Puške 7,9 mm Mannlicher M95M (M95/24, M24M)

Uzevši u obzir da je posle Velikog rata novostvorena država Kraljevina SHS (Jugoslavija) nasledila enorman broj austrougarskih i bugarskih pušaka 8 mm Mannlicher svih modela, Ministarstvo vojno je donelo odluku da se na kalibar 7,9 mm adaptiraju puške 8 mm M95 i karabini 8 mm M90. Projekat rekonstrukcije i radovi na oružju povereni su Vojnotehničkom zavodu u Kragujevcu. 

Oružje je prethodno kompletno demontirano, austrijske cevi sa nišanima su odbacivane, a u sanduk su uvrtane nove kragujevačke cevi 7,9 mm dužine 590,2⁺² mm, olučene sa četiri žleba sa uvijanjem udesno i korakom od 240 mm (ukupna dužina puške 1.100 mm, masa – 3870 g.). Većinu daljih intervencija diktirala je municija. Usvojeni metak 7,9×57 mm M24 sS, po konstrukciji, dimenzijama i ostvarenim pritiscima bitno se razlikovao od manliherovog metka 8×50 mmR M93. Iz bezbednosnih razloga, na užem delu glave zatvarača (Verschlußsstück)probušene su dve rupice za odlaženje barutnih gasova u slučaju da udarna igla probije kapslu. Otvor za odvod gasova u slučaju probijanja kapsle, naime,

Mauzer je patentirao 9, odnosno 18. avgusta 1895 (DRGM 54.786, DRGM 56.068) ali na originalnom Manliherovom rešenju, ovi otvori nisu postojali. Radnici VTZ su za istu svrhu iskoristili rupice za podmazivanje, koje su proširene u potrebnoj meri. Kod nove cevi žleb čahure M24 virio je van ležišta metka 3,1 mm, a kod ranije Manliherove cevi van ležišta je izlazio samo obod čahure M93, debljine 1,3 mm. Dance metka M24 imalo je prečnik 11,95, a dance metka M93 – 14,1 milimetara.

Ovi detalji uslovljavali su izradu nove glave zatvarača,kraće od originalne za 1,8 mm (3,1 prema 1,3 mm), sa polukružnim vencem (koji je obuhvatao dance čahure), zadebljanim za 1,1 milimetar. Time je prečnik čela glave zatvarača (Verschlußkopf),na koji je nalegalo dance čahure, smanjen za 2,2 mm, odnosno sveden je na dimenzije čahure M24. Zbog veće debljine venca morao se produbiti i izrez za izbacač (Auswerfer-Rasten).

Čahura M24 zahtevala je i konstrukciju novog, kraćeg izvlakača (Patronenzieher),sa zubom prilagođenim konfiguraciji venca. Kako je metak M24 bio duži od metka M93 za 4,6 mm (M24 – 80,6 mm, šiljat vrh, M93 – 76 mm, oživalan vrh), na zadnjem delu ispusta sanduka (Gehäuse)i duž unutrašnje strane prednjeg zida magacina (Kasten)glodan je kanal dimenzija 10×5 mm, što je omogućilo nesmetan prijem nove municije.

Mannlicher se bazirao na punjenju oružja ramom M90 (šaržer, Magazin M90)sa pet metaka; ram je ulazio u magacin zajedno sa municijom i nakon ispaljivanja poslednjeg metka ispadao je kroz otvor na dancetu magacina. Ovo rešenje imalo je niz nedostataka; municija je ostajala u rednom rasporedu, što je uticalo na visinu magacina (kutija magacina je bila van gabarita ispod usadnika), nije bilo moguće pojedinačno punjenje ili dopunjavanje oružja, a kroz donji otvor prodirala je nečistoća (prašina, sneg i blato). Jugoslovenski stručnjaci su u meri u kojoj je to bilo moguće usavršili ovo rešenje.

U magacin je trajno fiksiran ili klasičan Manliherov ram M90 ili, u nedostatku dovoljnog broja originalnih, novi „ram” – u suštini, jednostavni limeni umetak napravljen u kragujevačkim pogonima. Kao suvišan, odsečen je zub ispražnjivača (Magazinhalter).Otvor na dancetu magacina zatvoren je zavarivanjem tačno ukrojenog limenog poklopca. Na zadnjem delu sanduka obrađen je prorez specifičnog oblika (Haltebacken),u koji se postavljao okvir (Ladestreifen)za punjenje. Levi zid sanduka profilisan je za palac (Daumeneinlage),kako bi se municija mogla do kraja potisnuti u magacin. U suštini iskorišćene su ideje koje su Nemci primenili prilikom modernizacije „komisijskih” pušaka M88 (M88/05 i M88/14), odnosno rešenje punjenja primenjeno na svim „mauzerkama” posle 1893. godine (iako je Mauzer punjenje iz okvira primenio još na španskom  oružju M93, samo rešenje okvira patentirano je tek 1898, te 1900. godine: DRGM 109.017, DRGM 127.291).

     Prilikom punjenja u prorez se uglavljivao vrh okvira. Pritiskom palca leve ruke municija se potiskivala u magacin (praktično, u bivši ram M90), a okvir je ostajao u prorezu, odakle ga je odbacivalo čelo zatvarača. Na oružju je dodavana i nova drvena obloga, koja je odgovarala obliku cevi i položaju stolice (postolja) zadnjeg nišana. Sa glave sanduka nisu uklanjane izvorne oznake proizvođača (STEYR, ukoliko je oružje bilo proizvedeno u ÖEWG,ili BUDAPEST – za puške i karabine iz FEGYVERGYÁR), ali je ispod njih puncirana nova oznaka modela – „M.95M” (M od Mannlicher). Kasnije, tokom ujednačavanja oznaka modela, na glavi sanduka utiskivana je oznaka „M95/24”, da bi se, konačno, ustalio naziv „M24M”. Zadržana je i stara garnitura okova sa specifičnom Manliherovom prednjom grivnom, na kojoj se nalazila šipka za slaganje pušaka u kupe. Ukupna dužina adaptiranog oružja iznosila je 1.100 mm, masa – 3.870 g, dužina nišanske linije – 505 mm, a početna brzina zrna bila je 720±15 m/s.