Ova zgrada (Empire State Building) je 1931. godine oduzela zgradi Krajslera tutulu najviše na svetu, koju je ona nosila svega godinu dana. Ime je dobila po nadimku za državu Njujork, a ime tvorca tog nadimka nije poznato.
Poznato je, međutim, da glavni grad države Njujork (kad je već spominjemo), nije taj grad, već mnogo manji Olbani (Albany). Zgrada ima 102 sprata i visinu od 443,2 metra (sa krovom 381 metar).
Ovu titulu oduzeo joj je tek 1972. godine Svetski trgovinski centar. Prema podacima iz 2017. godine zgrada je bila peta po visini u SAD i 28. u svetu. Sada, sa erupcijom arapskog i kineskog građevinarstva situacija je drugačija, ali to nije povod ovoj priči. Proglašena je za sedam modernih svetskih čuda. Tom čudu pridodajemo još jedno, ono koje jeste glavni motiv ove crtice.
Bombarder ”B-25 Mičel” (proizvođač ”Nort American Corporation”, Los Anđeles, Kalifornija, a proizvođen je i u Kanzas Sitiju), bio je jedan od najuspešnijih srednjih bombardera Drugog svetskog rata.
Imao je dva snažna motora (Wright R-2600 “Cyclone”) od 1.380 kW, odnosno 1.850 КС svaki. Napravljeno je gotovo 10.000 primeraka. Poznat je po tome što je njime izvršeno prvo bombardovanje Tokija.
Međutim, manje poznat, ali sasvim dovoljno, je i po događaju koji nije bio teroristički akt, već sticaj nesrećnih okolnosti. Jedan od ovih aviona je 28. jula 1945. godine, leteći kroz gustu maglu nad Njujorkom, udario, urezao se, upravo u najvišu zgradu.
Havarija nije naudila strukturnoj stabilnosti zgrade, ali je izazvala smrt 14 ljudi (tri člana posade i 11 ljudi u zgradi). Šteta je iznostila po današnjem kursu 13.303.142 dolara (tada oko milion dolara).
Kako se to dogodilo?
Potpukovnik Wiljem Frenklin Smit Jr (William Franklin Smith Jr), poreklom iz Wotertauna -Masačusec (Watertown, Massachusetts), u subotu navedenog dana krenuo je u rutinski prevoz putnika iz baze Bedfort Army Air Field u Masačusecu.
Krajnje odredište bio je Njujork. I njegov avion je, po tradiciji, kao i svi drugi veći avioni, imao svoje ime – ”Old John Feather Merchant” (Stari Džon, trgovac perjem). Ti napisi su često bili nadimci ili duhovitosti, pa i sujeverja pilota, te stoga ne vredi istraživati odakle baš ovo ime.
Zbog guste magle avion nije mogao da sleti na aerodrom ”La Gvardija” po planu leta. Stoga je pilot zatražio preusmeravanje na ”Njuark Metropoliteten”, aerodrom u Nju Džerziju. Međutim, i tamo je bilo magle, pa mu je kontrola leta savetovala da napravi nekoliko krugova dok ne nađu alternativno rešenje. Kapetan je nastavio s letom, dezorijentisao se i skrenuo je desno umesto levo, nakon što je u poslednjem trenutku izbegao zgradu Krajslera u Istočnoj 42. ulici.
Međutim, pošto je reč o velikoj letilici koju ne krase manevarske sposobnosti jednog lovca, on je u tom krivudanju nastavio i udario u severnu stranu Empajer Stejt Bildinga u 09.40 između 78. i 80. sprata. Od promašaja delilo ga je dvadeset pet spratova po visini, ili dvadesetak metara manevra u stranu, kako bi izbegao zgradu. Prema drugim podacima, udarac se dogodio u 09.49 sati.
Napravio je rupu nepravilnog oblika od 5,5 x 6,1metar. Udario je između dva religijska predstavništva. Jedno je bilo ”Catholic Relief Services” (međunarodna humanirana agenicija), a drugo ”National Catholic Welfare Council” (Nacionalni dobrotvorni katolički savet). Jedan od motora probio je južnu stranu zgrade, i odleteo oko 300 metara pri čemu je pao na krov jedne zgrade. Tu je izazvao požar i uništio umetnički studio u penthausu (najviši deo zgrade, često sa bazenom ili baštom) u sledećem bloku. Drugi motor i deo stajnog trapa pali su u šaht jednog od liftova.
Požar je ugašen neverovatno brzo – za samo 40 minuta. Inače, to je bio u istoriji vatrogasne službe SAD najveći strukturalni požar koji je stavljen pod kontrolu. Prilikom takvih požara, da napomenemo, stradaju metalne noseće konstrukcije koje su zbog svoje lakoće i žilavosti i omogućile da se po Americi i svetu prave neboderi do tada neslućenih visina.
U posadi su se nalazili spomenuti pilot i dva člana posade (štabski narednik Kristofer Domitrovič i Albert Perna, pomoćnik mašiniste RM (US Navy), kome je zla kob odredila da tog dana ”stopira” za Njujork baš ovim avionom. Telo kapetana našle su spasilačke ekipe posle dva dana na dnu šahta lifta. Žena u liftu, Beti Lu Oliver, bila je povređena. Ukupno je stradalo 26 ljudi, od kojih 14 smrtno.
Nezavisno od štete i žrtava, zgrada je opravljena i otvorena već u ponedeljak, za manje od 48 sati. Nakon što su uklonjeni ostaci i šut, Armand Hamer (Armand Hammer), kupio je oštećeni 78. sprat, renovirao ga i u njega smestio sedište svoje firme ”United Distillers of America – ujedinjeni vinari Amerike.”
Reč je inače o veoma interesantnoj ličnosti: poslovni menadžer, jedna od vodećih ličnosti ”Occidental Petroleum”. Bio je poznat po svom kolekcionartvu i vezama sa SSSR. Njegovi poslovni interesi i ”građanska diplomatija” pomogli su mu da razvije širom sveta veliku mrežu prijatelja i saradnika.
Ova katastrofa je imala i svoje zakonske posledice vezane za vrlo osetljivu oblast američkog prava i biznisa – osiguranja. Ona je ubzala donošenje dugo očekivanog Federalnog zakona o federalnim delikatnim potraživanjima. Zakon je potpisao Hari S. Truman u avgustu 1946. godine, uvodeći retroaktivne odredbe i omogućavajući da tuže vladu, odnosno državu zbog neke nesreće.
Kakva su iskustva izvučena posle ove nesreće?
Osim pooštrenog režima kontrole leta i spajanja nekih segmenata vojne i civilne kontrole letenja, ostao je jedan bizaran detalj. Na fasadi nedostaje jedan kamen koji svedoči o tome da se avion urezao u zgradu, pa je to čest fotografski motiv kako za amatere, turiste, tako i za profesionalce. Međutim, to nije sve.
Narastajući vazdušni saobraćaj (Njujork ima četiri velika međunarodna aerodroma A kategorije) s pravom je podstakao inžinjere na razmišljanje o sličnom, eventualnom incindentu i o tome kako ga građevinski preduprediti.
Dok su specijalisti za vazdušni saobraćaj radili na svojim protokolima, inžinjeri su razmišljali o pojačanjima strukturalne konstrukcije. Početkom šezdesetih, kada je projektovan Svetski trgovinski centar, ovaj incident je direktno motivisao konstruktore i arhitekte da razmotre senario slučajnog udara aviona veličine ”Boing 707” u jednu od zgrada bliznakinja.
Kraj (nadajmo se) ove priče znamo: dva ”Boinga 767” bils su svesno, samoubilački usmerens u sklopu terorističkog akta 11. septembra 2001. godine u ove dve zgrade. Tehnički gledano, uspeli su u svojoj nameri. Na njihovom mestu nalazi se memorijalni kompleks. A na mestu Empajer stejt bildinga još uvek se nalazi ista zgrada.
Ovaj događaj je inače bio obrađen u jednoj epizodi iz 2001. godine popularnog kanala ”History”, u serijalu ”Disasters of the Century”. Epizoda je imala naziv ”It Came from the Sky” (stiglo je s neba).
Još jedan neočekivan detalj vezan je za ovaj događaj. Četiri dana pre obeležavanja godišnjice ove nesreće, 24. jula 1946. godine, jedan dvomotorni avion bez ikakvih oznaka, zamalo je promašio zgradu u visini 68. sprata, ostavljajući zapanjene radnike i turiste.
