Stoj! Pucaću!

Na vreme primetiti i zaustaviti sumnjivu osobu, jeste preduslov da se bi se opstalo na zadatku. Tako je nekada, u JNA, propisivalo Pravilo službe (parafraziramo): ”Straža je jedini ratni zadatak u miru…

Stražar je naoružano lice koje je dužno da čuva i sačuva sebe kako bi sačuvao povereni mu objekat”. Straža se u miru doživljava kao nužno zlo, nešto što mora da bude. Ko nije ”drmao” stražu, taj nije bio vojnik.

Međutim, i u miru postoji stepenovanje po značaju, pa se drugačije organizuje i sprovodi straža na vitalnim objektima (aerodromima, magacinima, rezidencijama, izdvojenim objektima), a drugačije oko kasarni koje su često u gradskoj sredini. Danas se straža zove ”Obezbeđenje objekata, pokretnih stvari i ljudstva”.

Straža

Bez obzira na to što se straže mnogi sećaju kao beskrajno dosadne i zamorne obaveze, svi se rado sećaju i prepričavaju ”lovačke priče” iz tih dana, uključujući i mitove vezane za pojedine događaje kojima je cilj bilo, između ostalog, da se stražari malo zaplaše i podsete da su na ratnom zadatku. Nije ni čudo što je to tako. Straža je stara  koliko i vojska, pa nije neobično što se starost ove imenice meri milenijumima (grčko φυλακή, lat. Vigilia). Šta je ono što je razlikuje od savremene straže? Ova imenica se odnosila na vremensku jedinicu!

Pre nego što je dan podeljen na sate, jedinica vremena bila je upravo straža. Za obezbeđenje logora drevni narodi delili su noć na intervale vremena kada se smenjivala straža. Vavilonci i Grci delili su noć na tri straže, Rimljani na četiri, pri čemu je svaka bila u trajanju od tri sata i ta podela je vladala do prvog veka naše ere. U Kini je bilo pet noćnih straža po dva sata, od 19 do 05 sati. Istovetne podele mogu se naći u Bibliji, gde se u Starom zavetu spominje tri straže, a u Jevanđeljima četiri, dok se sati još uvek ne spominju. Bez obzira na to što su još Egipćani znali za sat, kao 24. deo dana, ovo saznanje nije stizalo do ostalih naroda, pa su podele bile brojne, uglavnom vezane za obdanicu – izlazak i zalazak Sunca. Tek je početkom modernog doba izvršena kodifikacija merenja vremena, pa i ona još uvek ima dualitet (zapadno vreme računa se po 12 sati – pre podne i popodne AM/PM. Kod nas je ta reč došla iz baltoslovenskih i praslavljanskih jezika, a poreklo vuče iz sanskrta (storgb, sa dekliniranjem).  Eto, da naučimo nešto i uverimo se kako je svaka reč izbružena do savršenstva i ima svoje poreklo i opravdanje. 

Tako je zovemo mi. Englezi je zovu guard, Francuzi gotovo isto –guarde, Nemci Washe, a Rusi караул (još jedna poznata reč). U opštem smislu reči to je naoružana jedinica ili grupa vojnih lica određenih da čuvaju ili brane imovinu ili lice. Prema načinu obavljanja službe one mogu biti stalne, pokretne i počasne. Stalne se obavljaju u mestu (kasarana, logor, bivak, brod), neprekidno ili povremeno. Pokretne straže obavljaju se prilikom obezbeđenja vojnog transporta ili imovine, sprovođenja lica, itd); počasne se određuju pojedicima (šefovima država ili vlada) ili u drugim priikama (polaganje venaca, otkrivanje spomenika, sahrane istaknutih ličnosti). Jačina i sastav zavise od  značaja objekta i raspisanog broja stražarskih mesta. Prema činu, straže mogu biti oficirske, podoficirske ili razvodničke, što zavisi od formacijskog mesta i značaja objekta. Principijelno, u sastav straže ulazi komandir, razvodnik i stražari, a po potrebi: zamenik komandira, kuvari, kuriri, vodiči pasa, a u novije vreme i operateri na sistemima video i elektronskog obezbeđenja. Sama straža je potčinjena direktno komandantu jedinice ili dežurnom oficiru (u slučaju neprekidnog obezbeđenja kasarne ili nekog drugog stacionarnog objekta). Vreme angažovanja jednog sastava straže određuje se opštim Pravilom službe ili pojedinačnim pravilom za određeni objekat i traje duže od nedelju dana. Pored opštih i pojedinačnih zadataka (koji zavise od specifičnosti određenog stražarskog mesta), iz sastava straže određuje se i požarni u objektu, a mogu se redovno i vanredno odrediti i patrole koje bez posebne najave obilaze sektor. Na stražarski sektor mogu stupiti stražari, komandir ili njegov zamenik, razvodnik kao i lica koja se odrede posebnom naredbom. Za sva ostala lica potrebna je dozvola, a prilikom noćnog obilaska obavezno je izaustavljanje s korišćenjem ”lozinke”, odnosno odziva. 

Stražar, stražara, stražarska služba

Ko je, ili šta je stražar (engleski – guard, wachman, francuski – sentinelle, italijanski – guardia, nemački – Wachmann, Posten, ruski – часовой)? To je naoružano lice iz sastava straže. Stražar je neprikosnoveno lice i potičnjen je komandiru, pomoćniku komandira i razvodniku. Oni mu naređuju, smenjuju ga, ili povlače s dužnosti. Za neposredno obezbeđenje straže (ako ne postoji posebno stražarsko mesto ispred stražare), određuje se stražar kod oružja. U slučaju neposredne opasnosti ima pravo da upotrebi oružje pod određenim uslovima. Kada se proglasi uzbuna ili pripavnost onda se stražari na stražarskim mestima udvajaju. Reč je o veoma odgovornom (a ne dosadnom, kako mnogi misle i kako se često ponašaju) zadatku pa su i sankcije za neizvršenje ili loše obavljanje dužnosti strože nego inače. 

Za potrebe stalne straže u kasarnama i drugim objektima postoje namenski izgrađene ili uređene prostorije pod zajedničkim imenom stražara (engl. guardhouse, fr. corps de garde, nem.  Wachgebäude, rus. часавой). Poželjno je da taj objekat bude što bliže ulazu u kasarnu ili logoru ili bivaku i samo za to namenjena. Pored nje mora da se nalazi vidno obeležena linija ravnanja za smenu, smotru i opuljanje stražara za slučaj uzbune, požara, napada, itd. Na liniji ravnanja puni se i prazni oružje, obavlja pregled za šta se obavezno gradi i grudobran. Mnoge stražare (a karaule, koje su poseban vid stražara) imaju i odbramben