Na karti sveta Grenland izgleda kao ogromna zaleđena periferija između Evrope i Severne Amerike. Na vojnoj karti izgleda sasvim drugačije. Preko Arktika prolaze najkraći pravci između velikog dela ruskog prostora i Severne Amerike, zbog čega ostrvo već decenijama ima jednu od najvažnijih tačaka američkog sistema ranog upozoravanja.
Ta uloga je 22. septembra dobila potpuno nove razmere. Donald Tramp, danska premijerka Mete Frederiksen i grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen potpisali su u Njujorku sporazum kojim se američkim snagama otvara mogućnost mnogo šireg prisustva na ostrvu. Dokument ne govori samo o proširenju postojeće baze, već i o novim vojnim područjima, dodatnim instalacijama i budućem sistemu protivraketne odbrane „Zlatna kupola“.
Za Moskvu je najvažnije gde se sve to nalazi. Ruska strateška avijacija redovno leti iznad Barencovog mora i drugih delova Arktika, podmornice Severne flote nose balističke rakete Bulava, dok američki radar u Pitufiku već danas ima zadatak da otkriva interkontinentalne i balističke rakete lansirane sa podmornica. Novi sporazum zato ne stvara arktičko nadmetanje od nule. On Vašingtonu daje prostor da postojeću tačku za rano upozoravanje pretvori u znatno širu vojnu infrastrukturu.
Tramp nije dobio Grenland, ali jeste mnogo veći vojni pristup
Novi dokument formalno ne ukida Igalikski sporazum iz 2004. godine, već dopunjuje odbrambeni okvir koji počiva na sporazumu SAD i Danske iz 1951. To pravno zvuči manje dramatično od „novog osvajanja Grenlanda“, ali su konkretne promene velike.
SAD sada dobijaju pravo da modernizuju i prošire aktivnosti u svemirskoj bazi Pitufik. Sporazum zatim omogućava uspostavljanje dodatnih američkih odbrambenih područja u Narsarsuaku na jugu i Mestersvigu na istočnoj obali. Vašington može da predlaže i nova vojna područja na drugim lokacijama, dok je za bespilotne instalacije predviđen ubrzani postupak odobravanja.
Američki vojni avioni dobijaju pravo preleta i sletanja širom Grenlanda prema pravilima sporazuma, dok američki vojni brodovi dobijaju pristup teritorijalnim vodama u znatno širem okviru nego ranije. Dokument nema datum isteka i može biti promenjen samo zajedničkom saglasnošću strana.
Posebno važna rečenica nalazi se već u preambuli: strane priznaju zajednički interes da SAD dobiju pristup potreban za odbranu Grenlanda, NATO prostora i američkog kontinenta, „uključujući uspostavljanje sistema Zlatna kupola“. Time je američki projekat nove višeslojne protivraketne odbrane prvi put direktno ugrađen u pravni okvir američkog prisustva na Grenlandu.
Pitufik već danas gleda prema ruskim raketama
Za razumevanje značaja ovog poteza ne treba čekati izgradnju novih baza. Pitufik već poseduje jedan od ključnih američkih radara za strateško rano upozoravanje.
Tamošnja 12. eskadrila za svemirsko upozoravanje upravlja radarom Upgraded Early Warning Radar, delom američke mreže za otkrivanje raketnih napada. Američke Svemirske snage otvoreno navode da radar otkriva i prati interkontinentalne balističke rakete i balističke rakete lansirane sa podmornica koje mogu ugroziti SAD ili Kanadu. Podaci se prosleđuju komandnom sistemu za upozoravanje i NORAD-u.
Zbog geografskog položaja Pitufik je posebno vredan za posmatranje severnih prilaza Severnoj Americi. Mnoge putanje između ruskog prostora i ciljeva u Severnoj Americi koriste polarni pravac jer je geometrijski kraći od velikog zaobilaska preko Atlantika ili Pacifika. To ne znači da bi svaka ruska interkontinentalna raketa morala da preleti neposredno iznad Grenlanda, ali znači da ostrvo sedi na jednom od ključnih pravaca sa kojih je moguće rano posmatrati veliki deo severnog raketnog koridora.
Do sada je osnovna vrednost Pitufika bila u očima i ušima – otkriti lansiranje, odrediti putanju i proslediti podatke dalje. „Zlatna kupola“ otvara mogućnost da Grenland jednog dana dobije i aktivnu ulogu u pokušaju presretanja.
Zlatna kupola za sada nije baterija raketa postavljena na ledu
Tu je važno odvojiti ono što je potpisano od onoga što bi tek moglo da usledi. Sporazum dozvoljava uspostavljanje „Zlatne kupole“ na Grenlandu, ali u dokumentu nema odluke da će u Pitufiku sutra osvanuti konkretan broj GBI ili budućih NGI presretača. Nema ni potvrđenog plana po kojem će Narsarsuak i Mestersvig dobiti THAAD ili Patriot PAC-3 MSE.
Takva konfiguracija bila bi tehnički moguća tema budućeg američkog planiranja, ali ona još nije sadržaj sporazuma. Ono što je Vašington sada dobio jeste mnogo važniji prvi korak: pravnu i infrastrukturnu mogućnost da elemente budućeg sistema postavlja na teritoriji koja je za raketno upozoravanje već izuzetno vredna.
To potencijalno menja računicu i za ruske interkontinentalne rakete. Savremeni ruski sistemi nisu projektovani kao jednostavni balistički ciljevi. Jars nosi više bojevih glava i sredstva namenjena otežavanju protivraketne odbrane, dok razvoj ruske strateške komponente decenijama polazi od pretpostavke da mora biti sposobna da probije američku odbranu i izvrši odmazdni udar.
Zato nekoliko presretača na Grenlandu samo po sebi ne bi „poništilo“ rusku nuklearnu trijadu. Problem za Moskvu nastaje ukoliko se Pitufik poveže sa novim svemirskim senzorima, dodatnim radarima i presretačima u jedinstvenu mrežu u kojoj se ista raketa posmatra i napada u više faza leta. Upravo takva slojevita arhitektura predstavlja osnovnu ideju američke Zlatne kupole.
Borej-A i Bulava daju Grenlandu dodatni značaj
Druga grana ruske strateške trijade nalazi se pod morem. Podmornice projekta 955 i 955A Borej/Borej-A nose po 16 balističkih raketa Bulava, a deo ovih podmornica služi u Severnoj floti. Ruski izvori navode da su Borej-A projektovani i za operacije u visokim geografskim širinama Arktičkog okeana i ispod ledenog pokrivača.
To je jedan od razloga zbog kojih je ruska severna pomorska komponenta strateški toliko značajna. Arktička mora pružaju ogromno područje u kojem se podmornica može sakriti, a led dodatno otežava klasično protivpodmorničko traganje.
Bulava je u rusko naoružanje formalno primljena 2024. godine. Nosilac je upravo porodica Borej, a domet rakete je dovoljan za interkontinentalne zadatke sa severnih ruskih pomorskih područja.
Pitufik već danas ima zadatak otkrivanja SLBM pretnji. Proširenje američke senzorske mreže na Grenlandu zato povećava značaj ostrva i u odnosu na morsku komponentu ruske trijade, naročito ako buduća Zlatna kupola bude koristila kombinaciju kopnenih i svemirskih senzora za što ranije formiranje putanje projektila.
To ne znači da radar na Grenlandu može da pronađe podmornicu ispod leda. Može, međutim, da postane deo sistema koji veoma brzo registruje raketu nakon njenog pojavljivanja iznad horizonta i prosleđuje kvalitetnije podatke drugim elementima protivraketne odbrane.
Narsarsuak otvara sasvim drugi problem za ruske podmornice
Narsarsuak je važan iz drugog razloga. Južni Grenland nalazi se neposredno uz ogromni prostor između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva kroz koji ruske podmornice Severne flote moraju da prolaze kada iz arktičkih i severnoatlantskih voda žele prema otvorenom Atlantiku.
Povratak stalnijeg američkog vojnog prisustva u južnom Grenlandu zato može da pojača protivpodmorničku mrežu NATO-a. P-8A Posejdon i druge platforme ne mogu iz Narsarsuaka „neprekidno loviti“ strateške podmornice duboko ispod celog arktičkog leda, ali aerodrom može da postane dodatna tačka za raspoređivanje aviona koji prate severni Atlantik i prilaze GIUK prostoru.
Za Severnu flotu to stvara još jednu tačku sa koje mogu da poleću avioni za pomorsko izviđanje i protivpodmorničke zadatke. Sama geografska pozicija južnog Grenlanda omogućava pokrivanje prostora koji je decenijama imao centralnu ulogu u praćenju sovjetskih, a zatim ruskih podmornica.
Mestersvig na istočnoj obali otvara američkim snagama još jednu mogućnost za osmatranje severnog Atlantika i arktičkih prilaza. Konkretna oprema koja će tamo biti postavljena još nije objavljena, što znači da će stvarna vojna vrednost ove lokacije zavisiti od radara, komunikacionih sistema, vazduhoplovnih kapaciteta i drugih sredstava koja tek budu raspoređena.
Tu-95MS i Tu-160 dobijaju gušću mrežu ispred sebe
Treća komponenta ruske strateške trijade ne zavisi od balističkih putanja. Tu-95MS i Tu-160 nose krstareće rakete velikog dometa, a ruska Daljna avijacija redovno izvodi letove iznad Arktika, Barencovog i Norveškog mora. Rusko Ministarstvo odbrane i ove godine objavilo je letove Tu-95MS preko Barencovog i Norveškog mora.
Prednost krstarećih raketa jeste što mogu da lete nisko, menjaju pravac i prilaze ciljevima putanjama koje su mnogo manje predvidljive od balističke rakete. To istovremeno zahteva potpuno drugačiju odbranu: radare sposobne da vide nisko leteće ciljeve, lovačke patrole, avione za rano upozoravanje i dovoljno gusto raspoređene senzore.
Nove mogućnosti za američke instalacije širom Grenlanda upravo tu postaju zanimljive. Sporazum posebno dozvoljava ubrzano uspostavljanje bespilotnih vojnih instalacija izvan postojećih vojnih zona. Dokument ne kaže da će svaka od njih biti radar, ali omogućava stvaranje mreže malih automatskih objekata bez potrebe da svaka lokacija postane velika baza sa stalnom posadom.
Za severne prilaze kontinenta to znači mogućnost zatvaranja pojedinih rupa u senzorskoj pokrivenosti mnogo jeftinije nego izgradnjom novih klasičnih baza. Kombinacija takvih instalacija sa Pitufikom, F-35, vazdušnim radarima i budućim elementima Zlatne kupole mogla bi da oteža prolaz krstarećim raketama koje pokušavaju da koriste ogromni arktički prostor za skriveniji prilaz.
Sporazum ne smeta samo Rusiji
Kina se kroz novi dokument pojavljuje bez imenovanja. Državama koje nisu članice NATO-a, partneri NATO-a ili članice EU ograničava se mogućnost kontrole, značajnog uticaja ili pristupa nejavnim informacijama u posebno osetljivim sektorima Grenlanda, osim kada se strane sporazuma slože da određena investicija ne predstavlja bezbednosni problem.
To je direktno važno za kinesko interesovanje za grenlandske minerale, infrastrukturu i arktičke projekte. Vašington time ne dobija formalno jednostrano pravo da sam odlučuje o svakoj investiciji, ali postaje deo konsultacija o strateški osetljivim ulaganjima i dobija veoma snažan položaj u proceni bezbednosnog rizika.
Slično važi i za kontraobaveštajnu saradnju. Sporazum ne potčinjava grenlandske bezbednosne službe američkim „nadzornicima“, ali nalaže blisku saradnju danskih, grenlandskih i američkih struktura u sprečavanju špijunaže oko vojnih područja. SAD dobijaju i pravo da pokrenu pitanje objekata i aktivnosti u okolini svojih baza koje smatraju bezbednosnom pretnjom.
Najvažnija promena možda nije nijedna pojedinačna raketa
Ruska strateška sposobnost odvraćanja ne nestaje zato što je potpisan novi sporazum o Grenlandu. Broj ruskih strateških bojevih glava, interkontinentalnih raketa, podmornica i bombardera daleko je veći od onoga što bi bilo koji pojedinačni položaj protivraketne odbrane mogao pouzdano da neutrališe, dok sama američka Zlatna kupola još nije završena operativna mreža.
Promena je u geografiji sistema. Sjedinjene Države više nisu ograničene na Pitufik kao usamljenu severnu bazu prvenstveno posvećenu upozoravanju i svemirskim zadacima. Novi dokument daje im okvir za širenje postojeće baze, uspostavljanje dve nove vojne zone, predlaganje dodatnih lokacija, pravljenje bespilotnih instalacija i uvođenje buduće Zlatne kupole na Grenland.
Za Rusiju to znači da prostor koji je decenijama bio ključni severni koridor njene strateške trijade dobija sve gušću američku vojnu infrastrukturu. Balističke rakete i dalje imaju sredstva za probijanje odbrane, strateške podmornice ostaju jedan od najtežih ciljeva za pronalaženje, a krstareće rakete zadržavaju mogućnost promene pravca i niskog leta. Njihov zadatak, međutim, postaje složeniji što je više senzora, baza i potencijalnih presretača raspoređeno duž severnog prilaza.
Najdugoročnija odredba nalazi se gotovo na kraju sporazuma. Dokument nema rok trajanja, a u slučaju buduće nezavisnosti Grenlanda predviđa da nova država ostane u NATO-u i preuzme obaveze iz ovog odbrambenog aranžmana. Drugim rečima, američko vojno prisustvo koje se sada širi nije napisano kao privremena mera Trampove administracije, već kao okvir koji treba da preživi i eventualnu promenu političkog statusa samog Grenlanda.
