Ruska avio-industrija ubrzava razvoj modernizovanog borbeno-školskog aviona Jak-130M, čija se namena sve više udaljava od tradicionalne obuke vojnih pilota. Program koji je godinama bio usmeren na unapređenje poznate platforme sada dobija konkretnije borbene zadatke i prve izvozne ugovore. Istovremeno, proizvođač pokušava da skrati put između razvoja novih sposobnosti i njihove primene u serijskim avionima.
Dosadašnja ispitivanja pokazala su osnovne letne karakteristike modernizovane letelice, ali su najvažniji izazovi povezani sa njenom elektronskom opremom i naoružanjem. Rusija želi avion koji može samostalno da pronalazi ciljeve, koristi precizno vođeno oružje i preuzima deo zadataka za koje se danas angažuju znatno skuplji lovci. Posebno mesto u razvojnim planovima zauzima borba protiv bespilotnih letelica, čija je masovna upotreba značajno promenila potrebe ratnog vazduhoplovstva.
Poslednjih nedelja iz Irkutska su stizale najave o novim proizvodnim kapacitetima i proširenju arsenala ovog aviona. Sada je ostvaren još jedan važan korak koji otvara prostor za završetak letačkih ispitivanja. Za razliku od prethodnih prototipova, najnovija letelica već ima konfiguraciju predviđenu za buduću serijsku proizvodnju.
Treći prototip poleteo 9. oktobra, isporuke najavljene za 2028.
Treći eksperimentalni Jak-130M izveo je prvi let 9. oktobra 2026. godine u Irkutskom avijacijskom zavodu, koji posluje u okviru kompanije Jakovljev, Ujedinjene avio-korporacije (UAK) i državne korporacije Rosteh. Avionom su upravljali probni piloti Oleg Mutovin, Heroj Rusije, i Aleksandar Guskov. Prema zvaničnom saopštenju UAK-a, svi sistemi radili su normalno, a posada je u potpunosti izvršila planirani letački zadatak.
Prvi prototip poleteo je 25. juna, kada je tokom približno 50 minuta dostigao visinu od 2.000 metara i brzinu od 600 kilometara na sat, o čemu smo izvestili nakon početka letačkih ispitivanja Jak-130M. Drugi avion pridružio se programu u avgustu, a sada su sva tri prototipa sposobna da učestvuju u ispitivanjima. Time proizvođač dobija mogućnost da paralelno proverava različite sisteme i skraćuje vreme potrebno za završetak razvojnih radova.
Prvi zamenik glavnog konstruktora programa Jak-130 Vladimir Dokučajev objasnio je da treći avion ima poseban značaj jer se tehnički razlikuje od prethodna dva. Prema njegovim rečima, upravo ovaj prototip odgovara konfiguraciji budućeg serijskog aviona, zbog čega će njegova ispitivanja imati neposredan uticaj na završetak programa. UAK očekuje da prve isporuke serijskih Jak-130M započnu tokom 2028. godine.
Nova borbena oprema: radar, termovizija i četvorocevni lanseri
Jak-130M zadržava osnovnu konstrukciju školskog Jak-130, ali dobija znatno savremeniju elektronsku opremu. Najvažniji dodatak predstavlja radar BRLS-130R sa aktivnom elektronski skeniranom antenskom rešetkom, namenjen otkrivanju i praćenju vazdušnih i kopnenih ciljeva. Uz njega je predviđen optičko-laserski termovizijski sistem SOLT-130K, koji omogućava osmatranje i praćenje ciljeva noću i pri smanjenoj vidljivosti.
Modernizacija obuhvata i sistem samoodbrane Prezident-S130, kao i komunikacioni kompleks KSS-130. Oprema omogućava upotrebu proširenog arsenala, uključujući vođene rakete vazduh-vazduh, precizno naoružanje za dejstvo po kopnenim ciljevima i klasične avionske bombe. Proizvođač pritom naglašava sposobnost izvršavanja borbenih zadataka u različitim vremenskim uslovima, što osnovni Jak-130 nije mogao da obavlja u istom obimu.
Rosteh je tokom septembra otkrio dodatne pojedinosti o opremi namenjenoj presretanju sporih vazdušnih ciljeva. Pored radara i termovizijskog osmatranja, predstavljeni su četvorocevni lanseri koji bi trebalo da povećaju efikasnost dejstva protiv određenih vrsta bespilotnih letelica. Njih ne treba poistovećivati sa zasebnim predlogom ugradnje četiri topovska kontejnera, koji je Guskov ranije pomenuo kao jednu od mogućih konfiguracija naoružanja.
Osnovna prednost Jak-130M u takvim zadacima nije velika brzina, već sposobnost kontrolisanog leta u širokom rasponu brzina i upotreba sopstvenih senzora. Sa dva motora AI-222-25, od kojih svaki razvija maksimalni potisak od približno 2.500 kilograma sile, avion ostaje podzvučan, ali može da preuzme misije za koje angažovanje Su-30 ili Su-35 nije ekonomski opravdano. Detaljnije smo o tome pisali kada je Rosteh predstavio Jak-130M kao novu platformu za presretanje sporih kamikaza dronova.
Jak-130M mogao bi da postane nosač lutajuće municije
Aleksandar Guskov otkrio je još jedan pravac razvoja koji bi mogao značajno da proširi upotrebu modernizovanog aviona. Jakovljev trenutno razmatra mogućnost integracije lutajuće municije, koju bi Jak-130M prenosio do određenog područja i zatim lansirao prema zadatom cilju. Nakon odvajanja, takva municija nastavila bi samostalan let i izvršavala svoj borbeni zadatak.
„Trenutno razmatramo mogućnost da avion nosi lutajuću municiju, kako bi je brzo dopremio na potrebnu tačku. Municija bi zatim nastavila svojom putanjom i izvršavala zadatak. Smatramo da je to perspektivan pravac“, objasnio je Guskov, prema izveštaju o novim mogućnostima aviona.
Takva konfiguracija omogućila bi da se lutajuća municija lansira sa većih udaljenosti od matičnog aerodroma, bez potrebe da sam avion ulazi duboko u zonu dejstva protivničke PVO. Jak-130M mogao bi da dopremi više sredstava do određenog područja, nakon čega bi ona nastavila let prema pojedinačnim ciljevima. Međutim, proizvođač za sada nije objavio koje vrste lutajuće municije razmatra, koliko bi ih avion nosio niti kada bi počela njihova praktična ispitivanja.
Irkutsk prelazi na novu organizaciju proizvodnje
Paralelno sa letačkim ispitivanjima, Irkutski avijacijski zavod priprema reorganizaciju završne montaže Jak-130M. Direktor fabrike Andrej Sojnov saopštio je da se avioni trenutno sklapaju po postojećem sistemu pojedinačnih radnih mesta, ali da se planira prelazak na protočnu montažnu liniju. Slična organizacija proizvodnje primenjuje se u programu putničkog aviona MS-21, a cilj je povećanje broja završenih letelica.
Sojnov je potvrdio i da su ugovori sa stranim kupcima već potpisani. Posle predstavljanja aviona na aeromitingu El Alamejn u Egiptu, fabrika priprema dodatne tehničke i komercijalne ponude, očekujući rast interesovanja za modernizovanu verziju. Prema njegovim rečima, inostrano tržište biće glavno odredište Jak-130M, iako se avion razmatra i za potrebe ruskog vazduhoplovstva.
Još u septembru pisali smo o tome kako je Jak-130M privukao interesovanje kupaca iz Afrike i Azije, naročito država kojima su potrebni školski avioni sposobni da obavljaju i borbene zadatke. Među potencijalnim kupcima pominjani su Vijetnam, Kazahstan, Alžir, Iran i Indonezija, ali novi ugovori nisu javno povezani sa konkretnim državama. Ruska strana potvrdila je postojanje izvozne tražnje, bez objavljivanja ukupnog broja naručenih aviona.
