Na vreme primetiti i zaustaviti sumnjivu osobu, jeste preduslov da se bi se opstalo na zadatku. Tako je nekada, u JNA, propisivalo Pravilo službe (parafraziramo): ”Straža je jedini ratni zadatak u miru…
Stražar je naoružano lice koje je dužno da čuva i sačuva sebe kako bi sačuvao povereni mu objekat”. Straža se u miru doživljava kao nužno zlo, nešto što mora da bude. Ko nije ”drmao” stražu, taj nije bio vojnik.
Međutim, i u miru postoji stepenovanje po značaju, pa se drugačije organizuje i sprovodi straža na vitalnim objektima (aerodromima, magacinima, rezidencijama, izdvojenim objektima), a drugačije oko kasarni koje su često u gradskoj sredini. Danas se straža zove ”Obezbeđenje objekata, pokretnih stvari i ljudstva”.
Straža
Bez obzira na to što se straže mnogi sećaju kao beskrajno dosadne i zamorne obaveze, svi se rado sećaju i prepričavaju ”lovačke priče” iz tih dana, uključujući i mitove vezane za pojedine događaje kojima je cilj bilo, između ostalog, da se stražari malo zaplaše i podsete da su na ratnom zadatku. Nije ni čudo što je to tako. Straža je stara koliko i vojska, pa nije neobično što se starost ove imenice meri milenijumima (grčko φυλακή, lat. Vigilia). Šta je ono što je razlikuje od savremene straže? Ova imenica se odnosila na vremensku jedinicu!
Pre nego što je dan podeljen na sate, jedinica vremena bila je upravo straža. Za obezbeđenje logora drevni narodi delili su noć na intervale vremena kada se smenjivala straža. Vavilonci i Grci delili su noć na tri straže, Rimljani na četiri, pri čemu je svaka bila u trajanju od tri sata i ta podela je vladala do prvog veka naše ere. U Kini je bilo pet noćnih straža po dva sata, od 19 do 05 sati. Istovetne podele mogu se naći u Bibliji, gde se u Starom zavetu spominje tri straže, a u Jevanđeljima četiri, dok se sati još uvek ne spominju. Bez obzira na to što su još Egipćani znali za sat, kao 24. deo dana, ovo saznanje nije stizalo do ostalih naroda, pa su podele bile brojne, uglavnom vezane za obdanicu – izlazak i zalazak Sunca. Tek je početkom modernog doba izvršena kodifikacija merenja vremena, pa i ona još uvek ima dualitet (zapadno vreme računa se po 12 sati – pre podne i popodne AM/PM. Kod nas je ta reč došla iz baltoslovenskih i praslavljanskih jezika, a poreklo vuče iz sanskrta (storgb, sa dekliniranjem). Eto, da naučimo nešto i uverimo se kako je svaka reč izbružena do savršenstva i ima svoje poreklo i opravdanje.
Tako je zovemo mi. Englezi je zovu guard, Francuzi gotovo isto –guarde, Nemci Washe, a Rusi караул (još jedna poznata reč). U opštem smislu reči to je naoružana jedinica ili grupa vojnih lica određenih da čuvaju ili brane imovinu ili lice. Prema načinu obavljanja službe one mogu biti stalne, pokretne i počasne. Stalne se obavljaju u mestu (kasarana, logor, bivak, brod), neprekidno ili povremeno. Pokretne straže obavljaju se prilikom obezbeđenja vojnog transporta ili imovine, sprovođenja lica, itd); počasne se određuju pojedicima (šefovima država ili vlada) ili u drugim priikama (polaganje venaca, otkrivanje spomenika, sahrane istaknutih ličnosti). Jačina i sastav zavise od značaja objekta i raspisanog broja stražarskih mesta. Prema činu, straže mogu biti oficirske, podoficirske ili razvodničke, što zavisi od formacijskog mesta i značaja objekta. Principijelno, u sastav straže ulazi komandir, razvodnik i stražari, a po potrebi: zamenik komandira, kuvari, kuriri, vodiči pasa, a u novije vreme i operateri na sistemima video i elektronskog obezbeđenja. Sama straža je potčinjena direktno komandantu jedinice ili dežurnom oficiru (u slučaju neprekidnog obezbeđenja kasarne ili nekog drugog stacionarnog objekta). Vreme angažovanja jednog sastava straže određuje se opštim Pravilom službe ili pojedinačnim pravilom za određeni objekat i traje duže od nedelju dana. Pored opštih i pojedinačnih zadataka (koji zavise od specifičnosti određenog stražarskog mesta), iz sastava straže određuje se i požarni u objektu, a mogu se redovno i vanredno odrediti i patrole koje bez posebne najave obilaze sektor. Na stražarski sektor mogu stupiti stražari, komandir ili njegov zamenik, razvodnik kao i lica koja se odrede posebnom naredbom. Za sva ostala lica potrebna je dozvola, a prilikom noćnog obilaska obavezno je izaustavljanje s korišćenjem ”lozinke”, odnosno odziva.
Stražar, stražara, stražarska služba
Ko je, ili šta je stražar (engleski – guard, wachman, francuski – sentinelle, italijanski – guardia, nemački – Wachmann, Posten, ruski – часовой)? To je naoružano lice iz sastava straže. Stražar je neprikosnoveno lice i potičnjen je komandiru, pomoćniku komandira i razvodniku. Oni mu naređuju, smenjuju ga, ili povlače s dužnosti. Za neposredno obezbeđenje straže (ako ne postoji posebno stražarsko mesto ispred stražare), određuje se stražar kod oružja. U slučaju neposredne opasnosti ima pravo da upotrebi oružje pod određenim uslovima. Kada se proglasi uzbuna ili pripavnost onda se stražari na stražarskim mestima udvajaju. Reč je o veoma odgovornom (a ne dosadnom, kako mnogi misle i kako se često ponašaju) zadatku pa su i sankcije za neizvršenje ili loše obavljanje dužnosti strože nego inače.
Za potrebe stalne straže u kasarnama i drugim objektima postoje namenski izgrađene ili uređene prostorije pod zajedničkim imenom stražara (engl. guardhouse, fr. corps de garde, nem. Wachgebäude, rus. часавой). Poželjno je da taj objekat bude što bliže ulazu u kasarnu ili logoru ili bivaku i samo za to namenjena. Pored nje mora da se nalazi vidno obeležena linija ravnanja za smenu, smotru i opuljanje stražara za slučaj uzbune, požara, napada, itd. Na liniji ravnanja puni se i prazni oružje, obavlja pregled za šta se obavezno gradi i grudobran. Mnoge stražare (a karaule, koje su poseban vid stražara) imaju i odbrambene fortifikacije u neposrednoj blizini (uređene zaklone, tranšeje, itd). U stražaru tokom redovnog stanja mogu da dođu samo službena lica – pretpostavljene starešine, dežurni oficir, organi kontrole i kuriri.
Stražarska služba je jedini ratni zadatak u miru i ona predstavlja skup mera i postupaka u obezbeđenju stražom jedinica, ustanova, lica ili imovine. Organizuje se u svim jedinicama i ustanovama, a može se regulisati i posebnim pravilima (propisima, uputstvima) od slučaja do slučaja. Tako je na sektoru Jedan (Užička 15 u Beogradu, rezidencija VK) bilo propisano raportiranje na stražarskom mestu (što se inače ne čini), a duž same ulice, koja je bila osvetljena i prohodna za javni saobraćaj, a straža obavljana u počasnom odelu, u noćnim satima nisu vršena zaustavljanja kao na stražarskim mestima u drugim objektima. Prvi propisi o stražarskoj službi javljaju se u našoj vojsci 1854. i 1861. godine (”Pravila logorske službe” i ”Pravila garnizone službe”). Stražarska služba orgnizovana je po uzoru na austrougarsku i rusku vojsku. U Pravilu službe iz 1888. godine u odeljku IV straža se posebno tretira. U JNA je stražarska služba predviđala i upotrebu službenih pasa, izradu stražarskih osmatračnica, ograda, streljačkih zaklona, prepreka, a oko posebno važnih objekata obavljana su miniranja ili postavljana peščana polja radi uvida u eventualni upad nepoželjnog lica. Razvod straže vrši se pre odlaska na dužnost, s ciljem provere spremnosti i rasporeda smena. Posle postrojavanja i provere, komandir smene raportira nadređenom da je sve spremno za smenu straže. Smena nove i stare straže obavlja se posle završenog razvođenja radi pripopredaje dužnosti, pri čemu se vodi dnevnik stražarske službe. Sami stražari smenjuju se na stražarskom mestu u prisustvu razvodnika, kojom prilikom kratko prenose zapažanja iz svoje smene. Pravilo službe iz 1969. godine obuhvatalo je sva obezbeđenja koja se vrše stražom, izuzev graničarskih zadataka i mera koje spadaju u borbeno obezbeđenje. Na brodovima stražarska služba obuhvata brodske i palubne straže (kod brodova sa više paluba) koje se regulišu pravilom Unutrašnje službe.
Stražarsko mesto
Stražarsko mesto (engl. sentry, fr. poste de garde, nem. Wachposten, rus. вахтенный пост) je prostor na kome stražar vrši dužnost. Određuje se prema važnosti objekta i vremenskim uslovima (dan, noć, magla,slaba vidljivost, hladnoća). Svako stražarsko mesto ima svoj reon osmatranja i kretanja, kao i direktnu vizuelnu vezu sa susednim stražarskim mestima gde god je to moguće. Radi zaštite stražara stalne straže imaju i stražarnice, odnosno stražarske kućice. Za svako stražarsko mesto propisuju se opšte i posebne dužnosti, a udaljenija mesta, izloženija riziku i opasnostima, povezana su sredsvima komunikacija. Mnoga stražarska mesta imaju u uređene objekte za odbranu. Dolazak na stražarsko mesto dozvoljen je komandiru i razvodniku, stražarima i ovlaščenim licima, a noću samo onima koji znaju znake raspoznavanja.
Mrtva straža
Ponekad se čuje i sintagma mrtva straža. Da li je to proizvod nečije književne mašte, vojničkih legendi koje naglašavaju ozbiljnost nekog mesta, neznanju i mitovima, ili jeste reč o posebnoj vrsti stražarske službe? Da, reč je o još značajnijem i odgovornijem delu stražarske službe. Vojna teorija je ovako definiše: mrtva straža (eng. outlying picket, nem. Feldwashe, rus. сторожевая застава) je element predstražnog osiguranja, jačine voda do čete. Ona se istura u predahu između dve borbe na odmaranju ili u blizini neprijatelja, radi obezbeđenja od iznenadnog napada i što povoljnijih uslova za razvoj i prihvatanje borbe. Mrtva straža je relativno nova pojava u stražarskoj službi. Krajem XVIII veka, pojavom vatrenog oružja i značajno povećane izloženosti neprijateljskom dejstvu, i branilac i napadač morali su da ešeloniraju po dubini borbeno osiguranje, naročito predstažu, kako bi predupredili iznenađenje i gubitke. Prema ”Poljskoj službi srpske vojske” iz 1867. godine ovakvu stražu su isturale prihvatnice da bi posele najistaknutije i najugroženije položaje ispred glavnih snaga. Pravilo je predviđalo i mogućnost da se iz sastava mrtve stražare dodatno izdvoji grupa ili grupe vojnika (jedno do tri odeljenja na rastojanju do 500 koraka od osnovnog sastava mrtve straže), ili da se udvoje stražari. Pri tom je značajan zadatak bilo i to da se, ukoliko se ukaže prilika, manje izviđačke grupe neprijatelja, ako su nedovoljno oprezne, zarobe. Stražarsko odeljenje je istureni deo mrtve straže.
U toku Prvog svetskog rata, radi mobilosti i pojačane veze, u sastav mrtve straže uključivana je i konjica. Posle Drugog svetskog rata do danas razvijao se sledeći trend: usled pojave veoma naprednog i ubistvenog oružja, značaj male grupe vojnika koja obavlja mrtvu stražu je znatno opao; stoga se sve jedinice angažuju u neposrednom obezbeđenju svog sastava, organizujući protivtenkovsku, protivavionsku i protivdiverzantsku odbranu, uz korišćenje najsavremenijih sredstava kao što su termovizija, IC uređaji, senzori na potres, laserski obeleživači, itd. U našoj vojnoj literaturi, ali i u književnosti pojavljivali su se i drugi termini kao što su predstraža i objavnica. Pogledajmo suštinu značenja i tih pojmova.
Predstaža i objavnice
Predstraža je fleksibini deo mrtve straže koji može da menja mesto i ulogu u zavisnosti od situacije na terenu. Tokom dva svetska rata i niza lokalnih ratova, ispostavilo se da je značaj predstaže povećan jer su jedinice postale mobilnije, kamuflaža i mogućnost neprimetnog privlačenja položaju veći, pa je zato bilo potrebno povećati i budnost i preduprediti bilo kakvo iznenađenje. Oni koji nisu imali ratna iskustva verovatno nisu ni čuli za objavnice jer se one u miru i ne primenjuju. Objavnica (eng. outguard sentinel, fr. poste de guetteurs, nem. Feldposten, rus. секрет). Ruska imenica (секрет – тајна) najbolje objašnjava ovaj element u sistemu obezbeđenja neke jedinice, jer čak ni naziv objavnica u našem jeziku ne deluje previše ”vojnički”; neko bi pomislio da se odnosi na neko oglašavanje. To je najistureniji deo mrtve straže od dva, češće tri vojnika. Ona se istura na najkritičnijim, zaklonjenim i teško preglednim mestima bojišta, na ispresecanom zemljištu i terenu na kome je teško ostvariva vizuelna komunikacija. Objavnice se postavljaju u kritičnim situacijama i nisu obavezne, niti je moguće da se duže zadrže na jednom mestu jer su i one same meta neprijatelja. To je ujedno i najistureniji deo borbenog poretka i obezbeđenja. Vojnici na objavnici su u prilici da zarobe i neprijateljsku izvidnicu. Na objavnice se šalju najiskusniji i najhrabriji vojnici, pa se zadatak na objavnici može smatrati jednim od najtežih u ratnoj taktici. Ulogu objavnica najpre su u srednjem veku imale vedete (nazvane po delu fortifikacije, isturenim stražarama na utvrđenjima) i izviđači koji su patrolirali na nepredvidiv način. U XIX veku prvi put se javljaju kao samostalni elementi predstraže. U instrukciji poznatog austrijskog maršala Radeckog iz 1847. godine objavnice se definišu kao elementi prihvatnica i potpornica u nadgledanju međuprostora. U ”Ratnoj službi srpske vojske” iz 1911. godine one se poistovećuju sa tajnom konjičkom patrolom. Posle Drugog svetskog rata vojske nisu mnogo radile na usavršavanju ovog načina predstraže uzdajući se u savrmena sredstva izviđanja. Međutim, izvesno je, kako je pokazala ratna zbilja poslednjih godina, da su objavnice životno važne za svaku jedinicu i da su dobile na još većem značaju nego ranije, za vreme klasičnog frontovskog rata.
Stražarska služba može se obavljati i putem patrola, što je ranije mnogo češće činjeno. Patrole su najrizičniji oblik borbenog obezbeđenja jer moraju da se čuvaju i od svojih stražara, a još više od zaseda neprijatelja krećući se neispitanim i opasnim terenom.
Straža u Vojsci Srbije
”Pravilo službe Vojske Srbije” iz 2012. godine (dopunjeno 2015. godine) u odelju V pod nazivom ”Obezbeđenje objekata, pokretnih stvari i ljudstva” definiše i stražarsku službu. Poslove obezbeđenja navedenih činilaca zakonodavac je podelio na stražarsku i čuvarsku službu, s tim da kada je obezbeđenje objekta primaran zadatak, to može biti unutrašnja i prijavna služba. Straža je privremeni naoružani sastav. Svi drugi elementi straže praktično su preuzeti iz prakse JNA (sastav, odgovornost, trajanje, itd). Čuvarsku službu obavlja naoružana jedinica, a razlikuje se od straže po tome što ne boravi stalno u kompletnom sastavu na objektu koji obezbeđuju. Ona može biti organizovana neprekidno ili samo u neradno vreme. Ovaj zakon definiše i opšte poslove bezbednosti, čuvanja ratnih zarobljenika, zaplenjenih sredstava, novca, opasnih materija, prevoza, itd. Pri tom propisuje u kojim slučajevima i kako se koristi vatreno oružje. Na kraju ovog odeljka, a moglo je da bude i na početku (slobodni smo da primetimo) propisane su dužnosti lica na obezbeđenju:
- čuva objekat koji mu je poveren, prema propisanim dužnostima.
- brani napadnuti objekat, susedno lice na dužnosti i sebe.
- ne napušta mesto obavljanja službe dok ne bude smenjen ili povučen.
Poređenja sa praksom u JNA su neminovna jer ima mnogo naših čitalaca koji su prošli upravo takvo iskustvo. U JNA, na većini stražarskih mesta (osim ako to nije drugačije propisano) stražar je zaustavljao lice koje dolazi uzvikom: ”Stoj”. Ukoliko lice ne stane, sledi upozorenje ”Stoj, pucaću”. Treći put se upozorava ”Stoj, pucam” i onda se reaguje u skladu sa situacijom. U VS kod komande ”stoj, pucaću” bilo je propisano da se uvede metak u cev, a zatim opali metak upozorenja. Od oktobra 2015. izmenjen je karton A i ukinuta je ta procedura, da bi postupak bio maksimalno skraćen: ”Vojska Srbije, stoj ili pucam”.
U novijoj praksi straže pojavio se jedan interesantan detalj – okviri za municiju sa montiranim osiguračem, odnosno blokadom. Ovom paradoksu ćemo posvetiti posebnu temu jer je ta novotarija trajala relativno kratko. Nesumnjivo da je ta inovacija doneta iz određenog bezbednosnog razloga, ali je ipak, bez obzira na težnju da se u mirno vreme maksimalno smanje rizici zadesnih upucavanja i nesreća, ona protivrečna stražarskoj službi. Na vojnim forumima vrlo često se navode primeri da je stražarska služba obavljana čak i bez municije (!) . Polazeći od toga da se u teoriji ratovanja i u ratnoj praksi malo toga promenilo, ostajemo u uverenju da je straža i dalje jedini ratni zadatak u miru i da se, shodno tome, mora obavljati od strane obučenog i iskusnog sastava kome se sme poveriti u ruke oružje i municija. Navodimo primer Gardijske brigade i ličnog iskustva. Gardisti koji su čuvali vrhovnog komandanta imali su sa sobom b/k od 150 metaka i na svaku smenu su izlazili naoružani i s municijom. Pre toga su obavljene opsežne provere, ali to je već azbuka zamršenog posla koji se zove obezbeđenje ličnosti i objekata.
