Gotovo celokupan međunarodni internet saobraćaj oslanja se na infrastrukturu koju većina korisnika nikada neće videti. Hiljade kilometara optičkih kablova položene su preko okeanskog dna, povezujući kontinente, finansijske centre, vojne komunikacione sisteme i najveće svetske centre podataka. Njihov značaj raste zajedno sa zavisnošću savremene ekonomije od neprekidnog prenosa ogromnih količina informacija.
Problem je što najvažnije komunikacione veze prolaze kroz područja u kojima države imaju ograničene mogućnosti stalnog nadzora i fizičke zaštite. Oštećenje kabla može nastati usled sidra, ribarske opreme ili prirodnih događaja, ali se sve ozbiljnije razmatraju i namerne sabotaže. Posebno su osetljivi morski prolazi kroz koje istovremeno prolaze energetske, trgovačke i telekomunikacione rute.
Istovremeno, razvoj satelitskih komunikacija otvara mogućnost da deo svetskog internet saobraćaja više ne mora da prati podvodne optičke vodove. Američki SpaceX već raspolaže najvećom satelitskom internet konstelacijom, ali njegov osnivač Ilon Mask sada govori o mreži neuporedivo većeg kapaciteta. Najnovija najava podrazumeva desetine hiljada dodatnih satelita i laserske veze koje bi, prema Maskovim očekivanjima, mogle da konkurišu čak i okeanskim kablovima.
Mask najavljuje više od 100.000 satelita i laserske veze od 10 terabita
Tokom razgovora sa investitorom Ronom Baronom, održanog 6. novembra 2026. godine, Mask je predstavio očekivane mogućnosti buduće generacije Starlink V4. Prema njegovim rečima, sateliti V4 trebalo bi da imaju deset puta veći kapacitet od generacije V3, koja je već projektovana kao veliko unapređenje u odnosu na V2. Posebnu ulogu dobile bi međusatelitske laserske veze, čija bi brzina porasla sa približno 100 gigabita na čak 10 terabita u sekundi.
Mask je tokom razgovora pomenuo deset takvih laserskih veza po satelitu, ali je nešto kasnije na platformi X izneo još ambiciozniju mogućnost. Naveo je da bi konstelacija sa više od 100.000 satelita, od kojih svaki raspolaže sa približno 100 lasera brzine veće od 10 Tb/s, mogla da nadmaši podmorske kablove. Razlika između deset i stotinu laserskih terminala pokazuje da je reč o razvojnoj viziji, a ne o konačno utvrđenim tehničkim karakteristikama budućeg satelita.
SpaceX je još u oktobru potvrdio dugoročnu ambiciju da njegova Starlink mreža naraste do 100.000 satelita, dok se odvojeno razmatra i znatno veća konstelacija za orbitalno računanje. Početkom novembra kompanija je raspolagala sa više od 11.000 Starlink satelita u orbiti, a prva grupa od 26 satelita V3 lansirana je krajem septembra. Ovaj korak već je predstavljen kroz septembarski pregled nove faze svemirske trke, u kojoj je Starship prvi put izbacio 26 satelita Starlink V3.
Šta laserski Starlink može da uradi drugačije od kablova?
Dosadašnji Starlink sateliti koriste optičke međusatelitske veze kako bi prenosili podatke kroz orbitu, bez potrebe da se svaki deo komunikacije odmah usmerava prema najbližoj zemaljskoj stanici. Na zvaničnoj stranici Starlinka navodi se da sateliti raspolažu sa po tri laserska terminala, sa brzinama prenosa do 200 gigabita u sekundi. Buduća generacija od 10 Tb/s po vezi predstavljala bi višestruko povećanje kapaciteta, uz mogućnost stvaranja mnogo gušće orbitalne komunikacione mreže.
Mask svoju računicu zasniva i na brzini prostiranja svetlosti, koja je u vakuumu približno 50 odsto veća nego u standardnim optičkim vlaknima. Pritom satelitska veza može da prati putanju koja je geografski kraća od podmorskog kabla, naročito između udaljenih kontinenata. Međutim, stvarno kašnjenje zavisi i od broja međusatelitskih preskakanja, kapaciteta zemaljskih terminala, usmeravanja podataka i opterećenja mreže.
Najvažnija mogućnost nije samo brži internet, već postojanje alternativnog puta za međunarodni prenos podataka. U slučaju prekida podmorske rute, deo komunikacija mogao bi da bude preusmeren preko satelita bez oslanjanja na oštećenu deonicu. Takva mreža bila bi posebno značajna za vojne sisteme, udaljene baze, brodove, krizne službe i države sa ograničenim brojem međunarodnih telekomunikacionih veza.
Iranski brodovi kod Omana ponovo otvorili pitanje sabotaže
Britanski Financial Times objavio je 6. novembra, pozivajući se na podatke kompanije Windward, da su najmanje četiri plovila povezana sa Iranom izvodila neuobičajene manevre iznad podmorskih telekomunikacionih koridora u Omanskom zalivu. Među njima su bila tri tankera pod američkim sankcijama i jedan manji iranski ribarski brod, koji se između 21. i 26. oktobra zadržavao u blizini kablova Europe India Gateway i Transworld. Prema analizi Windwarda, pojedina plovila su usporavala, menjala pravac i povremeno prekidala emitovanje identifikacionih signala.
Takvo ponašanje izazvalo je sumnje da se možda ispituju rute podvodne infrastrukture ili demonstrira sposobnost njenog ugrožavanja, ali nisu objavljeni dokazi o postavljanju eksploziva ili izvršenoj sabotaži. Zabrinutost je posebno izražena zbog prethodnih iranskih upozorenja da bi digitalna infrastruktura američkih regionalnih partnera mogla postati meta u slučaju novih američkih i izraelskih napada.
Ormuski moreuz i Omanski zaliv imaju poseban značaj jer kroz njih prolaze telekomunikacione veze nekoliko zalivskih država sa ostatkom sveta. Prekid više kablova mogao bi da izazove poremećaje u radu finansijskih institucija, međunarodnih kompanija i centara podataka koji opslužuju sve razvijenije digitalno tržište regiona. Međutim, mere zaštite ne mogu se zasnivati samo na sumnjivom kretanju brodova, jer su za utvrđivanje namerne sabotaže potrebni dodatni tehnički i istražni dokazi.
Baltik je već pokazao koliko su podvodne veze osetljive
U novembru 2024. godine oštećena su dva važna telekomunikaciona kabla u Baltičkom moru, uključujući C-Lion1 između Finske i Nemačke i BCS East-West Interlink između Švedske i Litvanije. Incidenti su pokrenuli međunarodnu istragu i sumnje u sabotažu, dok je posebna pažnja bila usmerena na kretanje kineskog teretnog broda Yi Peng 3.
Oštećeni kablovi popravljeni su krajem novembra, pri čemu je veza C-Lion1 ponovo uspostavljena 28. novembra, a njen operator javno potvrdio obnovu narednog dana. Evropska internet mreža nije doživela opšti kolaps zahvaljujući alternativnim pravcima i mogućnosti preusmeravanja saobraćaja. Upravo takva redundantnost predstavlja osnovnu prednost koju bi velike satelitske konstelacije mogle dodatno da prošire.
Može li 100.000 satelita zaista zameniti okeansku optiku?
Prema Međunarodnoj uniji za telekomunikacije, podmorski kablovi prenose više od 99 odsto međunarodnog saobraćaja podataka, preko mreže koja obuhvata stotine sistema i više od milion kilometara optičkih veza. Njihova prednost nisu samo veliki kapaciteti, već i relativno niski troškovi prenosa ogromnih količina podataka između kontinenata. Satelitski sistemi, uprkos tehnološkom napretku, moraju da savladaju ograničenja raspoložive energije, veličine terminala, spektra, zemaljske infrastrukture i ogromnih ulaganja u proizvodnju i lansiranje.
Mreža sa 100.000 satelita otvorila bi i pitanje bezbednosti samih orbitalnih putanja, sve većeg rizika od sudara i stvaranja svemirskog otpada. Istovremeno bi stvorila snažnu zavisnost od kompanije koja upravlja konstelacijom, što je važno za države koje žele samostalnu kontrolu nad svojim strateškim komunikacijama. Premeštanje dela internet infrastrukture iz mora u orbitu zato ne bi uklonilo sve ranjivosti, već bi uz postojeće stvorilo i nove.
Maskova najava predstavlja ambiciozan pokušaj da SpaceX postane konkurent infrastrukturi koja je decenijama činila osnovu međunarodnog interneta. Za sada ne postoji operativna satelitska mreža koja bi mogla da preuzme kapacitet današnjih okeanskih optičkih sistema, niti je objavljen rok za realizaciju najavljenih 100.000 satelita. Ipak, sama mogućnost prenosa sve većeg dela globalnog saobraćaja preko laserski povezanih satelita već otvara novo tržište i novi prostor strateškog nadmetanja.
