Ruska industrija bespilotnih letelica nastavlja da proširuje porodice udarnih dronova koji se već koriste u sukobu u Ukrajini. Pored povećanja proizvodnje postojećih modela, konstruktori uvode drugačije pogonske sisteme, unapređuju navigaciju i prilagođavaju letelice novim uslovima na bojištu. Posebna pažnja posvećena je brzini, jer su sporiji dronovi sa elisama sve izloženiji ukrajinskim bespilotnim presretačima i mobilnim grupama protivvazdušne odbrane.
Razvoj takvih sistema više nije ograničen na jednu fabriku ili jednu porodicu letelica. Ruski proizvođači paralelno razvijaju više konstrukcija, od relativno jeftinih dronova dugog dometa do znatno bržih mlaznih platformi. Razlike između pojedinih modela postaju sve izraženije, iako njihova spoljašnjost često ostaje slična.
Najnoviji snimci iz Ukrajine ponovo su privukli pažnju na jednu od tih konstrukcija, čije su prve modernizovane verzije javnosti predstavljene početkom oktobra. Istovremeno, njen proizvođač priprema izlazak na međunarodno tržište sa već razvijenim sistemom. Time se otvara i pitanje koliko je daleko odmakla transformacija ruskih udarnih bespilotnih letelica.
Mlazna Harpija snimljena iz ukrajinskog drona presretača
Na društvenim mrežama 22. oktobra pojavio se snimak napravljen kamerom ukrajinskog bespilotnog presretača, na kojem se vidi udarna letelica sa mlaznim pogonom. Pojedini stručnjaci pretpostavljaju da je reč o novoj verziji drona „Harpija-A1“ (Гарпия-А1), koji proizvodi Iževski elektromehanički zavod „Kupol“, deo koncerna protivvazdušne odbrane Almaz-Antej.
Na takvu identifikaciju ukazuju raspored pokretača upravljačkih površina i položaj mlaznog motora, duboko uvučenog u zadnji deo trupa. Ta konstrukcija razlikuje se od pojedinih rešenja primenjenih na mlaznim dronovima porodice „Geranj“. Ipak, na osnovu dostupnog snimka nije moguće definitivno isključiti ni sličnu konstrukciju iranskog Shahed-238.
Razvoj mlazne „Harpije“ nije novost. Ruska TV je početkom oktobra prikazala dve verzije ovog drona, jednu zasnovanu na ranijoj konstrukciji sa klipnim motorom i drugu sa trupom prilagođenim mlaznom pogonu. Letelice su prikazane i na višestrukom mobilnom lanseru postavljenom na šasiju vojnog kamiona KamAZ-5350, tokom aktivnosti povezanih sa vežbama „Centar-2026“.
Time je potvrđeno postojanje nove razvojne grane, ali ne i obim njene borbene upotrebe. Zvanični podaci o maksimalnoj brzini, doletu i masi bojeve glave mlazne verzije još nisu saopšteni.
Šta mlazni motor menja u borbi protiv dronova?
Prelazak sa klipnog motora i potisne elise na mlazni pogon omogućava znatno veće brzine, što skraćuje vreme koje protivvazdušna odbrana ima za otkrivanje, praćenje i presretanje letelice. To je posebno značajno protiv mobilnih grupa naoružanih mitraljezima i malokalibarskim topovima, ali i pojedinih bespilotnih presretača čija je maksimalna brzina ograničena.
Veća brzina istovremeno ne znači automatski i veći dolet. Mlazni motor drugačije troši gorivo, zahteva odgovarajuću konstrukciju usisnika vazduha i proizvodi izraženiji toplotni trag. Zato nova „Harpija“ ne mora imati iste karakteristike kao njen prethodnik, čak i kada koristi sličan trup i navigacionu opremu.
Ovakav razvoj odvija se paralelno sa usavršavanjem mlaznih „Geranja“, uključujući verzije „Geranj-4“ i „Geranj-5“. Kod novijih modela primenjuju se i optički sistemi za korelaciju snimaka terena, koji omogućavaju navigaciju bez stalnog oslanjanja na satelitski signal. Kombinacija brzine i unapređenog navođenja proširuje mogućnosti upotrebe bespilotnih letelica u uslovima elektronskog ometanja.
Harpija-A1(E): domet 1.000 kilometara, bojeva glava preko 50 kilograma
Dok mlazna verzija prolazi kroz novu fazu razvoja i testiranja u Ukrajini, Almaz-Antej je već pripremio izvozni model „Harpija-A1(E)“. Rosoboroneksport je 21. avgusta 2026. zvanično najavio njegovo plasiranje na međunarodno tržište, uz mogućnost isporuke kompletnih sistema i lokalizacije proizvodnje u zemljama koje sarađuju sa Rusijom.
Za razliku od nove mlazne konstrukcije, izvozni model koristi benzinski klipni motor sa potisnom elisom. Reč je o bespilotnoj letelici namenjenoj uništavanju nepokretnih ciljeva sa unapred poznatim koordinatama.
Prema zvaničnim podacima proizvođača, Harpija-A1(E) ima sledeće karakteristike:
- Domet: do 1.000 kilometara
- Maksimalna brzina: najmanje 170 km/h
- Trajanje leta: najmanje šest sati
- Masa bojeve glave: preko 50 kilograma
- Poletna masa: 250 kilograma
- Dužina trupa: 3,4 metra
- Raspon krila: 3 metra
- Visina leta: 50 do 2.500 metara
- Kružna verovatna greška: najviše četiri metra, prema tvrdnjama proizvođača
Generalni direktor Rosoboroneksporta Aleksandar Mihejev izjavio je da je koncern Almaz-Antej savladao serijsku proizvodnju sistema i dostigao kapacitet koji omogućava realizaciju izvoznih ugovora bez ugrožavanja isporuka ruskom Ministarstvu odbrane.
Izvozna verzija planirana je za predstavljanje na sajmovima naoružanja u Kini i Vijetnamu. Ruska strana navodi da već postoji interesovanje stranih kupaca, ali konkretni izvozni ugovori i njihove vrednosti nisu javno objavljeni.
Od kineskih komponenti do ruskih mlaznih konstrukcija
Harpija-A1 proizvodi se u Iževsku od 2023. godine, a pitanje upotrebe kineskih motora i elektronskih komponenti u njenoj proizvodnji otvoreno je još tokom 2024. Tada su se pojavili podaci o rastu proizvodnje i ulozi fabrike Kupol u razvoju nove porodice udarnih bespilotnih letelica.
U avgustu 2025. godine objavljeno je da je proizvodnja ovih dronova povećana, a u maju su dronovi prvi put predstavljeni na Paradi u Moskvi povodom Dana pobede. Kasnije su, u državi Mali, pronađeni ostaci drona Harpija-A1 serije KK, što ukazuje na njegovu borbenu upotrebu i u Africi.
Harpiju ne treba poistovećivati sa porodicom „Geranj“, koja ima zasebne proizvodne i razvojne programe. Iako koriste sličnu aerodinamičku koncepciju, njihova unutrašnja konstrukcija, pogonske grupe i pojedini elektronski sistemi nisu nužno isti. Uvođenje mlazne verzije Harpije pokazuje da se različiti ruski proizvođači sada kreću u istom tehnološkom pravcu.
Zanimljiva je i povezanost elektronske industrije koja snabdeva ove sisteme. Prema nedavno objavljenoj ukrajinskoj analizi nove krstareće rakete „Filin“, pojedine komponente i rešenja njene avionske elektronike imaju sličnosti sa opremom korišćenom u „Harpiji“. Ukrajinski GUR posebno je izdvojio kompaniju PLAZ, koja učestvuje u proizvodnji elektronskih sklopova za različite ruske udarne platforme.
Takvo objedinjavanje elektronskih komponenti omogućava njihov prenos između različitih projekata, ali ne znači da su „Filin“ i „Harpija“ konstrukciono ista letelica. Prvi koristi zasebnu konstrukciju krstareće rakete, dok je drugi nastao kao udarna bespilotna platforma sa znatno drugačijom osnovnom pogonskom grupom.
U slučaju nove mlazne „Harpije“, najvažniji nepoznati podaci ostaju tip motora, maksimalna brzina, stvarni dolet i obim proizvodnje. Prikazivanje više prototipova i mogući snimci borbene upotrebe ukazuju na napredovanje programa, ali precizne tehničke karakteristike tek treba da objave proizvođač ili rusko Ministarstvo odbrane.
Napomena: Rusku „Harpiju“ (Гарпия), koju proizvodi Iževski elektromehanički zavod „Kupol“ koncerna Almaz-Antej, ne treba mešati sa izraelskim sistemom „Harpy“, razvijenim u kompaniji Israel Aerospace Industries (IAI). Iako im se nazivi praktično podudaraju u prevodu i transkripciji, reč je o potpuno različitim konstrukcijama. Izraelski Harpy predstavlja specijalizovanu lutajuću municiju sa pasivnom radarskom glavom za samonavođenje, namenjenu otkrivanju i uništavanju neprijateljskih radara, dok je ruska Harpija-A1 prvenstveno udarna bespilotna letelica velikog dometa za napade na ciljeve sa unapred poznatim koordinatama.
