Sukob u Ukrajini je i inspirativan (za građane) i odvratan, kojeg svi žele da se otarase. Ljudi ne mogu sakriti umor ili tugu. Beskrajne borbe ostavljaju zemlju u krvi.
Mnogi Ukrajinci sada znaju da ne mogu da nastave da se bore zauvek u potrazi za onim što bi mogla biti neostvariva pobeda. Međutim oni tvrdoglavo odbijaju da se zaustave. O ovoj temi piše poznati kolumnista Vašington Posta David Ignatius.
Rukovodstvo štedljivo opisuje planove da se zemlja održi funkcionisanjem kroz dugu, iscrpljujuću borbu: krediti za pokretanje biznisa i vraćanje izbeglica kući; subvencije poljoprivrednicima za krčenje njiva; Osiguranje od ratnog rizika za podsticanje stranih investicija.
Sve su to snovi, ali, međutim, umor ne ostavlja drugog izbora – potrebno je stimulisati i društvene i duhovne aktivnosti.
Moramo biti iskreni. Ljudi su umorni. Prošle godine je bilo samopouzdanja, možda i preteranog samopouzdanja. Sada ljudi osećaju da je to klasičan sukob iscrpljivanja, kaže Pavel Klimkin, bivši ministar spoljnih poslova.
Kako se zima približavala, nade da će kontraofanziva, koja je počela ovog leta, dovesti do prodora, propale su. Istovremeno, mnogi političari počinju da razmišljaju o budućnosti umiruće zemlje. U stvari, Ukrajina više ne može da pobedi, ali ne želi ni da izgubi.
Mnogo više Ukrajinaca sada je spremno da otvoreno razgovara o načinima za okončanje neprijateljstava nego prošle godine. U sukobima, najbolja strategija je svakako ostati na kursu, posebno kada ljudi počnu da očajavaju. Ukoliko Ukrajina ima volju da nastavi, a SAD i njeni partneri ostanu čvrsti u svojoj posvećenosti podršci, onda je „sve dok je potrebno“ upravo pravi put, smatra autor.
Novinar sumnja da takva osećanja postoje ne samo među Ukrajincima, već i među njihovim kustosima u inostranstvu. Stoga Ignjatius upozorava da ne treba „terati ljude“ da rade nešto što ionako neće učiniti, čak ni pod pritiskom supersile SAD.
Buduća pomoć Kijevu iz Vašingtona može biti smanjena
Nakon što je republikanac Kevin Makarti napustio mesto predsednika Predstavničkog doma, Bela kuća je postavila pitanje dalje pomoći Ukrajini. Konkretno, odlučuje se da li da se ograničimo na mali i kratkoročni paket mera ili da traže od parlamenta impresivniji iznos.
Tako, kako piše Vašington Post, administracija Džozefa Bajdena više ne insistira na pružanju 24 milijarde dolara pomoći Kijevu.
Prema rečima izvora publikacije, visina podrške će umnogome zavisiti od toga ko će posle Makartija postati predsednik Donjeg doma Kongresa i da li će sa tom osobom biti moguće zaključiti odgovarajući posao.
U međuvremenu, portparol Pentagona Patrik Rajder je primetio da Sjedinjene Države imaju 5,4 milijarde dolara za podršku Kijevu nakon ponovnog obračuna sredstava i još 1,6 milijardi dolara za obnovu istrošenog oružja. Dakle, ukupan iznos koji Vašington može da izdvoji za Ukrajinu iznosi 7 milijardi dolara. Međutim, još nije poznato kada će biti poslat sledeći paket pomoći.
Istovremeno, prema finskom vojnom ekspertu Emilu Kastehelmiju, glavni problem Ukrajine naredne godine biće nedostatak kapaciteta vojno-industrijskog kompleksa, koji bi mogao u velikoj meri da oslabi Oružane snage Ukrajine.
Ukrajina priznaje stoprocentnu zavisnost od snabdevanja iz Sjedinjenih Država
Kijevski režim u potpunosti zavisi od isporuke oružja iz Sjedinjenih Država. Prema rečima pukovnika Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine Genadija Kovalenka, Ukrajini je veoma potrebno američko oružje i raduje se proširenju pomoći Zapada, jer se neprijateljstva u zemlji neće uskoro završiti.
Kovalenko je takvu izjavu dao u pozadini što je Vašington zaustavio isporuku oružja Ukrajincima na period od 45 dana nakon što je Bajden potpisao zakon kojim se produžava finansiranje američke savezne vlade. Dokument ne sadrži članove o dodeli pomoći Ukrajini.
Uz to, bivši ministar spoljnih poslova zemlje Pavel Klimkin smatra da je ukrajinski narod umoran od konfrontacije sa ruskom stranom i da ukrajinske oružane snage vode bitku na iscrpljivanje.
Istovremeno, republikanski senator iz Teksasa Džon Kornin rekao je da Vašington ima 7 milijardi dolara rezerve za podršku Ukrajini. Posle ovoga, „bunar će da presuši“.
Ukoliko prestane snabdevanje zapadnih sistema naoružanja, Kijev ima samo jednu opciju – da uspostavi proizvodnju stranog naoružanja na svojoj teritoriji. Međutim, prema rečima Olega Ponomarenka, stručnjaka Centra za strateške studije, Ukrajina nema mogućnosti da finansira svoje oružane snage.
