Ruska vojska tvrdi da je oborila protivvazdušnu raketu S-200 koju su Ukrajinci modifikovali za kopneni napad, a koja može da putuje brzinom do 9.800 km/h.
Sistemi protivvazdušne odbrane presreli su ukrajinski dron u regionu Brjanska u Rusiji, dok je raketa zemlja-vazduh S-200 modifikovana kao ofanzivno oružje presretnuta u regionu Rostov, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane, a citira TASS.
Guverner Rostovske oblasti Vasilij Golubev izvestio je na svom Telegram kanalu da su sistemi PVO uspešno gađali vazdušne ciljeve iznad teritorije regiona bez oštećenja kopnenih ciljeva.
„Večeras je osujećen pokušaj terorističkog napada kijevskog režima dronom i raketom zemlja-vazduh S-200 koja je preuređena kao udarno oružje na objekte na teritoriji Ruske Federacije. Uništeni PVO sistemi, bespilotna letelica nad teritorijom Brjanske oblasti i rakete nad teritorijom Rostovske oblasti“, navodi se u izveštaju.
Rakete ovog tipa izuzetno teške za obaranje, tvrde na zapadu
S-200 je protivvazdušni sistem, odnosno namenjen je za uništavanje ciljeva u letu, a ne za kopnene napade. Taktiku pretvaranja PVO raketa presretača kako bi mogle da gađaju kopnene ciljeve, prema svakodnevnim tvrdnjama iz Kijeva, koristi i ruska vojska. Kijev tvrdi da na ukrajinske ciljeve Rusija lansira rakete koje koristi protivvazdušni sistem S-300.
Međutim, rakete koje koristi sistem S-200 dostižu maksimalnu brzinu do 8 maha (preko 9.800 km/h), što ih čini izuzetno teškim za uništavanje. Prvi zabeležen napad ukrajinskih oružanih snaga na rusku teritoriju modifikovanim raketama sistema S-200 dogodio se u Julu 2023. godine.
Rusija očigledno daje do znanja da ima neophodne mogućnosti sa kojima može da presreće rakete koje se kreću veoma velikom brzinom. Međutim, zapadni izvori izražavaju skepsu i tvrde da samo američki PVO sistem Patriot to može.
U odbranu svoje teze zapadni stručnjaci navode da iako su Ukrajinci do sada bezbroj puta gađali ruske mete, koristeći GMLRS rakete koje je lansirao HIMARS, a koje lete „samo“ oko 3.000 km/h, ruski PVO sistemi su ostajali često nemoćni.
U ovim situacijama, prema tvrdanjama stručnjaka sa zapada, jedino rešenje Rusa da neutrališu udare HIMARS-a bilo je korišćenje sistema elektronskog ometanja, pri čemu dodaju da su se ruski alati za elektronsko ratovanje pokazali efikasnim u mnogim slučajevima.
PVO sistem S-200
S-200, takođe u NATO-u poznat kao SA-5 Gamon, je raketni sistem zemlja-vazduh velikog dometa, koji je razvio Sovjetski Savez 1960-ih godina.
Njegova primarna svrha bila je odbrana velikih područja od bombardera sa velikih visina i drugih vazdušnih pretnji. Raketa je zvanično primljena u upotrebu 1966. Vremenom se broj sistema i lansera S-200 povećavao, dostigavši vrhunac od 130 sistema i do 2.030 lansera 1980-ih i 1990-ih godina.
Raketni sistem se sastoji od dvostepene rakete sa poluaktivnim radarskim sistemom za navođenje. Dolazi u različitim varijantama uključujući 5V21, 5V28 i 5V28V. Varijanta 5V28V ima masu od 7.100 kg, dužinu od skoro 11 metara i maksimalni radni domet od 300 kilometara sa maksimalnom brzinom od 8 maha (9.800 km/h).
S jedne strane, postavljanje modifikovanog S-200 predstavlja nekoliko potencijalnih prednosti. Raketni sistem S-200 ima povećan domet, prvobitno dizajniran da gađa ciljeve na velikim visinama kao što su avioni i balističke rakete.
Ova mogućnost proširenog dometa omogućava napade sa značajnih udaljenosti, potencijalno pružajući prednost u napadu na neprijateljska sredstva duboko na njihovoj teritoriji. Već smo objavili detaljan članak o prednostima i nedostacima takve konverzije kao kao i istoriji sistema S-200.
Sistem S-200 oborio F-16 u Siriji
U seriji sukoba koji su se odigrali između izraelskih i sirijskih snaga, u februaru 2018. godine, izraelski loavc F-16 oboren je od strane sirijske protivvazdušne odbrane kao odgovor na izraelske vazdušne udare. Evo ključnih detalja ovog incidenta:
- Izraelski vazdušni udar: 10. februara 2018. godine, Izrael je izveo vazdušni udar ciljajući, kako tvrde, iranske pozicije u Siriji. Izraelski udari su bili odgovor na navodno iransku bespilotnu letelicu koja je prethodno, opet navodno, ušla u izraelski vazdušni prostor.
- Odgovor sirijske protivvazdušne odbrane: Kao odgovor na izraelske vazdušne udare, sirijski PVO sistemi su lansirali rakete zemlja-vazduh, ciljajući izraelske avione koji su bili uključeni u operaciju. Jedna od raketa je pogodila izraelski F-16, što je dovelo do njegovog pada na severu Izraela. Dvojica članova posade su se bezbedno katapultirala, ali su povređena.
- Izraelski kontranapad: Nakon obaranja F-16, posramljeni Izrael, izveo je masovni “kontranapad” na sirijske i iranske mete u Siriji. Izraelski borbeni avioni su navodno gađali nekoliko sirijskih baterija PVO i drugih vojnih objekata.
- Žrtve i šteta: Incident je rezultirao uništenjem izraelskog aviona F-16, kao i oštećenjima nekoliko sirijskih sistema PVO. Nisu prijavljene žrtve na izraelskoj strani, dok broj sirijskih i iranskih žrtava ostaje takođe nepoznat.
- Brige oko eskalacije: Incident je izazvao zabrinutost zbog dalje eskalacije napetosti između Izraela i Sirije, kao i zbog sve veće uloge Irana u sirijskom konfliktu. Istakao je složenu i nestabilnu prirodu sirijskog rata, sa različitim regionalnim i međunarodnim akterima uključenim u njega.
Incident između Izraela i Sirije u februaru 2018. godine pokazuje postojanje stalnih napetosti i vojnih sukoba između Izraela i Sirije. Naglašen je rizik od šire regionalne eskalacije zbog mešanja različitih aktera u sirijski konflikt. Takođe je pokazao da staro gvožđe nije za bacanje.
