Modernizacija Jak-130M počela je kao pokušaj da se poznatom školskom avionu dodaju ozbiljnije borbene mogućnosti, ali program sada dobija još konkretniju namenu. Rusija želi avion koji može da pronađe i obori spor vazdušni cilj bez podizanja znatno skupljeg lovca.
Rosteh je 22. septembra prvi put posebno izdvojio presretanje jurišnih bespilotnih letelica kao jednu od glavnih novih sposobnosti Jak-130M. Avion je dobio radar, optoelektronski sistem za rad noću i pri slaboj vidljivosti, kao i četvorocevne lansere koji povećavaju broj raspoloživih sredstava za dejstvo. Proizvođač tvrdi da kombinacija senzora i letnih karakteristika omogućava Jak-130M da prati ciljeve koji lete znatno sporije od klasičnih borbenih aviona.
To jeste promena u odnosu na početnu ideju Jak-130. Platforma koja je prvenstveno služila za pripremu pilota sada dobija sopstvene senzore i naoružanje za zadatke vazduh-vazduh i vazduh-zemlja. Ruska industrija ga zato sve otvorenije predstavlja kao laki borbeni avion, uz zadržavanje pune školske funkcije.
Radar i termovizija za spore ciljeve
Osnova nove protivdronovske uloge je BRLS-130R, radar koji omogućava otkrivanje vazdušnih i kopnenih ciljeva, praćenje terena i rad u različitim meteorološkim uslovima. Rosoboroneksport je tokom septembarskog sajma El Alamein u Egiptu naveo da Jak-130M dobija radar sa aktivnom elektronski skeniranom rešetkom, odnosno AESA tehnologijom.
Sa radarom radi sistem SOLT-130K, koji kombinuje televizijski, termovizijski i laserski kanal. Time posada dobija mogućnost da cilj pronađe i nastavi da ga prati noću ili kada optički uslovi nisu dobri.
Rosteh sada navodi i četvorocevne lansere, ali nije objavio tačan tip municije predviđen za protivdronovske zadatke. To ne treba mešati sa drugom idejom o kojoj se govorilo početkom septembra. Test-pilot Aleksandar Guskov tada je rekao da se razmatra mogućnost postavljanja čak četiri topovska kontejnera kako bi se povećala verovatnoća pogađanja sporih vazdušnih ciljeva.
Takva konfiguracija ima drugačiju računicu od klasične borbe lovaca. Veliki jurišni dron može biti prespor za optimalan režim presretanja brzim lovcem, dok je istovremeno često preskup cilj za višestruko korišćenje skupih raketa PVO ili resursa Su-30, Su-35 i drugih težih platformi.
Jak-130M ostaje podzvučan, ali upravo to može biti korisno
Jak-130M koriste dva motora AI-222-25, svaki maksimalnog potiska oko 2.500 kgf. Avion ima devet podvesnih tačaka, praktični plafon od 12.500 metara i maksimalnu poletnu masu od oko 10,3 tona.
Njegova maksimalna brzina ostaje ispod ili oko granice zvuka, zavisno od konfiguracije, što ga ne čini konkurentom teškim višenamenskim lovcima. Kod lova na spore dronove to, međutim, nije nužno nedostatak. Važnija je sposobnost stabilnog leta kroz širok raspon brzina, dovoljno dugo patroliranje i mogućnost da posada samostalno pronađe cilj.
Rosteh upravo tu osobinu sada posebno ističe, navodeći da se avion dobro ponaša pri različitim brzinama i da je modernizacija usmerena na presretanje udarnih bespilotnih letelica.
Prvi kupac
Program je u međuvremenu napravio još jedan važan korak koji nije postojao kada smo ranije pisali o njegovom izvoznom potencijalu.
Generalni direktor Rosoboroneksporta Aleksandar Mihejev potvrdio je 9. septembra na sajmu El Alamein da je prvi izvozni ugovor za Jak-130M već potpisan i stupio na snagu. Prema njegovim rečima, posao obuhvata više od deset aviona, ali kupac nije javno imenovan.
To je konkretniji razvoj od interesovanja kupaca iz Afrike i Azije o kojem je Oružje Online pisalo 11. septembra u tekstu “Jak-130M privukao kupce iz Afrike i Azije: Ruski školski avion ulazi na tržište lakih lovaca”.
Još ranije, 25. juna, ispratili smo prvi let Jak-130M, kada je avion tokom približno 50 minuta dostigao visinu do 2.000 metara i brzinu do 600 km/h. Tada je glavno pitanje bilo da li će modernizovani Jak zaista izaći iz okvira školskog aviona i dobiti ozbiljnu borbenu ulogu.
Najnovije informacije sada pokazuju gde proizvođač vidi jednu od tih uloga: Jak-130M treba da patrolira, samostalno otkriva spore vazdušne ciljeve i presreće jurišne dronove, uz mogućnost da za taj posao koristi različite vrste naoružanja umesto da se svaki put angažuje znatno skuplji lovac.
