Na ukrajinskom frontu pojavljuju se nove verzije ruskih bespilotnih letelica sa opremom čija namena nije odmah prepoznatljiva ni stručnjacima koji svakodnevno analiziraju zaplenjenu vojnu tehniku. Posebnu pažnju privlače elektronski sistemi ugrađeni na relativno jeftine dronove, koji poslednjih meseci dobijaju sve složenije načine navođenja i upravljanja. Jedna takva letelica pronađena je na zaporoškom pravcu, a fotografije njenih ostataka pokrenule su raspravu o mogućoj primeni potpuno nove komunikacione tehnologije.
Slučaj dolazi u trenutku kada Rusija ubrzano razvija sopstvenu satelitsku mrežu za prenos podataka, nastojeći da smanji zavisnost od američkog Starlinka. Povezivanje bespilotnih letelica sa satelitima omogućilo bi njihovo upravljanje na znatno većim udaljenostima, bez potrebe za klasičnim zemaljskim radio-relejima. Takva sposobnost posebno je značajna za udare po logistici, artiljeriji i drugim ciljevima duboko iza linije fronta.
Međutim, izgled novootkrivene opreme otvorio je i druga tehnička pitanja. Pojedini ruski vojni kanali već su predstavili fotografije kao dokaz upotrebe domaće satelitske veze, dok ukrajinski stručnjaci nude drugačije objašnjenje. Njihova zapažanja ukazuju da bi neobični predmet mogao pripadati sasvim drugoj kategoriji uređaja.
Molnija-2 sa uređajem koji podseća na satelitski terminal
Na fotografijama objavljenim 15. oktobra prikazani su ostaci ruskog udarnog drona Molnija-2, oborenog na zaporoškom pravcu. Na centralnom delu letelice nalazi se neobičan pljosnati uređaj, pričvršćen za konstrukciju, sa oznakom koja podseća na logotip ruske kompanije Biro 1440. Pošto upravo ta kompanija razvija satelitsku komunikacionu mrežu Rassvet, pojavile su se pretpostavke da Rusija već ispituje njene terminale tokom borbenih operacija.
Pojedini izvori naveli su da je reč o Molniji sa satelitskom komunikacijom i dodali da je slična letelica primećena još u septembru. Prema snimcima, čini se da je novi dron otporan na elektronsko ometanje. Pregledom materijala primetno je da se simbol na pronađenom uređaju razlikuje od uobičajenog logotipa Biroa 1440, jer sadrži dodatnu zvezdu.
Uređaj nije javno identifikovan, a nisu objavljeni ni podaci o njegovim elektronskim komponentama, napajanju ili mogućnostima prenosa signala. Sama sličnost oznake sa logotipom proizvođača satelitskih terminala nije dovoljna da potvrdi njegovu namenu. Posebno je zanimljiva reakcija ukrajinskog stručnjaka koji je analizirao fotografije i osporio prvobitna tumačenja.
Ukrajinski stručnjak osporava priču o satelitskoj anteni
Sergej Beskrestnov, poznat pod nadimkom Fleš, izjavio je 15. oktobra da predmet pronađen na Molniji ne smatra antenom satelitske mreže Rassvet. Prema njegovim rečima, uređaj je pričvršćen metalnim stezaljkama koje su ga vidljivo deformisale, što je neobično za osetljivu elektronsku opremu namenjenu satelitskoj komunikaciji. Beskrestnov je najavio da će njegovu stvarnu namenu moći da utvrdi tek nakon detaljnog tehničkog pregleda ostataka drona.
Ukrajinski portal Defense Express objavio je 16. oktobra dodatne fotografije i analizu nepoznatog uređaja. Portal navodi da postoje savitljivi antenski sistemi sa faziranim antenskim rešetkama, ali da, koliko oni znaju, takva konstrukcija dosad nije predstavljena kao deo opreme ruskog Rassveta. Beskrestnov istovremeno ukazuje da se na frontu već pojavljuju autonomne verzije Molnije koje koriste napredne algoritme upravljanja, bez stalne komunikacije sa operaterom.
Rassvet je već prošao prve praktične provere
O razvoju ruske satelitske mreže detaljno smo pisali 12. oktobra, kada su predstavljeni rezultati komunikacionih testova kompanije Biro 1440. Rusija je u martu i julu 2026. lansirala dve grupe sa ukupno 32 satelita Rassvet-3, od kojih je 31 ostao u orbiti. Mreža još nema dovoljno aparata za neprekidno pokrivanje, ali već omogućava komunikaciju tokom pojedinih prolazaka satelita iznad korisnika.
Početkom oktobra demonstrirana je video-komunikacija između Moskve i planinskog područja Adigeje, kao i povezivanje mobilne bazne stanice preko satelita. Biro 1440 predstavio je i kompaktni terminal 1440 Mini, dimenzija 30 puta 30 centimetara, sa deklarisanom brzinom prijema do 100 megabita u sekundi. Upravo razvoj manjih terminala otvara mogućnost njihove buduće ugradnje u bespilotne letelice, ali kompanija zasad nije objavila da takvu opremu isporučuje za Molniju.
Molnija se razvija u dva različita pravca
Ruska Molnija-2 predstavlja jeftinu udarnu platformu, izrađenu uglavnom od jednostavnih materijala poput šperploče, pene i aluminijuma. Prema ranije objavljivanim karakteristikama, osnovne verzije imaju domet od približno 40 kilometara i mogu nositi do deset kilograma korisnog tereta. Njena jednostavna konstrukcija omogućava relativno brzu proizvodnju, ali istovremeno ostavlja prostor za ugradnju različitih sistema upravljanja.
Još u junu smo analizirali razvoj Molnije sa veštačkom inteligencijom. Tada smo ukazali da ograničenja korišćenja Starlinka na brzim bespilotnim letelicama podstiču razvoj autonomnog prepoznavanja ciljeva i navigacije bez stalne radio-veze. Takav pristup omogućava dejstvo i kada elektronsko ometanje prekine komunikaciju sa operaterom.
Satelitsko upravljanje predstavlja drugačije rešenje, jer omogućava prenos slike i komandi na velikim udaljenostima, pod uslovom da postoji odgovarajuća mreža i kompatibilan terminal. Autonomna Molnija, nasuprot tome, može izvršavati unapred definisane zadatke koristeći ugrađene senzore i računarske algoritme, bez potrebe za stalnim prenosom podataka. Obe tehnologije mogu se razvijati paralelno, pri čemu njihova primena zavisi od zadatka, cene opreme i raspoložive komunikacione infrastrukture.
Nepoznati uređaj pronađen na zaporoškom pravcu zasad nije povezan sa konkretnim modelom satelitskog terminala Biroa 1440. Beskrestnov je najavio dodatna ispitivanja zaplenjene opreme, dok ruski proizvođač nije objavio tehničke podatke koji bi omogućili poređenje sa fotografijama. Najvažnije informacije očekuju se iz analize unutrašnje elektronike, antenskih elemenata i sistema sa kojima je uređaj bio povezan na oborenoj Molniji.
