Evropska vojna industrija pokušava da iskoristi sve veću potražnju za savremenim borbenim avionima, dok se u mnogim državama ponovo otvara pitanje proširenja lovačkih flota. Ratovi, regionalne krize i sve duži rokovi isporuke učinili su proizvodne kapacitete gotovo jednako važnim kao tehničke karakteristike samih letelica. Zemlje koje danas potpišu ugovor za novi lovac često moraju da čekaju godinama pre nego što prvi avion stigne u njihove baze.
Takva situacija posebno odgovara proizvođačima koji već imaju aktivne proizvodne linije, razvijene lance snabdevanja i avione koji se nalaze u operativnoj upotrebi. Evropski Eurofighter Typhoon ponovo privlači interesovanje država koje žele da povećaju broj borbenih aviona ili zamene postojeće flote. Njegovi proizvođači sada pokušavaju da obezbede nove narudžbine koje bi omogućile nastavak proizvodnje i tokom naredne decenije.
Među potencijalnim kupcima nalaze se države Bliskog istoka, centralne Evrope i istočnog Mediterana, sa veoma različitim vojnim i političkim zahtevima. Pojedine žele nove avione sa najmodernijom radarskom opremom, dok druge pokušavaju da do potrebnog broja letelica dođu kupovinom polovnih primeraka. Najnoviji podaci predstavljeni 4. i 5. novembra na međunarodnoj konferenciji o lovačkoj avijaciji u Minhenu otkrivaju koliko su ambiciozni planovi evropskog konzorcijuma.
Turskoj već proizvode prvih 20 Eurofightera, sada se pojavila mogućnost za još 24
Konzorcijum Eurofighter predstavio je na konferenciji International Fighter Conference u Minhenu plan potencijalnih novih prodaja, među kojima se nalazi dodatna serija od 24 potpuno nova lovca Typhoon za Tursku. Prema prezentaciji koju je predstavio glavni direktor za inženjering i operacije konzorcijuma Kristijano Montrućio, reč je o drugoj mogućoj narudžbini, odvojenoj od već ugovorenih 20 aviona.
Turska je 27. oktobra 2025. potpisala ugovor sa Velikom Britanijom vredan približno 5,4 milijarde funti za nabavku 20 novih Eurofightera, zajedno sa pripadajućim paketom naoružanja i integracije. Širi program, koji uključuje dodatnu obuku i podršku, britanska vlada procenila je na približno osam milijardi funti. Prve isporuke planirane su za 2030. godinu, dok će završno sklapanje aviona biti obavljeno u fabrici kompanije BAE Systems u Vartonu.
Najnovije informacije pokazuju da je proizvodnja već ušla u konkretnu fazu. BAE Systems je 5. novembra saopštio da je u fabrici Samlzberi počelo sklapanje prednjeg dela trupa prvog turskog Eurofightera, dok Airbus u Nemačkoj proizvodi njegov centralni deo. Predstavnici turskog ratnog vazduhoplovstva obišli su britansko postrojenje kako bi se upoznali sa napretkom proizvodnje.
Istovremeno, dodatna 24 aviona navedena u Minhenu predstavljaju potencijalnu prodaju, a ne novi potpisani ugovor. Za tu seriju nisu objavljeni vrednost, rokovi isporuke niti zvanična odluka Ankare. Ukoliko bi posao bio realizovan, Turska bi samo kroz ove dve narudžbine dobila ukupno 44 potpuno nova Eurofightera.
Šta će biti sa avionima iz Katara i Omana?
Posebno zanimljiv detalj predstavlja činjenica da se nova mogućnost za 24 aviona ne odnosi na polovne Eurofightere koje Turska već duže pokušava da nabavi iz zemalja Persijskog zaliva. Reč je o zasebnoj proizvodnoj seriji koju evropski konzorcijum želi da proda Ankari.
Turska je ranije razmatrala kupovinu 12 polovnih aviona iz Katara i još 12 iz Omana, kako bi deo nove lovačke flote dobila pre početka isporuka britanskih aviona. Međutim, pregovori su tokom 2026. postali složeniji, naročito kada je reč o omanskim letelicama.
Ministarstvo nacionalne odbrane Turske saopštilo je 22. oktobra da pregovori sa Katarom i dalje traju. Tokom sastanaka održanih u avgustu i septembru razgovarano je o broju i konfiguraciji aviona, naoružanju, obuci pilota i tehničkog osoblja, kao i logističkoj podršci. Ankara sada očekuje da Doha pripremi nacrt kupoprodajnog ugovora i program obuke.
Ovaj proces dodatno je zanimljiv zbog pregovora Omana o mogućoj kupovini kinesko-pakistanskih lovaca JF-17, koji bi mogli da utiču na budući sastav omanskog ratnog vazduhoplovstva. Ipak, nije potvrđeno da Maskat namerava da svoje Eurofightere zameni JF-17, niti da su te dve potencijalne transakcije neposredno povezane.
Za Tursku je ključno pitanje koliko brzo može da uvede novi tip aviona u operativnu upotrebu. Dok razvoj domaćeg lovca pete generacije KAAN napreduje, najveći deo turske lovačke avijacije i dalje se oslanja na različite verzije američkog F-16. Eurofighter sa raketama Meteor i savremenom radarskom opremom omogućio bi dodatno proširenje sposobnosti za vazdušnu borbu izvan vizuelnog dometa, što je posebno važno u dugogodišnjem vazduhoplovnom nadmetanju sa Grčkom.
Eurofighter želi da proda još više od 200 lovaca
Turska je samo jedan deo znatno šireg izvoznog plana koji je konzorcijum predstavio u Minhenu. Prema objavljenim podacima, Eurofighter sada vidi mogućnost prodaje više od 200 dodatnih aviona, ne računajući već zaključene ugovore.
Najveće pojedinačno navedeno potencijalno proširenje flote odnosi se na Saudijsku Arabiju, koja bi mogla da naruči još 54 lovca. Saudijsko ratno vazduhoplovstvo već koristi 72 Eurofightera, pa bi dodatna kupovina predstavljala proširenje postojeće infrastrukture, a ne uvođenje potpuno novog tipa aviona.
Pregovori o dodatnim saudijskim lovcima godinama su bili otežani nemačkim ograničenjima izvoza naoružanja. Promena nemačkog pristupa ponovo je otvorila prostor za razgovore, ali Rijad još nije doneo konačnu odluku o novoj narudžbini. Francuski Rafal, američki avioni i drugi programi predstavljaju konkurenciju evropskoj ponudi.
Treća velika mogućnost nalazi se u Austriji, za koju Eurofighter računa na potencijalnu nabavku 36 novih aviona. Austrijsko ratno vazduhoplovstvo trenutno koristi 15 starijih Tajfuna serije Tranche 1, koji su uvedeni u upotrebu od 2007. godine i postepeno se približavaju periodu kada će njihova zamena postati neophodna.
Međutim, austrijska odluka još nije doneta, a ranije nesuglasice oko nabavke i održavanja Eurofightera predstavljaju dodatnu prepreku. Broj od 36 letelica za sada predstavlja prodajnu mogućnost koju je identifikovao konzorcijum, ne potvrđenu austrijsku narudžbinu.
Samo potencijalni poslovi sa Turskom, Saudijskom Arabijom i Austrijom obuhvataju 114 novih aviona.
Portugal bira između Rafala, Eurofightera, Gripena i F-35
Evropski proizvođači ozbiljno računaju i na Portugal, koji priprema zamenu svojih zastarelih lovaca F-16. Airbus je potvrdio da se ponuda Eurofightera nalazi u završnoj fazi pripreme i da će biti zvanično dostavljena portugalskoj vladi do kraja 2026. godine.
Na ovom tržištu Eurofighter se neposredno nadmeće sa francuskim Rafalom, dok se među konkurentima nalaze i američki F-35 i švedski Gripen. Odluka Lisabona neće zavisiti samo od performansi aviona, već i od troškova eksploatacije, industrijske saradnje i mogućnosti domaće kontrole nad održavanjem i modernizacijom flote.
Poljska je još jedno tržište na kojem se razmatra kupovina dodatnih borbenih aviona. Varšava proučava nabavku 32 lovca namenjena prvenstveno ostvarivanju prevlasti u vazduhu, ali postoji mogućnost da izabere dodatne američke F-35, posebno nakon obezbeđivanja američkog kredita za vojnu nabavku vrednog četiri milijarde dolara.
Na azijskom tržištu Eurofighter pokušava da pronađe prostor i u Bangladešu. Italijanski Leonardo je ranije sa tamošnjim ratnim vazduhoplovstvom potpisao pismo o namerama za otvaranje pregovora, ali Daka istovremeno razmatra kineske J-10CE. Ova konkurencija pokazuje da evropski lovac više ne nastupa samo protiv američkih i francuskih proizvođača, već i protiv kineskih kompanija koje nude savremene avione po drugačijim finansijskim uslovima.
Nove narudžbine trebalo bi da povećaju proizvodnju
Prema podacima prikazanim u Minhenu, program Eurofighter do sada je prikupio 769 narudžbina, dok je isporučeno 619 aviona. Trenutno se proizvodi približno 60 letelica, a nedavno zaključeni ugovori za Nemačku, Italiju, Španiju i Tursku obuhvataju još 89 aviona predviđenih za buduću proizvodnju.
Konzorcijum je ranije postavio cilj da od 2028. poveća proizvodnju na približno 30 lovaca godišnje, pod uslovom da obezbedi dovoljno novih poslova. Najnovija prezentacija nije donela potvrdu novog proizvodnog tempa, ali pokazuje da evropske kompanije pokušavaju da obezbede narudžbine koje bi opravdale proširenje kapaciteta.
Još prošle godine Eurofighter je procenjivao mogućnost prodaje dodatna 134 aviona. Sada predstavljeni potencijal premašuje 200 letelica, pri čemu su samo za Tursku, Saudijsku Arabiju i Austriju navedene konkretne količine. Preostali deo tržišnih mogućnosti zavisi od konkurentskih tendera i odluka država koje još nisu izabrale budući sastav svojih borbenih flota.
