Lasersko oružje sve brže prelazi iz eksperimentalnih laboratorija u vojne programe, ali njegova primena u vazduhoplovstvu i dalje predstavlja jedan od najvećih tehničkih izazova savremene vojne industrije. Dok ratni brodovi i kopnena vozila već dobijaju sisteme sposobne da laserskim snopom onesposobe bespilotne letelice, borbeni avioni još nemaju operativno naoružanje te vrste. Problem nije samo proizvesti dovoljno snažan snop, već obezbediti njegovo precizno usmeravanje sa platforme koja se kreće velikom brzinom i raspolaže ograničenim prostorom za dodatnu opremu.
Američko ratno vazduhoplovstvo godinama je pokušavalo da reši upravo taj problem, ulažući u razvoj kompaktnih lasera namenjenih zaštiti aviona od protivničkih raketa. Posle više odlaganja i tehničkih teškoća, dva velika programa završena su bez planiranih letnih ispitivanja, što je pokazalo koliko je put od laboratorijskog demonstratora do operativnog naoružanja složen. Nemačka sada pokreće sopstveni projekat, oslanjajući se na iskustvo stečeno razvojem laserskih sistema za kopnene i pomorske snage.
Bundesver naručio razvoj laserskog kontejnera za avione
Nemačka kompanija MBDA Deutschland saopštila je 2. novembra da je od Savezne kancelarije za opremanje, informacione tehnologije i upotrebu Bundesvera (BAAINBw) dobila ugovor za razvoj demonstratora vazduhoplovnog laserskog oružja. Projekat predviđa konstrukciju sistema nazvanog Laser-Pod, čiji će ključni elementi od početka biti projektovani za uslove buduće upotrebe u letu. Dugoročni cilj jeste opremanje nemačkih vojnih aviona laserima sposobnim da presreću bespilotne letelice i krstareće rakete.
MBDA nije saopštila vrednost ugovora, planiranu snagu lasera, rokove ispitivanja niti tip aviona koji bi mogao da nosi novu opremu. Na objavljenoj ilustraciji prikazane su velike bespilotne borbene letelice stelt konfiguracije sa laserskim kontejnerima ispod trupa, ali kompanija nije potvrdila izbor takve platforme. Naručeni demonstrator prvenstveno treba da pokaže da li se neophodni laserski, optički, energetski i rashladni sistemi mogu pouzdano objediniti u opremu pogodnu za let.
Zašto je laser na borbenom avionu toliko komplikovan?
Visokoenergetski laser zahteva snažno električno napajanje, a samo deo potrošene energije pretvara se u koristan laserski snop. Preostala energija oslobađa se u obliku toplote koju sistem hlađenja mora neprekidno odvoditi, što podrazumeva dodatnu masu, rashladnu opremu i prostor za njeno smeštanje. Na lovačkom avionu svako takvo povećanje mase utiče na dolet, aerodinamički otpor i raspoloživost drugih borbenih sredstava.
Drugi problem predstavlja održavanje snopa na veoma maloj površini pokretnog cilja dovoljno dugo da izazove oštećenje. Vibracije, promene položaja aviona, atmosferska turbulencija i zagrevanje vazduha oko letelice otežavaju precizno usmeravanje, naročito pri velikim brzinama. Za presretanje brze krstareće ili protivvazduhoplovne rakete potrebno je objediniti senzore, brzo praćenje cilja i optiku koja kompenzuje poremećaje laserskog snopa.
Za razliku od klasične rakete, laserski sistem ne nosi pojedinačne projektile, ali njegovo dejstvo zavisi od raspoložive energije, hlađenja i vremena tokom kojeg može održavati snop na meti. Zbog toga je uništavanje sporijeg bespilotnog aviona znatno jednostavniji zadatak od presretanja brze rakete čija je konstrukcija otpornija i koja se cilju približava velikom relativnom brzinom. Nemački projekat moraće da pokaže koliko se takve sposobnosti mogu postići u dimenzijama spoljnog vazduhoplovnog kontejnera.
Amerikanci obustavili SHiELD i laserski program za AC-130J
Američki program SHiELD, pokrenut 2016. godine, imao je gotovo identičnu zamisao: ugradnju laserskog oružja u spoljašnji kontejner koji bi borbenim avionima omogućio samoodbranu od nadolazećih raketa. U razvoju su učestvovali Boeing, Lockheed Martin i Northrop Grumman, a planirano je da se sistem ispituje na lovačkom avionu F-15. Međutim, američko ratno vazduhoplovstvo je u maju 2024. potvrdilo završetak programa bez ugradnje kompletnog lasera na avion i bez planiranih letnih ispitivanja.
Nekoliko meseci ranije obustavljena je i integracija sistema AHEL (Airborne High Energy Laser) na avion AC-130J Ghostrider, specijalizovan za neposrednu vatrenu podršku kopnenim snagama. Taj projekat kompanije Lockheed Martin trebalo je da omogući precizno dejstvo protiv vozila, komunikacione opreme i drugih kopnenih ciljeva, ali su tehnički problemi tokom ispitivanja onemogućili završetak integracije u predviđenom roku. Tehnologija je zadržana za dodatna zemaljska ispitivanja, dok je plan opremanja aviona AC-130J napušten.
Posebno je značajno što je AC-130J mnogo veća platforma od standardnog lovačkog aviona, sa znatno više prostora za energetsku i rashladnu opremu. Uprkos tome, američki konstruktori nisu uspeli da ostvare planirani prelazak na letna ispitivanja, pa će se nemački MBDA suočiti sa istom grupom tehničkih ograničenja. Razlika je u tome što nemački program za sada ne obećava operativno naoružanje, već demonstrator čiji će zadatak biti provera izvodljivosti.
Nemačka već testirala laser na fregati Sachsen
MBDA Deutschland ima dugogodišnje iskustvo u razvoju laserskog oružja, a najvažniji rezultati postignuti su u saradnji sa kompanijom Rheinmetall. Njihov zajednički demonstrator ugrađen je 2022. na nemačku fregatu Sachsen, gde je tokom jednogodišnjih ispitivanja proveravana sposobnost otkrivanja, praćenja i uništavanja vazdušnih i površinskih ciljeva. Sistem je zatim prebačen u vojni ispitni centar u Mepenu, gde su nastavljena gađanja i usavršavanje optike.
Prema podacima proizvođača iz jula 2026, demonstrator je prešao oko 28.000 nautičkih milja i tokom pomorskih i kopnenih ispitivanja izvršio više od 1.000 laserskih dejstava protiv različitih ciljeva. Nemačka je 9. jula potpisala novi ugovor sa kompanijama MBDA i Rheinmetall, vredan nekoliko stotina miliona evra, za razvoj operativnog mornaričkog laserskog sistema čije se uvođenje planira za 2029. godinu. Posebno se računa na odbranu ratnih brodova od bespilotnih letelica, uz smanjenje potrebe za korišćenjem skupih protivvazduhoplovnih raketa protiv relativno jeftinih ciljeva.
Sličan pristup već primenjuju Sjedinjene Države, koje su tokom 2026. počele operativnu upotrebu laserskih sistema protiv bespilotnih letelica, uključujući mobilna sredstva raspoređena uz američko-meksičku granicu. Nemački prelazak sa brodskih na vazduhoplovne lasere predstavlja znatno zahtevniji razvojni korak, pošto iskustva sa fregate Sachsen ne rešavaju probleme napajanja, hlađenja i preciznog gađanja sa brzog aviona. Upravo te prepreke biće u središtu novog ugovora Bundesvera, čiji krajnji cilj ostaje operativni laserski sistem za nemačko ratno vazduhoplovstvo.
