NaslovnaNovostiRusija može da „onesposobi“ EU avijaciju u slučaju da izbije sukob SAD...

Rusija može da „onesposobi“ EU avijaciju u slučaju da izbije sukob SAD i Kine

Vazduhoplovnim snagama Severnoatlantskog saveza (NATO) nedostaju iskustvo, zalihe oružja i infrastruktura za učešće u “budućem vazduhoplovnom ratu velikih razmera” sa Rusijom. Preusmeravanje na kopnenu superiornost bi podrazumevalo mukotrpne finansijske i političke troškove.

Otprilike u vreme kada su ovi nalazi objavljeni u radu Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (RUSI), Sjedinjene Države su najavile modernizaciju dve vazdušne baze u Rumuniji, ukazujući da akademici i vojni planeri verovatno koordiniraju svoje akcije.

Čak i ako SAD i Evropa na kraju odluče da ne naoružavaju Ukrajinu svojim lovcima, radovi u vazdušnim bazama i dalje pomažu NATO-ovim operacijama protiv ruskih vazduhoplovnih snaga u slučaju budućeg rata.

Ministarstvo odbrane SAD najavilo je izgradnju nove platforme za utovar municije i ubojnih sredstava, novih rulnih staza, sveže inženjerske i komunikacione opreme, osvetljenja i navigacionih pomagala na aerodromu Mihail Kogalniceanu i bazi Kampija Turzi. Informacija je pomenuta u tenderskoj dokumentaciji Pentagona.

Zapadne procene predviđaju da će Rusija dugoročno ostati „bezbednosna pretnja” „agresivnim nedoličnim ponašanjem”. S obzirom na preokupaciju američke vojske Kinom, EU se plaše da mogu sami da se suočavaju sa Moskvom.

RUSI studija predviđa još konkretniji scenario: Rusija koordinira svoj napad na Evropu tokom sukoba Kine sa SAD u zapadnom Pacifiku. Ovo dodatno smanjuje mogućnost i obim američke vojne pomoći, ostavljajući evropskim NATO nacijama da se ‘sami bore’.

nato awacs nadzorni avion parkiran je u 90. vazdusnoj bazi rumunskog vazduhoplovstva u otopeni ilfov rumunija 17. januar 2023. inkuam photosoctav ganea preko reuters a
nato awacs nadzorni avion parkiran je u 90. vazdusnoj bazi rumunskog vazduhoplovstva u otopeni ilfov rumunija 17. januar 2023. foto reuters

Zanimljivo je da izveštaj pripisuje nesposobnost Evrope i NATO-a da sprovode „vrhunske borbene misije“ protiv „zajedničnih protivnika“ sa „savremenom kopnenom vazdušnom odbranom i sposobnostima za udare dugog dometa“ zbog decenija iskustva samo u borbi protiv „slabih država i pobunjeničkih grupa.”

„Da bi se obnovila stručnost u vrhunskim borbenim misijama, vazduhoplovne snage moraju da smanje diskrecione obaveze kao što su borba protiv terorizma i međunarodna diplomatija“, navodi se u RUSI dokumentu Džastina Bronka.

Plaši ih slojevita protivvazdušna odbrana Rusije

U radu se identifikuju tri glavne ranjivosti evropskih NATO vazdušnih snaga: mali broj aerodroma sa koncentrisanim avionima i „ograničena zaštićena skloništa“, koja ih čine lakom metom ruskih raketnih udara dugog dometa, kao i nedostatak stručnosti i inventara za izvođenje misija uništenje neprijateljske protivvazdušne odbrane.

Te misije su uglavnom značajne za Rusiju, koja je uspela da obori ukrajinske borbene pilote njihovim sistemom S-400, čije rakete imaju ugrađene aktivne tragače u svom terminalnom navođenju.

S-400 Trijumf na poliguno Ašuluk © Sputnik : Maksim Blinov
S-400 Trijumf na poliguno Ašuluk © Sputnik : Maksim Blinov

Tačnost je poboljšana jer se rakete „usmeravaju“ na metu od samog lansiranja, dok radari 48IA6-1 „Podolet“ obezbeđuju navođenje tokom kursa. Sistemi protivvazdušne odbrane i raketa zemlja-vazduh S-400, S-300 velikog dometa, Buk-M3 (srednjeg dometa), Tor-M2 i Pancir kratkog dometa, čine deo ruskih preklapajućih i „slojevitih“ protivvazdušnih baterija.

Evropske vazduhoplovne snage NATO-a imaju raketne sisteme kao što su GBU-53/B Stormbreaker, SPEAR 3 i AARGM-ER, lovce pete generacije poput F-35 i lovce 4++ generacije kao što su Dassault Rafale i Eurofighter Typhoon.

„Međutim, sve su to skupi sistemi koje se moraju primeniti u značajnom broju a pritom redovno obučavati i vežbati u obimu kao deo zajedničkih snaga da bi bile operativno kredibilne“, navodi list.

To podrazumeva ogromne finansijske troškove i široke ekonomske mere, što rezultira društveno-političkim reperkusijama. To znači da će Evropa morati da pronađe izlaz iz faze deindustrijalizacije i energetske krize zbog embarga na kupovinu nafte i gasa od Rusije nakon sankcija.

Rekavši da će Rusija postati značajna pretnja Evropi u „vremenskom periodu od tri do pet godina“, ”nadolazeći rat” bi mogao dovesti do toga da Moskva ponovi svoju strategiju nadmoćnih raketnih udara dugog dometa, na način na koji je započela rat sa Ukrajinom u februaru 2022.

Tako bi ruske krstareće rakete Kh-101 ili brodske rakete 3M54-1 Kalibar mogle da počnu da pogađaju evropske ciljeve, onesposobljavajući njihove vazduhoplovne snage.

raketa kalibar crnomorska flota
raketa kalibar crnomorska flota

Rešenje je u disperziji operacija sa manjih sletnih pista i autoputeva. Međutim to izbacuje čitav niz logističkih doktrina, tehničkih, taktičkih, treninga, dizajna aviona i tehno-industrijskih izazova koje su samo švedske i finske vazduhoplovne snage vežbale da savladaju.

Rat u Ukrajini okarakterisan je raketama dugog dometa, napadima bespilotnih letelica i dvobojima teške kopnene pešadije, oklopa i artiljerije, a značaj kopnene moći istakao je načelnik Generalštaba Ujedinjenog Kraljevstva, general Patrik Sanders.

PrekoEAtimes
IzvorRUSI

2 KOMENTARA

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave