,56mmNATO

Aleksander je, naime, nakon finalizacije metka, pošao od ideje primenjene na projektu “Beovulf“, odnosno, korišćenju Grendel municije na platformi oružja AR15, odnosno, familiji M4/M16A2.

Pri tome, pošao je od premise da je konstrukcijom “Grendela“ postignuta idealna sredina između municije 5.56×45mm NATO i 7.62×51mm NATO. U maju2003. su, naime, u centru za obuku famozne privatne kompanije “Blekvoter“ (Blackwater Training Center; od 1997. dо 2009 – Blackwater; od 2009. dо 2010 – Xe Services LLC; konačno, od 2010 – Academi) u oblasti “Velike mračne močvare“ (Great Dismal Swamp,ba granici Virdžinije i Severne Karoline), sprovedena uporedna testiranja municije 6,5 Grendel, 5,56mm i 7,62mm NATO.

Razmere metka 6,5x39mm Grendel

Tokom testova je, navodno, zaključeno da je prilikom gađanja iz automatske puške na cilj udaljen 600 m, težište Grendelovog projektila dostizalo najvišu ordinatu (teme putanje, apogej) od 1,2 m, a prilikom dejstva iz snajperske puške – od 1,07 m. Prilikom gađanja iz snajperske puške sa rastojanja od 914,4 m,pad zrna je iznosio30 МОА (30 ugaonih minuta ili, približno 880 cm).Ako je Grendel zrno prosečno gubilo brzinu za 1,82 m/s na 2,54 cm, kriva je padala sa 71,12 na 50,8 cm (za 20,3 cm) a ako je gubitak brzine bio 7 m/s na 2,54 cm – sa 50,8 na 36,83 cm (za 14 cm).

Ovako rezantnom putanjom postizao se brisani prostor na kompletnoj udaljenosti do cilja, odnosno, apogej se nije izdizao iznad visine prosečnog cilja (čoveka u stajaćem ili pognutom položaju, vozila i improvizovanih ili stalnih prepreka, posebno u urbanim sredinama), odnosno, nešto manju početnu brzinu kompenzovao je odličnim balističkim koeficijentom. Grendel je, takođe, zbog svoje dužine i unazad pomerenog težišta, po terminalnom učinku prevazilazio zrno 5,56 mm, ispaljeno iz kraćih (karabinskih) cevi. Zbog balističkog koeficijenta (BC), koji je bio iznad .400  (281 kg/m²), zrno Grendel je prevazilazilo parametre zrna 5,56 mm i povećavalo efektivni domet strelca preko 457 m. Zrna .223/5.56 mm (SS109/M855), u zavisnosti od tipa, naime, dostizala su BC (G7BC) od .151(106 kg/m²) do .400 (281 kg/m²).

Američka zrna 5,56mm M855 i M855A1

No, balistički koeficijent metka 6.5 mm “Grendel“, sa različitim tipovima zrna, imao je BC i do .510 (348.4 kg/m²)! Primera radi, na opitima korišćenozrno Scenar HPBT mase 7 g. imalo je BC .465 (327 kg/m²). Zbog boljeg balističkog koeficijenta, Grendelovo zrno je na određenim distancama raspolagalo većom terminalnom energijom od oba NATO projektila. Primera radi, zrno 6.5 mm Grendel mase 8,0 grama imalo je veću energiju i bolju probojnost na 1000 m od zrna M80 7,62 mmNATO mase 9,5 grama. Prema zaključcima komisije, pri upotrebi Grendela veći problem od terminalnog učinka na cilju bio bi – locirati metu. Terminalni učinak je takođe pogodovao u antiterorističkoj borbi. Navedimo banalan primer: kamion natovaren eksplozivom moguće je zaustaviti likvidacijom vozača kroz ‘’šoferšajbnu’’. No, zrno 5,56mm posle penetracije i kroz najobičnije staklo naglo skreće sa putanje i gubi energiju, tako da snajperista ne može garantovati uspešan hitac. Zrno 6,5mm Grendel i posle prolaza kroz staklo ne skreće sa putanje i zadržava dovoljno energije za likvidaciju vozača.

Iako je zrno 6,5 mm imalo odlične karakteristike, ono je raspolagao i određenim manama. Balistika bolja od metka 7,62×51 mm diktirala je primenu duže cevi i težeg projektila. Da bi se postigli isti rezultati iz kraće cevi, moralo se koristiti zrno veće mase. Generalno gledano, svako povećanje mase zrna za 1 gram smanjivalo je početnu brzinu za 47 m/s a svako povećanje dužine cevi sa 1 cm povećavalo početnu brzinu za 2,4 m/s. Pojednostavljeno, u odnosu na početnu brzinu, „uticaj 1 mm dužine cevi odgovaralo je uticaju mase od 5 miligrama zrna“. Kako su dimenzije američkog metka 6.5 Grendel bile prilagođene puškama AR-15, njegove performanse u odnosu na drugu municiju 6,5 mm (.260 Remington6.5mm Creedmoor) bile su nešto lošije. Čahura, na primer, nije mogla da “drži“ teža zrna a projektil je naglo “padao“ na daljinama većim od 1100 m. Konačno,prečnik dancetačahure, veći nego kod metka 5.56x45mm NATO (11,8 : 9,6 mm), zahtevao je primenu nestandardnog zatvarača AR-15. Isti parametar uticao je i na smanjenje kapaciteta standardnog okvira M16/AR-15; Grendelov okvir, dimenzija identičnih sa dimenzijama okvira STANAG (NATO Standardization Agreement) za 30 metaka 5,56 mm, primao je 26 metaka 6.5 mm.

Vojnici opremljeni novim oružjem. Izvor: Ministarstvo odbrane

Bil Aleksander je smatrao da bi idealnu zamenu za trenutno američko oružje predstavljao karabin M4 sa standardnom dužinom cevi od 370 mm, prilagođen municiji 6,5 mm “Grandel“ sa zrnima mase od 6,9 do 7,1 grama i punom košuljicom (FMJ), konstruisanim po uzoru na ruska zrna 5,45 PS (Indeks GRAU – 7N6; jezgro mase 1,43 g. od čelika marke 10) ili5,45 PP (Indeks GRAU – 7N10; jezgro mase od 1,72 do 1,8 g od čelika marke 70), te dvokomponentnim barutom. Aleksander je tvrdio da se problem nešto veće mase metka može rešiti uvođenjem čelične lakirane čahure koja zadovoljava SAAMI propis o maksimalnom pritisku od 345 MPa (50.000 psi). Dalje, konstruktor  lično je smatrao da bi najjeftinije rešenje predstavljala ugradnja kompletno novog sklopa zatvarač-cev (upper),na već postojeće oružje, što je bilo lako izvesti jer su karabin M4 i puška M16 rađeni na modularnom principu. No, na komercijanom tržištu, cena sklopa zatvarača i cevi (dužine 368 mm), bez šine, kretala se oko $650, isti sklop za DMR (Designated Marksman Rifle)vredeo je $820, dok je cena novog karabina M4 bila – 700 dolara.

Vojnici opremljeni novim oružjem. Izvor: Ministarstvo odbrane

Američka armija, još uvek nije zauzela konkretan stav po ovom pitanju. Neodlučnost se pravdala visokom cenom adaptacije, a opredeljenje za novi kalibar zahtevalo bi konverziju miliona postojećih karabina i pušaka M4 i M16. No, ovako drastična odluka ipak se može doneti tek nakon dugotrajnih ispitivanja i komparacija u laboratorijskim i trupnim, terenskim uslovima, što bi zahtevalo dodatne investicije i angažovanje resursa. Ovde svakako treba uzeti u obzir i moćni “oružarski“ lobi. Municiju i komponente za oružje ili čitave sisteme oružja, naime, za američku armiju, po ugovorima, proizvodi veliki broj privatnih kompanija. Opredeljenje za novu koncepciju uticalo bi na već sklopljene ugovore i diktiralo tehnološke izmene, što bi za proizvođače predstavljalo veliko finansijsko operećenje. I Aleksander lično smatra da je prelazak na kalibar 6,5 mm u SAD trenutno više političko-ekonomsko pitanje.

 

Domaća puška 7,62/6,5mm Grendel M17

Još od 2016 godine informacije u javnim sredstvima informisanja ukazivale su da domaća namenska industrija radi na razvoju pešadijskog oružja prilagođenog metku 6,5mm Grednel. Naime, 29. jula, tokom posete vojnom poligonu Centra za ispitivanje naoružanja i vojne opreme u Nikincima, Ministar odbrane je upoznat sa rezultatima postignutim tokom ispitivanja nove familije automatskih snajperskih pušaka i puškomitraljeza 6,5 mm Grendel.  Načelnik Uprave Ministarstva odbrane za odbrambene tehnologije, general-major, prof. dr Bojan Zrnić, 22.marta 2017. je prvi put upoznao širu javnost sa projektom „1500“, koji je obuhvatao i modularnu pušku sa izmenjivim cevima koja može da koristi kalibar 7,62 mm, ali i kalibar 6,5 mm „Grendel“. Nova puška, na kojoj je radila kragujevačka „Zastava“, već je bila gotova i prošla je ispitivanja. Oružje je zaista prikazano javnosti 9. maja, tokom centralne svečanosti povodom obeležavanja Dana pobede, Dana Vojske Srbije i Dana Evrope (Čelik 2017), kao i 20.oktobra, u sklopu vežbe „Sloboda 2017“.No, samo nekoliko dana kasnije, 9. novembra 2017, u Nikincima je održan dinamički prikaz dela projekta „1500+“, koji je predstavljao nastavak projekta “1500“, a na kome je predstavljena “Zastavina“modularna automatska puška M17  6,5x39mm/7,62×39 mm, znači, modularno oružje 7,62/6,5 Grendel sa zvaničnim nazivom M17 (prema godini završetka razvoja).

Modularna automatska puška 7,62mm/6,5mm Grendel M17

Prva ispitivanja na poligonima Vojske Srbije navodno su pokazala da metak 6,5 mm Grendel na daljinama od 500 metara ima dvostruko jaču zaustavnu moć od metka 7,62×39 mm, odnosno, za 30 do 40% u odnosu na 5,56×45 mm NATO. Takođe, metak „Grendel“ je imao manji trzaj i omogućavao bolju kontrolu rafalne paljbe, čak i za ljude slabije telesne konstitucije.

Kako se zna da je standardna puška Vojske Srbije, 5,56 mm M21, takođe razvijena od strane domaćih stručnjaka u sklopu programa “Vojnik 21 veka“, potrebno je reći nešto više o tome zašto se dodatno radilo na oružju izgrađenom oko metka 6,5 mm.

Kao prvo, trenutno se u našim pešadijskim jedinicama na nivou voda koristi oružje u kalibrima 5,56x45mmNATO, 7,62x39mm, 7,62x54mmR i 7,9x57mm (za snajperske puške). Osnovna ideja je da se “unapredi vatrena moć pešadije i specijalnih jedinica izborom novog metka koji će biti precizniji, imati manji trzaj i bolju zaustavnu moć na većim daljinama“, ali, što je veoma važno, i prevaziđu logistički problemi oko snabdevanja jedinica različitim tipovima municije. Ovde treba naglasiti damodularno oružje nije predviđeno za preoružanje kompletnog sastava VS; naša je pretpostavka da je ono predviđeno, po uzoru na američku praksu, samo za odabrane vojnike taktičkih jedinica i snage specijalne namene. Ništa manje nije važno napomenuti da uspeh sa puškom M17 našoj namenskoj industriji pruža šansu za plasman na međunarodno tržište, uključujući i SAD, gde je vojna varijanta ovog oružja još uvek nepoznata.

Automatska puška 6,5mm Grendel

Domaća namenska industrija je prilikom projektovanja modularne puške raspolagala velikim prednostima: rezervama automatskog oružja baziranog na metku 7,62x39mm, kao i osvojenoj proizvodnji municije 6,5mm Grendel. Suština se ogledala u tome što je dance Grendelove čahure praktično identično sa dancetom domaćeg vojnog metka 7,62x39mm tako da, za razliku od sistema oružja 5,56mm, prelazak sa jedne na drugu municiju nije zahtevao izmenu zatvarača (čelo identično) nego samo cevi. Sistem brze promene cevi je odavno usavršeno rešenje, domaćim konstruktorima poznato još od početka proizvodnje puškomitraljeza 7,9mm M37 i 7,9mm M53.

Domaći konstruktori su iskoristili sve novine primenjene na oružju M21, usavršili ih i primenili na puški M17. Izmena cevi se vrši pomoću brave na sanduku, bez rasklapanja puške.

Dužina cevi 6,5mm/7,62mm – 415mm

Broj žlebova cevi 6,5 mm – 6, desni korak uvijanja, korak 203,2mm

Broj žlebova cevi 7,62mm – 4, desni korak uvijanja, korak 240±10mm

Kundak: preklopni teleskopski

Dužina puške sa minimalnom dužiinom kundaka – 880mm

Dužina puške sa maksimalnom dužiinom kundaka – 945mm

Dužina puške sa sklopljenim kundakom – 705mm

Masa puške bez okvira sa cevi 7,62mm – 3660 g.

Masa puške bez okvira sa cevi 6,5mm – 3700 g.

Masa cevi  7,62mm – 875 g.

Masa cevi 6,5mm – 910 g.

Masa praznog okvira za 30 metaka 7,62 mm – 220 g.

Masa praznog okvira za 30 metaka 6,5 mm – 220 g.

Masa praznog okvira za 20 metaka 6,5 mm – 165 g.

Kapacitet okvira 6,5mm – 20 ili 30

Kapacitet okvira 7,62mm –30

Paljba – jedinačno i rafalno

Princip rada – direktna pozajmica barutnih gasova sa dugim trzanjem klipa

Bravljenje – rotacija zatvarača, sa dve bradavice

Kočenje – eksterna kočnica i razdvajač paljbe

Brava cevi – poprečna, sa mogućnošću podešavanja čeonog zazora

Mehanički nišani – zadnji, diopterski, podesiv po prvcu; prednji – podesiv po visini

Nišanska daljina mehaničkim nišanom – 1 i 3

Preciznost 6,5mm – grupa od 5 metaka na 100m u krugu prečnika 10cm

Preciznost 7,62mm – grupa od 5 metaka na 100m u krugu prečnika 15cm

Pouzdanost – 8000 metaka

Temperaturni opseg funkcionisanja: -30°C do +50°C

Uređaji na ustima cevi – gasna kočnica, opsiono skrivač plamena, prigušivač zvuka

Prihvat optoelektronskih uređaja – Picatinny šina na 12 sati na gornjoj i donjoj oblozi

Prihvat ostale opreme – Picatinny šine na gornjoj i donjoj oblozi

Remnik – dvopozicioni

Materijali – kundak: aluminuijum, polimer; okvir: polimer sa metalnim ulošcima

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Sadržaj je zaštićen !!