Da li smo svedoci nove budućnosti PVO? Stižu dronovi na mlazni pogon sa ciljem presretanja aviona i dronova

Američka kompanija Anduril Industries želi da postane svojevrsni Lockheed Martin 21. veka, u oblasti dronova.

Jedan od načina na koji ova kompanija, čiji je suosnivač milijarder Palmer Laki, pokušava da stigne velikane je da sama razvija opremu, umesto da čeka zahteve Pentagona i konkurse za ugovore.

U petak je Anduril sa sedištem u Južnoj Kaliforniji objavio svoj najnoviji ambiciozni projekat: autonomni dron na mlazni pogon dizajniran koji bi služio kao presretač vazdušnih pretnji, od velikih dronova do aviona sa posadom.

Anduril tvrdi da već ima kupca, kojeg opisuje samo kao „kupca iz SAD“, posvećenog pokretanju proizvodnje po visokoj stopi od čak stotine uređaja godišnje.

Kompanija je saopštila da dron, nazvan Roadrunner, pokreće dva turbomlazna motora koji mu omogućavaju da dostigne „veliku podzvučnu brzinu“, verovatno blizu 1.100 km/h. Lansira se vertikalno iz kontejnera sa kontrolisanom atmosferom koji se zove „gnezdo“, za koje Anduril kaže da čuva dron u radu mesecima u teškim uslovima bojnog polja.

Opšti koncept je zasnovan na rojevima Roadrunner dronova koji se mogu poslati da procene vazdušnu pretnju. Ako se ispostavi da je pretnja neprijateljska letelica, Roadrunner u roju opremljen bojevom glavom će ga presresti i razneti ga kao dron kamikaza. Ako je u pitanju lažna uzbuna, dronovi se mogu vratiti u bazu i sleteti vertikalno na rep.

Dron košta “stotine hiljada dolara”, rekao je Laki, ali njegova vrednost potiče od fleksibilnosti njegove ponovne upotrebe.

„Ovo je potpuno nova kategorija oružja koja nikada ranije nije postojala“, rekao je američki milioner. „To je negde između rakete za višekratnu upotrebu i autonomne letelice u punoj veličini.

Anduril je odbio da podeli tehničke specifikacije Roadrunner-a, ali tvrdi da u poređenju sa sličnim dronovima na tržištu, on ima tri puta veću nosivost, 10 puta veći domet i tri puta je duži za manevrisanje.

Motori, koje je Anduril razvio u svojoj kući, su “najkompaktniji turbomlazni motori ikada napravljeni”, rekao je Laki.

Kompanija kaže da jedan operater može pokrenuti i nadgledati više eskadrila Roadrunner-a, dok je takav uređaj sposoban da autonomno određuje putanje leta, uključujući presretanje kurseva veoma manevarskog cilja, nakon što dobije komandu za uništavanje.

Sa nekoliko stotina hiljada dolara po uređaju, korišćenje Roadrunner-a za obaranje drona poput Geran-2, čija proizvodnja se procenjuje da košta između 10 i 20.000 dolara, može imati malo više finansijskog smisla od lansiranja rakete Patriot od 4 miliona dolara. Međutim to je daleko od dovoljnog, pogotovo ako uzmemo u obzir da Geran stiže često u rojevima.

Međutim, Ukrajina je pokazala da možete biti donekle uspešni u uklanjanju dronova srednje veličine sa mecima većeg kalibra teških mitraljeza, protivavionskih topova.

Već postoje kompanije, poput RTX-a, koje proizvode reaktivne bespilotne letelice po ceni do 5.000 dolara po komadu i efikasne su protiv bespilotnih vazdušnih sistema grupe 1 i 2, odnosno manjih od Geran-2, koji pripada grupi 3.

Veće dronove Grupe 4 i 5, kao što je kineski CH-4, imaju koliko-toliko uporedive troškove sa konvencionalnim raketama protivvazdušne odbrane, što ih može činiti isplativim. Sa druge strane, kada je reč o dronovima poput WZ-8, Roadrunner nema šta tu da traži.

Nije jasno da li bi Roadrunner mogao da se koristi za presretanje bržih lovaca, ali bi verovatno mogao da donekle skine deo stresa sa odbrambenog sektora vazdušnih snaga zemalja koje se suočavaju sa čestim kršenjima vazdušnog prostora.

Stoga ostaje zanimljivo pratiti da li će Roadrunner koji proizvodi Anduril i po ceni sa kojom izlaze na tržište biti profitabilan makar za srednje i velike dronove, te da li će naći svoje mesto u segmentu dronova na tržištu naoružanja, koje doživljava neviđeni rast poslednjih godina.

Dosadašnja zapažanja su pokazala da zapadni sistemi ne mogu nikako biti trenutno isplativi u njihovom vođenju proksi-ratova. Naplata surove investicije se događa tek kasnije. Ukoliko do direkntog sukoba istoka i zapada ikada dođe, tada vođenje računa o isplativosti gubi na značaju, te ovakva rešenja imaju smisla.