Snimak koji prikazuje gađanje ruskog drona iz protivavionskog topa M55 Zastava postavljenog na kamionet postao je javno dostupan. Vreme i mesto radnje se ne otkrivaju, ali izgleda da je snimak napravljen u kasnu jesen, pre početka snežnih padavina.
Posebnost M55 je u tome što se proizvodio u Jugoslaviji, počev od 1951. godine. Tako je i sama pojava takvog protivavionskog topa (PAV) topa na bojnom polju u Ukrajini 2023. godine velika retkost. Najčešća je trocevna verzija ovog oruđa iz 1971. godine.
Jermenija ih je koristila tokom borbi u Karabahu 2020. godine. No, Zastavino oruđe je u kalibru 20 mm, koji je nestandardan u Oružanim snagama Ukrajine. PAV topovi M55 su se u ukrajinskom naoružanju prvi put pojavili u oktobru 2022. godine. Prema nekim podacima, isporučilac topova je bila Slovenija, koja je obezbedila do 200 oruđa, uz tenkove T-55 o kojima smo već pisali.
Jugoslavija je još 1949-1950 godine otkupila licencu za francuski automat HSS-404 od pariske filijale švajcarske kompanije Hispano-Suiza SA, koje je u zemlji nazvan PAT 22/1 mm M51. Tako je nastao jednocevni top 20mm M51.
Znatno kasnije, on je modernizovan u pešadijski PAT 20/1 mm M1975, koji se upravo vidi na fotografijama sa fronta u Ukrajini (na pikapu i na terenu). Kragujevačka Zastava je inače daleko uspešnije proizvodila trocevna oruđa: 20/3 mm M55, M55A3B1, M7A4B1, brodski PAT 20/1 mm M71 i četvorocevne 20/4 mm M55A4.
Nakon raspada Jugoslavije, u Teritorijalnoj odbrani Slovenije ostao je veliki broj PAT 20 mm koji su sada velikodušno ustupljeni Ukrajini.
Karakteristike M55 Zastava su: stvarna brzina paljbe je do 700 metaka u minuti, efektivni domet gađanja je do 5,5 km, efektivna visina gađanja ciljeva je do 4 km, kapacitet magacina je 60 metaka kalibra 20 mm.
U članku ukrajinskog Difens Ekspres portala, autori su napravili poređenje sa ZU-23-2, sovjetski protivavionski top ima bolju brzinu paljbe – do 2000 metaka u minuti, ali ima lošiji domet – do 2,5 kilometara odnosno do 2 kilometra po visini. Međutim, jugoslovneski top je još tada rađen po NATO standardima i ne može se porediti sa starim sovjetskim oruđima ZU-23.
Kako je nastao jugoslovneski protivavionski top 20 mm?
Jugoslovenska armija je tokom 1946. godine naložila da kragujevački “Vojno-tehnički zavod 21 oktobar” pristupi remontu trofejnih nemačkih PAT 20/1 mm, 20/2 mm, te 20/4 mm M38.
Tokom 1947, Planom o razvoju vojne industrije do 1951 predviđena je proizvodnja 200 oruđa kalibra 20-25 mm. Nakon Rezolucije Informbiroa, “Plan” je dopunjen odlukom da se što pre, u inostranstvu, nabavi licenca za PAT 20 milimetara. Prvi ugovor o otkupu licence za PAT 20/1 mm M51 (francuski automat HSS404), sklopljen je u pariskoj filijali švajcarske firme “Hispano Suiza (Suisse) SA”, Geneve, 1949 – 1950. godine.
U “Preduzeću Crvena Zastava” osvajanje prototipa započeto je 1950, a izrada opitnog oruđa – 1951. godine. “Crvena Zastava” je, 1953, raspolagala godišnjim kapacitetima za proizvodnju 1000 PA cevi 20 mm Hispano ali, zbog niza problema, serijska proizvodnja još uvek nije bila pokrenuta.
JNA je iste godine raspolagala sa 556 PAT 20/1 mm M38(n), ali ni jednim PAT Hispano 20/1 milimetara. Tek 1955. godine u Kragujevcu je izrađeno deset, a operativnim jedinicama, do kraja 1958, isporučeno je ukupno 111 topova 20/1 mm M51 pod oznakom 20/1 mm M55.
Tokom pregovora koji su prethodili potpisivanju “Sporazuma o pomoći”, 3. januara, te u periodu od 15. maja do 16. juna 1951, SAD, Engleskoj i Francuskoj dostavljena je lista potreba JA, u kojoj se navodi otkup nove, britanske licence za PAT 20 mm i isporuka gotovih oruđa 20/1 mm, 20/2 mm i 20/4 milimetara.
Licenca nije dobijena a pitanje lafetiranih topova trebalo je razrešiti direktnim ugovorom sa Francuskom. Uz podršku odeljenja AMAS (American Military Assistance Staff), do 1954. je nabavljeno 352 “Oerlikon” PAT 20/1 mm HSS404 (sistema Hispano Suiza).
Iste godine, predstavnici DSNO su u Parizu, sa ” Hispano Suiza SA”, potpisali ugovor o otkupu licence za tri automata Hispano Suiza HSS404 20 mm L/70, na vučnom lafetu HSS 630-3. Razvoj i izrada oruđa opet je poverena “Preduzeću Crvena Zastava”, uz saradnju “Instituta naoružanja Uprave za vojnotehnička istraživanja i razvoj JA (JNA)” (IN).
U nedostatku kadrova, u Kragujevcu su angažovani i predstavnici francusko-švajcarskog koncerna. Novi top je pružao zaštitu od ciljeva do 1500 m visine, imao je relativno dobru konstrukciju automata, zadovoljavajuću kadencu (700 metaka/min po cevi) i malu masu. Tokom 1955, u Kragujevcu je završena probna serija a, 1956, pokrenuta je serijska proizvodnja novog PAT 20/3 mm (Hispano) M55 (art. 05).
Na topu je zastarela rešetkasta nišanska sprava zamenjena novom, vektorskog tipa, inače razvijenom za američki PAT 40 mm M1. “Zavodi Crvena Zastava” su 1961. osvojili serijsku proizvodnju modifikovanih, PAT 20/3 mm M55 A1 a, 1968 – PAT M55 A2. Do 1971, Armiji je isporučeno1792 topa u kalibru 20 mm u svim varijantama.
Varijanta PAT 20/3 mm, M55 A2B1, sa ručnim navođenjem i upravljanjem vatrom kolimatorskom mehaničkom nišanskom spravom domaće konstrukcije (PANS-20/3 M55A2), osvojena je do 1975. godine. Zastavin tim je razvio i uređaj za poluautomatsko pokretanje na principu mehaničkog – frikcionog varijatora, pogonjenog benzinskim motorom “Wankel” (Wankel RCE PLM – Rotary Combustion Engine, planetary rotation motor), smešten sa desne strane oruđa), što je omogućilo praćenje ciljeva brzinom od 80m/s po pravcu i 50 m/s po elevaciji (varijanta M55 A3B1).
Još 1969. je zaključeno da se dalje usavršavanje ovog sistema, sa uočenim manama, ne isplati. U svetu je uveliko bila u primeni računarska tehnika, te moderniji i efikasniji pogoni. Nakon analize savremenih, inostranih rešenja, JNA se opredelila za italijanski sistem “Galileo”. Ugovor o otkupu licence sklopljen je sa firmom “Galileo Avionica S.p.A”, Via Montefeltro 8, Milano a razvoj novog oruđa poveren je “Zavodima Crvena Zastava” i VTI).
Na topu je primenjeno rešenje računarsko-hidrauličnog uređaja J171, po italijanskoj licenci uz neophodne modifikacije, sa objedinjenim mehaničkim i tehnometrijskim računarom, optičkom nišanskom spravom, hidrostatičke, promenljive prenosne snage, sa pogonom pomoću motora “Wankel” (premešten ispod sedišta nišandžije). Topovi 20/3 mm M55 A4B1, sa sistemom Galileo, u serijsku proizvodnju su ušli 1977. godine.
Nakon 1971 godine, usledila je primena topova 20 mm na plovilima JRM kao i na borenim vozilima točkašima.
Većina rešenja primenjenih na modernijim varijantama topa M55, iskorišćena je i za kompletiranje 500 nelafetiranih oruđa 20 mm Mk.II Hispano, demontiranih sa britanskih aviona De Havilland Mosquito (DH98).
Kombinacijom avionskih automata 20 mm Mk.II, podvoska i donjeg lafeta nemačkog PAT 20/1 mm M38, te novih sprava za PAT 20/3 mm M55, nastao je kvalitetni PAT 20/3 mm Mk. II (proizvodnja prepuštena “Remontnom zavodu Hadžići” kod Sarajeva, BiH).
Pešadijski top 20/1 mm M75
Početkom osme decenije 20. veka, u skladu sa koncepcijom ONO i DSZ, SSNO je iskazao potrebu za mobilnim, jednocevnim malokalibarskim topom (“partizanski” ili “brdski top”). Oruđe je prvenstveno trebalo da posluži za opremanje pešadijskih jedinica PVO i TO.
Načelnik ARJ PVO je predložio da “Zavodi Crvena Zastava” top razviju na osnovu sistema Oerlikon. S druge strane, “Institut naoružanja” je započeo razradu sopstvene konstrukcije topa 20/1 milimetara.
Domaći predstavnici su otišli u “Oerlikon Contraves S.p.A.”, Milano, radi pregovora o eventualnom otkupu licence. Uvidom u materijal, međutim, zaključeno je da se identična konstrukcija, sopstvenim snagama (bez licence), može razviti za samo šest meseci.
“Institut naoružanja” je izradu svog prototipa poverio “Artiljerijskoj radionici” MTRZ “Savo Kovačević” u Tivtu.
Na prvim uporednim ispitivanjima u Tivtu, kragujevački prototip pokazao se superiornijim, pa je zatraženo odlaganje od 6 meseci, kako bi se oruđe izrađeno u MTRZ “Savo Kovačević”, rekonstruisalo. Nova uporedna ispitivanja izvedena su 1971. godine u “Artiljerijskom školskom centru” u Zadru.
Na testovima je kragujevački top iskazao niz nedostataka, zbog čega je povučen na neophodne ispravke. Blagojević je imao primedbe i na sistem internog ispitivanja, pa je fabrika nabavila ultra brzu kameru (Hycam).
Finalna verzija topa 20/1 mm, mase (u marševskom položaju) 275 kg, imala je cev dužine 70 kalibara, početnu brzinu zrna 850 m/s, kadencu od 650 – 750 metaka/min, maksimalni horizontalni domet od 5500 m, horizontalno polje dejstva 360° i depresiju/elevaciju -10°/+83°.
Nova uporedna ispitivanja u Zadru pokazala su sva preimućstva “Zastavine” konstrukcije. Oruđe je, 1979, uvedeno u naoružanje JNA pod oznakom “pešadijski top 20/1 mm M75”, a serijska proizvodnja prepuštena je novom pogonu artiljerijskog naoružanja “Zavoda Crvena Zastava”, OOUR-u ”02”.
Zastarelo ali za pešadiju i slabo utvrđene objekte ubitačno. Zamislite oko sebe da udara 700 metaka u minuti ali kalibar 20! Katastrofa!!!
Trpcevna verzija je obično bila za kopnenu vojsku kao laki protiv avionski top i za zemaljska gađanja žive sile i prevoznih sredstava. Četvorocevna verzija je najviše korišćena kao brodska. Municija je za njega koja se koristi je trenutno zapaljiva, obeležavajuća i eksplozivna
Na ratistima bivse juge 20mm top po pesadiji je bio brutalan i po slabo utvrdjenim objektima. Na zalost bio sam svedok.
Drugim rečima, kao prozapadni medij, hoćete da se pohvalite da naša izdajnička i marionetska vlast, po nalogu zapada, pomaže neonaciste u Ukrajini protiv Rusa. Luzerska, kratkovida i neinteligentna politika isto kao i “pametna” uplata $2 mio na račun Klintonove fondacije pred pobedu Trampa na izborima u SAD. Najgore je što se srpska vlast, sada, na kraju, kad je jasno da je Rusija pobedila, ne samo Ukrajinu, nego i NATO koji je sve dao i vise nema municije, dakle sada su se naši pametnjakovići našli da podržavaju Ukr i zameraju Rusiji, i to rade ne iz emocija ili nekakvog principa, nego ubeđeni da su pragmatični i da kao šlihtare “staju na stranu jačeg”. Glupo, da gluplje ne može. Štetno za državu, da štetnije ne može.
Kapetane svraka ti popila mozak tj deo za citanje makar dva reda teksta. moguce i da svraka kljuca u tastaturu umesto tebe.
To je top za avione dvokrilce
Pa pravljen je u vreme kada su avioni bili spori i nisko leteli, ali sada je dobar za pjesadiju, jer je ta municija rasprskavajuca pa dodje kao da bacas male rucne bombe, sto je ubitacno u rovovima.
Брзина од 700 метака у минуту је сасвим солидна па троцевни топови постижу велику густину ватре од преко 2000/мин. Домет и брзина праћења је можда недовољна за гађање савремених авиона али изванредна за борбу против дронова. Потребно је само осавременити нишанске справе додавањем ласерског даљинометра и рачунара као и дигиталне комуникације са радаром и другим сензорима. Потребна електроника је тривијална и постоји у сваком мобилном телефону, а аутоматско праћење циља може да се реши електричним серво мотором и литијум-јонским батеријама. Тако би се добио систем упоредив са руским панциром али сто пута јефтинији.
U Ukrajini se pokazalo da i staro oruzje u slucaju preke potrebe može biti od koristi,moze se modifikovati ili promeniti način upotrebe,sva ubojna sredstva uvek mogu biti iskorišćena.Jedino je pitanje cena održavanja starog oružja.isplativost.A eto mi smo dosta toga pod firmom zastarelosti uništili i rasprodali,nadam se da se nećemo ubrzo zbog toga kajati….
Rusi su toliki hrišćani da je pentagram na vrhu Kremlja.
Da li si ti glup ili samo bezobrazan?
To im je ostalo za sećanje na fašizam znali su da će ameri i zapad ponovo ga vaskrsnuti zato suprebacivali fašiste paco skim kanalima u ameriku
I Rusi su Hrišćani!
I većina zapadnjaka su hrišćani ali im deca imaju dve tate ili dve mame a oni će sami da se opredele koji su pol🤪😂🤣😂
Tokom rata 1992-95 u BIH,vidjao sam samo da vojska RS(u mojoj regiji)koristi isključivo PAT 20/3 M55(uobičajeno zvan “trocjevac”(bio je prilično omiljen).Što se tiče braće Slovenaca,poznati su da nesebično pomažu bližnje koji su u nevolji(kao pravi Hrišćani)!