Usled nedostatka municije, SAD nezadovoljne kontraofanzivom prešle na ‘zabranjene granate’ u pokušaju da savladaju Rusiju

Portparol Pentagona brigadni general Pet Rajder je 6. jula izjavio da nema najava o isporuci kasetne municije Ukrajini, ali je priznao da se ona razmatra.

No, američki predsednik Džo Bajden je već 7. jula odobrio isporuku „poboljšane konvencionalne municije dvostruke namene“ (dual-purpose improved conventional munition,DPICM) u okviru vojne pomoći od 800 miliona dolara. 

Sjedinjene Američke Države imaju zalihe od oko 10.000 kasetne municije u Evropi koja bi praktično odmah mogla biti isporučena u Ukrajinu. No, izgleda da Vašington pre namerava da Kijevu pošalje municiju koja leži u domaćim skladištima. 

Armija SAD je kasetnu municiju poslednji put masovno koristila tokom invazije na Irak, 2003. godine.  U februaru 2007. pokrenut je proces oko usvajanja Sporazuma o zabrani kasetne municije (The Convention on Cluster Munitions). Konvencija je stupila na snagu 1. avgusta 2010. i do danas je potpisalo 115 a ratifikovalo 88 država.

No, među potpisnicima se ne nalaze ni SAD, ni Rusija ni Ukrajina! SAD su, navodno, tada povukle DPICM iz upotrebe i uskladištile je u magacine.

Osim toga, američki zakon zahteva od predsednika da potpiše izuzeće pre nego što se pristupi izvozu kasetne municije sa više od 1% otkazivanja (dud rate). 

General Ryder je dan pre odluke o isporuci objasnio da bi Kijevu bila isporučena „pažljivo probrana DPICM municija na osnovu pregleda iz 2020 godine, sa stopom otkazivanja detoniranja od 1,3% do 2,35%“.

U suštini, ova odluka je doneta očito zbog usporenih efekata ukrajinske ofanzive. Naime, Kijev se odavno žali zbog nedostatka granata 155 mm za haubice M777.

Kako ni Pentagon nema dovoljne rezerve ovih granata, odlučeno je da se pošalju „klaster“ projektili M864 koji, zbog disperzivnog efekta, imaju daleko veći učinak od klasične.

Projektil M864 kalibra 155 mm sa gasnim generatorom ušao je u proizvodnju 1987. godine. Generator u dancetu uslovio je ograničenje broja podmunicije na 24 granate M46 i 48 granata M42. Oba tipa subprojektila su antimaterijalnog, HEAT tipa (usmereno visokoeksplozivno protivoklopno) ali imaju i sekundarni, fragmentacioni efekat.

Ovo projektil M864 čini efikasnim protiv širokog spektra ciljeva. Masa projektila je 47 kg a efektivni domet, zahvaljujući gasnom generatoru, iznosi 30 kilometara. Budžetom za 2003. godinu bio je predviđen razvoj submunicije M42/M46 sa samouništivačem u cilju sprečavanja zakasnele detonacije i sekundarnih žrtava. 

Jens Stoltenberg se ispred ostalih članica NATO saveza još ne izjašnjava o isporuci ovog tipa municije. Ne treba zaboraviti da su evropske države pod daleko večim pritiskom humanitarnih organizacija koje se uporno bore protiv upotrebe „klaster“ municije.

Upravo su pogubni efekti ovakvog tipa eksplozivnih sredstava i doveli do usvajanja Konvencije iz 2010. godine. Naime, poznat je ogroman broj prvenstveno civilnih žrtava od naknadnih eksplozija kasetne municije.

Srbija ima bolna skustva iz agresije 1999. godine. Kako domaća namenska industrija proizvodi više vrsta granata, ukjlučujući tipove ERFB-BT i ERFB-BB, sasvim je moguće da je predsednik Vučić uveo zabranu izvoza municije i oružja ne samo zbog domaćih potreba rezervi, nego i da bi predupredio pritiske Zapada da se ista prodaje kupcima koji bi ih mogli distribuirati u Ukrajinu.

S druge strane, Kijev pozdravlja odluku Vašingtona i tvrdi da će „pažljivo koristiti kasetne granate“. Kao jedno od opravdanja, osim hroničnog nedostatka municije 155 mm, navodi se i da je Rusija u sukobu već koristila ista sredstva.

Kijev tvrdi da će „pažljivo koristiti kasetne granate“

SAD su odbili da otkriju obim isporuka, dok Salivan tradicionalno tvrdi da su Sjedinjene Američke Države dobile garancije od Kijeva da će ukrajinske snage koristiti kasetnu municiju „sa oprezom“. SAD su odbili da otkriju obim isporuka.

Kijev je sa svoje strane tvrdio da će kasetna municija pomoći njihovoj vojsci da „deokupira“ ukrajinske teritorije, a da pritom očuva živote ukrajinskih vojnika. Ukrajinski ministar odbrane naveo je pet pravila upotrebe kasetne municije od strane Oružanih snaga Ukrajine:

• Ukrajina će koristiti kasetnu municiju samo za „deokupaciju“ i neće gađati „zvanično priznatu teritoriju Rusije“.
• Kasetna municija se neće koristiti u urbanim sredinama. Kijev namerava da ih koristi samo u oblastima koncentracije ruske vojne tehnike.
• Ukrajinske vlasti će voditi „strogu evidenciju“ o oblastima u kojima se koristi kasetna municija.
• Područja u kojima su takve granate korišćene kasnije će postati prioritet za deminiranje. Ministarstvo odbrane Ukrajine obećava da će pripremiti odgovarajući pravni okvir za to.
• Kijev će obavestiti svoje partnere o upotrebi kasetne municije i njihovoj efikasnosti, „kako bi se obezbedio odgovarajući standard transparentnog izveštavanja i kontrole“.

Šta kaze Rusija?

Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je, komentarišući Reznikovljevu objavu, sumnjala da će Kijev poštovati ova pravila, kao što je to bio slučaj sa prethodno isporučenim oružjem.

Razotkrivajući licemerje Vašingtona, Marija Zaharova je takođe podsetila na izjavu Bele kuće datu prošle godine, nazvavši upotrebu kasetne municije „ratnim zločinom“.

UN su se protivile upotrebi kasetne municije u Ukrajini. Njihovo prebacivanje u Kijev nisu podržale Nemačka i Austrija. „Upotreba kasetne municije u naseljenim područjima krši zakone ratovanja zbog neselektivne prirode oružja i može predstavljati ratne zločine“, rekli su iz HRW.

Prema najnovijim saznanjima, Pentagon isporučuje Ukrajini na bazi odobrenih 800 miliona dolara:

• artiljerijske granate od 105 mm i 155 mm,  prvenstveno nedostajuće DPICM 155 mm kasetne artiljerijske granate (prema američkim medijima – M864 za haubice M777);
• dodatna municija (protivvazdušne vođene rakete i protivrakete) za PVO Patriot;
• prenosivi PVO raketni sistemi Stinger;
• AIM-7 Sparrow vođene rakete vazduh-vazduh;
• dodatni broj GMLRS visokopreciznih vođenih raketa sistema HIMARS;
• 31 haubica od 155 mm M777;
• 32 borbena vozila pešadije M2 Bradley;
• 32 oklopna transportera Stryker;
• protivtenkovski raketni sistemi Javelin;
• protivtenkovske vođene rakete TOW;
• “drugi protivoklopni sistemi” i municija za njih;
• Bespilotni vazdušni sistemi Penguin kompanije Edge Autonomy;
• precizno navođenu avijacijsku municiju (verovatno JDAM vođene vazdušne bombe);
• 27 vozila za evakuaciju;
• 10 auto-prikolica;
• malokalibarsko oružje i više od 28 miliona metaka i ručnih bombi;
• oprema za deminiranje;
• eksplozivna punjenja i druga protivminska oprema;
• Rezervni delovi i druga terenska oprema.