Godinama se po ukrajinskim ulicama beleže snimci muškaraca koje pripadnici teritorijalnih centara za regrutaciju (TCC) nasilno uvlače u kombije i odvode na mobilizaciju. Privođenja, prebijanja, uskraćivanje pristupa advokatima i prisilno zadržavanje odavno nisu samo optužbe sa društvenih mreža. Takve slučajeve dokumentovao je i ukrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec. Međutim, događaji od 2. novembra u predgrađu Kijeva otvorili su još teže pitanje: šta se događa sa ljudima koji su već mobilisani, a zatim odbiju da se vrate u svoje jedinice?
Privatna kuća u Petropavlovskoj Borščagovki postala je poprište sukoba građana sa ljudima koji su obezbeđivali objekat. Porodice su govorile o nedeljama zatočeništva, prebijanju i novcu traženom za oslobađanje njihovih najbližih. Tokom dana četvorica zatočenih odvezena su u bolnicu, dok je Prvi korpus Nacionalne garde „Azov“ potvrdio da je kuća korišćena kao privremeni punkt njihovu jedinicu 3121.
Tatjana tražila partnera, a otkrila podrum sa desetinama ljudi
Prema svedočenju žene predstavljene kao Tatjana koja je došla na lice mesta u pratnji advokata, njen partner Andrej proveo je 37 dana zatvoren u podrumu. Ona tvrdi da je neosnovano označen kao vojnik koji je samovoljno napustio jedinicu i da su od nje tražene novčane uplate za navodne kazne. Kada je odbila da plati, komunikacija sa ljudima koji su ga držali navodno je prekinuta.
Tatjana je sa advokatom došla pred kuću i pozvala privatnu medicinsku službu. Policija potvrđuje da je intervenisala po prijavi medicinskog osoblja kojem nije dozvoljen pristup čoveku unutar objekta.
Medicinska radnica koja je potom ušla u zgradu sa policajcem pokazivala je snimke teško povređenih muškaraca. Izjavila je da se unutra nalazi između 25 i 30 ljudi, da je jedan potpuno pretučen, drugi ima prelom kičme, dok treći ne može da govori. Četvorica su odvezena u bolnicu. Medicinska dokumentacija koja bi potvrdila pojedinačne dijagnoze još nije javno objavljena.
Policija prvo negirala zatočenje, a Nacionalna garda nije imala podatke o povređenima
Prva reakcija vlasti bila je negiranje. Policija Kijevske oblasti odbacila je informacije o nezakonitom zadržavanju, mučenjima i smrti. Nacionalna garda je u početku saopštavala da nema podataka o povređenima.
Nekoliko sati kasnije njen komandant Aleksandar Pivnenko potvrdio je da su četvorica hospitalizovana. Objasnio je da su u kući boravili pripadnici garde vraćeni nakon samovoljnog napuštanja jedinica, ali je čak i pored snimaka i svedočenja, odbacio optužbe za mučenje.
Usledili su sukobi ispred kapije, upotreba suzavaca, te su se pojavili i nepoznati muškarci u civilu koji su napadali demonstrante. Pojavili su se i navodi o udaranju novinara i ometanju mobilnih komunikacija.
Poseban incident odnosio se na četrnaestogodišnjaka za kojeg su okupljeni tvrdili da je bačen sa ograde i pretučen. Kiril Budanov, šef kabineta ukrajinskog predsednika, razgovarao je sa dečakom i demonstrantima. Prema navodima sa terena, priznao je i postojanje drugih objekata za smeštaj vojnika vraćenih nakon samovoljnog napuštanja jedinica.
Azovci govore o sabotaži, poslanica ne vidi tragove nasilja
Denis Prokopenko pozivnog znaka Redis (šira publika ga pamti još iz bunkera Azovstalja) koji od septembra komanduje grupacijom snaga „Azov“, prema prenetom sadržaju njegovog obraćanja, nazvao je događaje „sabotažom u pozadini koja odgovara interesima Rusije“. Tvrdio je da se time diskredituje vojska i da ljudi u Borščagovki nisu povezani sa borbenim jedinicama.
Poslanica Ana Skorohod, protiv koje je NABU nedavno podigao optužnicu, izjavila je da je obišla zgradu i da nije pronašla krv, tragove mučenja niti dokaze o smrtnim slučajevima. Međutim, njena izjava ne objašnjava hospitalizaciju četvorice ljudi niti optužbe o višenedeljnom zadržavanju. Slučaj proveravaju vojni ombudsman i nadležni istražni organi.
Desetine hiljada prijava protiv ukrajinskih regrutera
Skandal kod Kijeva ima širu pozadinu. Ukrajinski ombudsman Dmitro Lubinec objavio je u februaru 2026. da je broj tužbi na postupanje pripadnika TCC porastao sa svega 18 tokom 2022. na čak 6.127 u 2025. godini. Njegovi saradnici dokumentovali su protivpravno ograničavanje slobode, prebijanja i druge oblike prinude u Kijevu, Harkovu, Beloj Crkvi i drugim gradovima.
Još konkretniji primer stigao je iz Odese. Ukrajinski Državni biro istrage je 18. avgusta podigao optužbe protiv desetorice pripadnika regrutne službe, dokumentujući 15 slučajeva nasilja. Ljude su, prema istražiteljima, tukli, prskali suzavcem i prisilno odvodili, a jednog muškarca tokom pokušaja bekstva udarili službenim automobilom.
O takvim metodama mobilizacije na ukrajinskim ulicama izveštavali smo još 2024. godine, a dešavaju se svakodnevno. Sada slučaj iz Borščagovke otvara pitanje postupanja prema ljudima koji su već završili u vojsci, a zatim pokušali da je napuste.
