Rusija je na međunarodnom tržištu naoružanja predstavila neobično rešenje za jedan od najvećih problema savremene protivvazdušne odbrane. Umesto skupih raketa ili automatskih topova velikog kalibra, novi sistem koristi četiri mitraljeza kojima upravlja automatizovana stanica za otkrivanje i praćenje vazdušnih ciljeva. Njegova osnovna namena jeste zaštita objekata koji mogu pretrpeti ogromnu štetu čak i od relativno jeftine bespilotne letelice.
Posebno interesovanje za ovakvu tehnologiju pojavilo se na Bliskom istoku, gde su energetska postrojenja, luke i industrijski kompleksi sve izloženiji napadima dronovima. Egipat je tokom leta imao neposredno iskustvo sa takvom pretnjom, kada je napadnuta infrastruktura od velikog značaja za snabdevanje zemlje prirodnim gasom. Nekoliko nedelja kasnije, ruska vojna industrija upravo je u Egiptu predstavila sistem namenjen neposrednoj zaštiti takvih objekata.
Za razliku od brojnih eksperimentalnih konstrukcija koje se pojavljuju na sajmovima naoružanja, ruski proizvođač navodi da je ovaj sistem već u operativnoj upotrebi. Njegova izvozna verzija dobila je oznaku TKB-1167 „Bizon“, a javno su predstavljeni i pojedini podaci o radaru i mogućnostima povezivanja više borbenih modula. Reč je o rešenju koje nastavlja razvoj ruske porodice protivdronskih sistema o kojoj smo pisali početkom godine.
Napad na gasne brodove u Damijeti otvorio pitanje zaštite luka
Egipatska vlada potvrdila je 30. jula da je požar koji je prethodnog dana zahvatio dva broda u mediteranskoj luci Damijeta izazvala bespilotna letelica. Napadnut je brod Energos Winter, plutajuća jedinica za skladištenje i regasifikaciju tečnog prirodnog gasa, dok se vatra proširila na obližnji Gaslog Salem. Požar je stavljen pod kontrolu bez ljudskih žrtava, a egipatske vlasti saopštile su da nastavljaju istragu i da nijedna strana nije preuzela odgovornost.
Napad je pokazao koliko su gasni terminali ranjivi kada bespilotna letelica uspe da se približi cilju na maloj visini. Čak i ograničena oštećenja mogu izazvati požar, prekid pretovara ili privremeno povlačenje skupih plutajućih postrojenja iz upotrebe. Upravo za zaštitu takve infrastrukture Rusija je ponudila protivdronski sistem „Bizon“, koji je početkom septembra predstavljen na međunarodnom aeromitingu u El Alamejnu.
TKB-1167 Bizon: četiri mitraljeza PKT na jednom borbenom modulu
Glavno naoružanje sistema čine četiri tenkovska mitraljeza PKT ili PKTM kalibra 7,62 mm, postavljena na daljinski upravljanu platformu. Mitraljezi koriste standardnu municiju 7,62 x 54 mm R, a zajedničko usmeravanje omogućava koncentrisanje vatre prema malom vazdušnom cilju. Ovakva konstrukcija ne zahteva skupe samonavođene projektile, već se oslanja na automatizovano nišanjenje i gustinu mitraljeske vatre.
Iznad nosača oružja nalazi se sferna optoelektronska jedinica, dok se podaci o ciljevima dobijaju i sa radarske stanice. Sistem automatski otkriva, prepoznaje, zahvata i prati bespilotne letelice, nakon čega borbenom modulu prosleđuje potrebne podatke za nišanjenje. Prema zvaničnom saopštenju Rosteha, konačnu odluku o otvaranju vatre donosi operater, dok automatika preuzima najveći deo postupka praćenja cilja.
Radar otkriva pojedine dronove na 3,5 kilometara
Na izložbi u El Alamejnu proizvođač je predstavio tehnički list sa karakteristikama radarske stanice i komandnog mesta. Prema tim podacima, radar otkriva ciljeve radarske odrazne površine 0,1 kvadratnog metra na udaljenosti do 3,5 kilometara, dok se za manje ciljeve, od 0,03 kvadratna metra, navodi domet otkrivanja do 800 metara. Razlika pokazuje koliko dimenzije i radarske karakteristike bespilotne letelice utiču na vreme raspoloživo za reagovanje.
Komandno mesto može da upravlja sa četiri mitraljeska modula, povezana kablovima ili bežičnom komunikacionom vezom dometa do 500 metara. Ukoliko su svi moduli opremljeni sa po četiri PKT, jedan kompletan sistem može raspolagati sa ukupno 16 mitraljeza raspoređenih oko zaštićenog objekta. Važno je razlikovati domet komandne veze od dometa gađanja, pošto proizvođač nije objavio pouzdane podatke o maksimalnoj daljini efikasnog uništavanja dronova.
Od ruskog „Zubra“ do izvoznog „Bizona“
TKB-1167 predstavlja izvoznu izvedbu sistema „Zubr“, koji je ruska kompanija „Visokoprecizni sistemi“, deo Rosteha, počela da isporučuje Ministarstvu odbrane Rusije u januaru 2026. godine. O uvođenju „Zubra“ u ruske jedinice već smo detaljno izveštavali, uključujući njegovu namenu u zaštiti rafinerija, administrativnih zgrada i drugih važnih objekata. Osnovna arhitektura obuhvata četiri borbena modula, komandno mesto i sopstveni radar, uz mogućnost povezivanja sa drugim sredstvima osmatranja.
Predstavnici Rosteha su u junu saopštili da su raspoređeni sistemi „Zubr“ već uništili desetine bespilotnih letelica različitih tipova. Nova isporuka ruskoj vojsci potvrđena je 22. septembra, kada je proizvođač posebno naglasio mogućnost brzog raspoređivanja i održavanja sistema u terenskim uslovima. Prema rečima Bekana Ozdojeva, industrijskog direktora Rostehovog klastera naoružanja, „Zubr“ može da deluje samostalno ili kao poslednja linija zaštite zajedno sa sistemima „Pancir“.
Zašto mitraljezi umesto raketa ili automatskih topova?
Prednost mitraljeskog sistema predstavlja cena pojedinačnog dejstva, posebno kada je protivnički dron jeftiniji od rakete kojom bi bio oboren. Međutim, municija kalibra 7,62 mm ima ograničenu efikasnost protiv udaljenih, brzih i konstrukciono otpornijih ciljeva, dok preciznost zavisi od kvaliteta praćenja i proračuna putanje. Sistem zato nije zamena za klasičnu protivvazdušnu odbranu, već sredstvo namenjeno ciljevima koji su već prodrli u njenu neposrednu zonu zaštite.
Rosteh je na istoj izložbi predstavio i protivavionski artiljerijski sistem ZAK-30 „Citadel“, koji koristi granate kalibra 30 mm sa programiranim rasprskavanjem. Za razliku od „Bizona“, takva municija može da deluje fragmentima u neposrednoj blizini cilja, bez potrebe za direktnim pogotkom svakog projektila. Različite konstrukcije pokrivaju različite potrebe, od zaustavljanja malih dronova na kratkim udaljenostima do odbrane od zahtevnijih vazdušnih ciljeva.
Ruska strana zasad nije saopštila cenu izvoznog „Bizona“, predviđeni broj sistema niti eventualne rokove isporuke Egiptu. Nema ni zvanične potvrde da je Kairo potpisao ugovor o nabavci, iako je sistem predstavljen kao rešenje za probleme koji su postali naročito aktuelni nakon napada u Damijeti. Za konačnu procenu njegove upotrebljivosti u zaštiti gasnih terminala biće važni i podaci o bezbednosti dejstva mitraljeskom municijom u blizini rezervoara, brodova i industrijskih postrojenja.
