Da li su u napadu na Kijev ispaljene potrošne rakete mamci H-55 ili najsavremenije H-101?

Ujutru 8. decembra, devet bombardera Tu-95MS je krstarećim raketama napalo vojno-industrijske objekte kijevskog režima. Prema ukrajinskim izvorima, eksplozije su se dogodile u Kijevu i regionu – u oblasti Irpina i Borispolja.

Ukrajinski mediji izvestili su da su u zoru 8. decembra, tokom strateškog udara na Kijev izvedenog sa devet bombardera Tu-95MS, korišćene strateške krstareće rakete H-101.

No, ruski izvori tvrde da su u pitanju bile stare krstareće rakete H-55 (proizvod 120, RKV-500) sa simulatorom bojeve glave. U suštini, navodno se radilo o mamcima koji su poslužili samo za angažovanje sistema PVO ukrajinske prestonice.

Ruske Vazdušno-kosmičke snage odavno koriste takve erzac-mamce u cilju identifikacije položaja ukrajinske protivvazdušne odbrane, koja na njih troši skupe rakete zapadnog porekla. No, dejstvo ovakvim sistemima po Kijevu ukazuje da su u narednom periodu mogući udari talasima bojevih raketa. 

Zanimljivo je da su Ruske Vazdušno-kosmičke snage poslednji put ovako velika lansiranja raketa izvele u avgustu ove godine. Od tada se ruska vojska ograničila na upotrebu bespilotnih letelica kamikaza „Geran“ i ređe lansiranja krstarećih raketa „Oniks“ i „Kalibar“

X-Kh-55 nije što i ADM-160 MALD

Istina, sistemi H-55 koji su u operativnu upotrebu uvedeni još daleke 1983 godine, ne mogu se nazvati pravim „mamcma“. Ove rakete, za razliku od američkih ADM-160 MALD, nemaju poseban sistem za simulaciju i ometanje.

Naime, ADM-160 MALD (Miniature Air-Launched Decoy) je američka potrošna, mamac raketa, koja se lansira iz vazduha. U prednosti je u odnosu na ruske „potrošne mamce“ jer koristi optiku indeksa gradijenta za kreiranje radarskog preseka koji simulira protivnički avion (očitava se kao „svoj“).

Međutim, u pogledu parametara leta i drugih karakteristika, RKV-500 podsećaju na modernije H-101 i mogu kod protivnika da stvore zabunu.

Raketa H-55 ima tankozidno vareno telo od legure aluminijum-magnezijum (AMG-6). Najveći deo unutrašnje zapremine tela zauzima rezervoar za gorivo. Krilo, rep i nosni konus napravljeni su od kompozitnih materijala.

Stabilizator i krilo su sklopljeni i šire se pomoću piropatrona nakon lansiranja. Pogon obezbeđuje motor P95-300 koji je smešten na repnom delu pomoću posebnog pilona. Motor ima automatski elektronsko-hidraulični sistem upravljanja, koji omogućava promenu režima rada i podešavanje potiska tokom leta.

Raketa H-55 je opremljena autonomnim autokorelacionim inercionim sistemom za navođenje integrisanim sa sistemom korekcije putanje na osnovu terena. Program leta koji se ubacuje u raketu pre lansiranja sadrži elemente digitalne mape terena duž rute leta.

Tokom leta, kontrolni sistem BSU-55 upoređuje kontrolne tačke na ovoj karti sa stvarnim očitavanjima visinomera i, ako je potrebno, izdaje odgovarajuće komande za prilagođavanje kursa.

Na raketni motor je ugrađen električni generator RDK-300 snage 4 kW. U zavisnosti of tipa, H-55 ima domet od 2000 do 3500 km, postiže brzinu od  720 do 830 km/h a startna masa je od 1195 do 1500 kg.

Najveći nedostatak X-55 je usko ograničen broj aviona-nosača. Primera radi, dok ADM-160 mogu da nose svi tipovi udarnih aviona američkog ratnog vazduhoplovstva, RKV-500  su projektovani samo za strateške turboelisne Tupoljev Tu-95 i nadzvučne bombardere Tu-160.

Kako je broj ovih letilica ograničen, ograničena je i praktična upotreba raketa H-55. Ovo ukazuje da ruska strana nije u stanju da raketama-mamcima izazove preopterećenje ukrajinske PVO (taktika koja se koristi za „razbijanje“ izraelske Gvozdene kupole).

I H-101 ima mane

Ukrajinci tvrde da su 8. decembra korišćene modernije, strateške krstareće rakete H-101. Ovaj tip je razvijena na bazi tehnologija za smanjenje radarske slike. Poseduje kombinovani sistem navođenja: nakon lansiranja, inercioni, sa optičko-elektronskom korekcijom, a u završnom delu leta uključuje se samonavođena glava.

H-101 prima složene informacije, uključujući koordinate cilja, tokom leta. To znači da za razliku od raketa prethodne generacije (H-55), postoji mogućnost promene cilja kada je raketa već u letu. U transportnom položaju motor se nalazi unutar rakete, a repna jedinica i krila su sklopljena.

Nakon lansiranja, motor (turbomlazni R95TM-300) izlazi iz tela rakete, a operenje se širi stvarajući konturu „niskog krila“. Dužina rakete (sa bojevom glavom) je 7,45 m, prečnik – 740 mm, početna masa ~ 2200—2400 kg, maksimalni domet do 5500 km, krstareća brzina je oko 200 m/s a maksimalna – 250-270 m/s.

Prema rezultatima testiranja, raketa ima kružno verovatno odstupanje (CPD) od 7 m na maksimalnom dometu a sposobna je da uništi pokretne ciljeve sa preciznošću do 10 m.

No, slično starijim varijanama, nosač ove rakete takođe može biti sam Tu-95MSM i Tu-160, što rezultira istim ograničenjima primene. Inače, Rusi su razvili i nuklearnu verziju iste rakete, tzv. H-102.