Može li ruski lovac Su-57 biti bolji izbor za Indiju od američkog F-35, čak i ukoliko se zanemare razlike u njihovim borbenim karakteristikama? Upravo to pitanje otvorila su dvojica bivših američkih vojnih pilota, koji su tokom razgovora o budućnosti indijskog ratnog vazduhoplovstva ukazali na probleme koji se ne vide u tehničkim specifikacijama aviona. Njihova rasprava privukla je pažnju jer se ne svodi na uobičajeno poređenje radara, motora i naoružanja.
Indija već decenijama kupuje borbene avione od različitih proizvođača, ali je kroz sopstvenu industriju nastojala da zadrži mogućnost njihovog održavanja, modernizacije i prilagođavanja domaćim zahtevima. Nabavka lovca pete generacije mogla bi da bude znatno komplikovanija, posebno zbog ograničenja pristupa softveru i drugim osetljivim tehnologijama. Razlika između američkog i ruskog pristupa zato postaje važna gotovo koliko i sposobnosti samih letelica.
Najnovija rasprava dolazi nakon neobične situacije tokom međunarodne vazduhoplovne vežbe Tarang Šakti 2026, kada je indijski načelnik ratnog vazduhoplovstva javno prokomentarisao američku zaštitu F-35. Njegova primedba izrečena je u šaljivom tonu, ali je pokrenula ozbiljno pitanje mogućnosti da Indija samostalno upravlja jednom takvom flotom. Sada su se tim problemom pozabavili i ljudi koji su godinama leteli na američkim borbenim avionima.
Američki piloti objašnjavaju zašto kupovina F-35 nije jednostavna
Bivši američki vojni piloti C. V. Lemoin, koji je leteo na F-16 i F/A-18, i T. K. Hartsok, nekadašnji pilot F/A-18 i T-38, razmatrali su indijske mogućnosti u emisiji The Mover and Gonky Show. Razgovor se prvenstveno odnosio na praktične prepreke koje bi Nju Delhi morao da savlada pre eventualne kupovine F-35.
Jedno od zanimljivijih pitanja bilo je kako potencijalni kupac uopšte može da ispita avion čiji proizvođač i država porekla strogo kontrolišu pristup osetljivim sistemima. Hartsok je pomenuo ranije američke izvozne programe, uključujući malezijsko interesovanje za F/A-18 Super Hornet, kada je moguće pripremiti avion sa softverskom konfiguracijom koja odgovara budućoj izvoznoj verziji. Kod F-35 takva procena postaje složenija zbog zaštite njegovih sistema i činjenice da ne postoji dvoseda verzija za obuku i demonstracione letove.
Nedostatak dvoseda ne znači da strani piloti ne mogu da isprobaju F-35, ali zahteva drugačiju organizaciju obuke i evaluacije. Potencijalnom kupcu pritom nije dovoljno da ustanovi kako avion leti, već mora da proceni koliko će imati pristupa podacima, dijagnostici, modernizaciji i integraciji sopstvenog naoružanja. Upravo tu nastaje razlika između kupovine gotovog borbenog sistema i preuzimanja tehnologije kojom država može samostalno da raspolaže.
Šala indijskog komandanta otkrila ozbiljan problem
Tokom završnice vežbe Tarang Šakti, 10. oktobra, načelnik indijskog ratnog vazduhoplovstva Amar Prit Sing izjavio je da američki vojnici indijskom osoblju nisu dozvolili čak ni pristup kabini F-35. Govorio je u prisustvu generala Kevina Šnajdera, komandanta američkih Pacifičkih vazduhoplovnih snaga, nakon što je postavljeno pitanje eventualne američke ponude. Sing je kasnije objasnio da se šalio, ali je istovremeno potvrdio da Vašington nije dostavio formalnu ponudu za prodaju aviona.
Ova epizoda već je detaljno obrađena u tekstu o američkim ograničenjima pristupa F-35 tokom vežbe u Indiji. Indijski piloti mogli su da lete u bliskoj formaciji sa američkim lovcima, ali nisu imali pristup njihovim osetljivim sistemima. Takva ograničenja uobičajena su kod najnaprednije vojne tehnologije, mada predstavljaju dodatnu prepreku kada potencijalni kupac insistira na širokoj tehnološkoj samostalnosti.
Zašto Su-57 ima drugačiju ponudu?
Ruski Su-57E zanimljiv je Indiji ne samo zbog borbenih karakteristika, već i zbog mogućnosti organizovanja domaće proizvodnje. Indijsko ratno vazduhoplovstvo već koristi veliku flotu Su-30MKI, za koju je izgradilo proizvodne, remontne i modernizacione kapacitete. Takvo iskustvo moglo bi da olakša prelazak na novi ruski avion, mada Su-57 koristi drugačiju konstrukciju, elektroniku i sisteme koji zahtevaju dodatnu obuku i infrastrukturu.
Moskva je ponudila znatno širu industrijsku saradnju od obične isporuke gotovih letelica. Kako je detaljnije obrađeno u analizi ruske ponude za proizvodnju Su-57E u Indiji i pristup izvornom kodu, ruski predlog uključuje korišćenje postojećih pogona, proizvodnju komponenti i saradnju na budućim modernizacijama. Najavljeni transfer tehnologije predstavlja važan pregovarački adut, ali će tek eventualni ugovor pokazati koliko će Indija zaista dobiti pristupa osetljivim sistemima aviona.
To ipak ne znači da je Su-57 automatski tehnološki superiorniji ili borbeno efikasniji od F-35. Američki lovac ima znatno veću proizvodnu seriju, razvijeniju međunarodnu mrežu korisnika i više operativnog iskustva u zajedničkim operacijama sa različitim vazduhoplovstvima. Njegove prednosti uključuju smanjenu radarsku uočljivost, integraciju senzora, elektronsko ratovanje i razmenu taktičkih podataka, dok ruski avion koristi drugačiju kombinaciju konstrukcionih rešenja, naoružanja i letnih karakteristika.
Kina i Pakistan dodatno komplikuju indijski izbor
Kinesko ratno vazduhoplovstvo već raspolaže velikim brojem lovaca J-20, dok brz razvoj J-35 dodatno proširuje kineske sposobnosti u oblasti aviona sa smanjenom radarskom uočljivošću. Pakistan istovremeno razmatra nabavku kineskog J-35AE, ali razgovore o mogućim isporukama ne treba poistovećivati sa već potpisanim ugovorom. Za Indiju je ipak važno što njena dva najveća regionalna rivala razvijaju ili nabavljaju sve savremenije borbene platforme.
Načelnik indijskog vazduhoplovstva nedavno je upozorio da su zemlji potrebne 36 do 40 novih borbenih aviona godišnje kako bi zaustavila smanjenje broja operativnih eskadrila. Domaći lovac pete generacije AMCA trebalo bi da obezbedi veću samostalnost, ali se njegovo uvođenje u najboljem slučaju očekuje tek tokom naredne decenije. Indija zbog toga mora da odluči da li će deo sredstava usmeriti na privremenu nabavku stranog lovca pete generacije ili dodatno ubrzati domaći razvoj.
Upravo na toj dilemi zasniva se i rasprava dvojice bivših američkih pilota. Njihovi komentari ne predstavljaju tvrdnju da je Su-57 bolji borbeni avion od F-35, već ukazuju na mogućnost da ruski predlog više odgovara indijskim industrijskim i političkim zahtevima. Konačni izbor zavisiće od toga koliko Nju Delhi vrednuje neposredne borbene sposobnosti, a koliko kontrolu nad tehnologijom koju će koristiti narednih nekoliko decenija.
