Predstavljen u decembru prošle godine, američki bombarder B-21 Raider će moći da radi i u režimu sa posadom i kao bespilotni bombarder. Pored toga, može se koristiti kao centar za kontrolu male eskadrile pratećih dronova.
Publikacija Warrior Maven sugeriše da će dronovi igrati odlučujuću ulogu u vojnim sukobima u doglednoj budućnosti. Bombarder B-21 je dizajniran upravo da zadovolji promenjenu realnost, a možda će avioni sa posadom uskoro postati stvar prošlosti.
Pre nekoliko godina, bivši sekretar mornarice Rej Mejbus rekao je da će po svoj prilici F-35C biti poslednji lovac sa ljudskom posadom koji je ikada postojao.
Ovo se najverovatnije neće desiti, ali malo ko bi sumnjao u sve veći značaj bespilotnih sistema, napredni nadzor, pa čak i precizno vođene napade, piše izdanje.
Warrior Maven piše da konačne odluke u svakom scenariju treba da donose ljudi, jer veštačka inteligencija nije imuna na greške. Posebno je opasno verovati kompjuterskom donošenju odluka u slučaju udara nuklearnim oružjem.
Međutim, u jednostavnijim misijama, bespilotni bombarderi, od kojih bi prvi mogao biti B-21, mogu se uspešno koristiti.
Čini se da koncept bombardera bez posade ima sve više smisla, posebno ako ljudi i dalje daljinski sprovode stvarno bacanje bombi i donošenje smrtonosnih odluka.
Moguće je zamisliti scenario u kojem B-21 može da baca bombe iznad neprijateljske teritorije dok je pod kontrolom operatera na drugom kraju sveta, uključuje razvoj bespilotnih tehnologija Warrior Maven.
Raider je predstavljen 2. decembra prošle godine i očekuje se da će biti jedan od ključnih oružanih sistema protiv visokonaprednih kineskih radara protivvazdušne odbrane i anti-stelt senzora.
Glavno oružje u sukobu SAD i Kine
Dizajniran da se suprotstavi kineskim raketama zemlja-vazduh i PVO štitu, procenjeno je da bombarder ima značajno razvijeno elektronsko ratovanje, povezivanje podataka i obaveštajno-nadzoro-izviđačke sposobnosti za bombardovanje osetljivih kopnenih ciljeva.
Koristiće niz različite municije za direktan napad i za suprotstavljanje.
Troškovi i tvrdnje
Za razvoj, upotrebu i kupovinu 100 aviona tokom 30 godina, avion će koštati 203 milijarde dolara, prema informacijama koje su Blumbergu dostavile američke vazduhoplovne snage.
Procenjeni trošak po jedinici je ispod cilja od 550 miliona dolara. Da bi se napravila razlika, sve zavisi od toga koliko brzo Northrop proizvodi verziju za serijsku proizvodnju i sa kojim promenama.
Konkurencija znači da je avion u toku serijske proizvodnje/nabavke istovremeno dok se takođe razvija. Dakle, ako se prilikom testiranja otkriju problemi, oni moraju biti otklonjeni u već izgrađenim avionima ili na montažnoj traci.
Northrop je ranije, tokom prezentacije aviona, pričao o uvođenju „digitalnog blizanca“, koji je replika aviona sačuvanog u kompjuterskim sistemima. Pristup će doprineti boljem usklađivanju procesa razvoja i proizvodnje preciznim proučavanjem uticaja različitih tehničkih modifikacija.
Fizički dizajn i šasija aviona su takođe izgrađeni korišćenjem pristupa „otvorene arhitekture“, gde se novi sistemi i komponente mogu lako zameniti i zameniti, što omogućava brže nadogradnje u budućnosti. Ovo doprinosi većoj „raspoloživosti“ aviona, gde se troši manje vremena u projektima popravke/nadogradnje.
nije uopće skup jedan košta kao 2 srijanska Rafala😒
…srbijanska Rafala