Ruski prelazak sa sporijih Geranja na mlazne dronove tokom leta 2026. otvorio je ogromnu rupu u ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani. Presretači koji su bili dovoljno brzi za ciljeve sa klipnim motorima odjednom su počeli da zaostaju za letelicama koje se kreću brzinama sličnim sporijim krstarećim raketama.
Problem nije mogao jednostavno da se reši slanjem više istih dronova u vazduh. Presretač koji pokušava da sustigne cilj od 500 ili 600 km/h mora da ima znatno veću brzinu, veoma precizno navođenje ili da mu priđe gotovo frontalno. Pri tim brzinama nekoliko sekundi odlučuje da li će susret uopšte biti moguć.
Ukrajinske kompanije zato tokom ovih dana ubrzano prelaze na novu generaciju presretača. Prvi rezultati sada se pojavljuju neposredno iznad fronta i ruskih ciljeva, gde se više različitih sistema istovremeno ispituje protiv ubitačnih mlaznih dronova.
STING S pogodio Geranj-5
Kompanija Wild Hornets objavila je 19. septembra snimak na kojem posada „Rubin“ iz 1020. protivvazdušnog raketnog puka koristi novi presretač STING S protiv Gerana-5. Ukrajinski portal Militarnyi navodi da tehnički detalji, pa čak ni kompletan izgled nove verzije presretača još nisu javno otkriveni.
STING S predstavlja dalji razvoj porodice presretača kompanije Wild Hornets, ali je prilagođen znatno bržim ciljevima. Ranije verzije STING-a bile su namenjene prvenstveno Geranjima sa klipnim motorima i dostizale su brzine koje odavno nisu dovoljne za pouzdano sustizanje mlaznih verzija drona Geranj.
Geranj-5 prema ukrajinskim podacima leti približno do 600 km/h i može da dostigne visinu do oko šest kilometara. Njegova konfiguracija više podseća na malu krstareću raketu nego na klasični Geranj-2 sa delta krilom.
SBU već koristi još jedan tajni presretač
Istog dana ukrajinska Služba bezbednosti saopštila je da je njen novi, još neimenovani presretač drugi put uspešno pogodio Geran-5. Volodimir Zelenski je izjavio da sistem razvija vojna kontraobaveštajna služba SBU, ali naziv i karakteristike letelice nisu objavljeni.
Ukrajinske oružane snage trenutno na frontu ispituju četiri perspektivna modela namenjena borbi protiv mlaznih dronova, dok približno deset drugih proizvođača testira sopstvene konstrukcije. Prema Zelenskom, ukupno 67 ukrajinskih kompanija raspolaže mogućnošću serijske proizvodnje takvih sistema, ali su konkretne rezultate do sada pokazale samo tri do pet.
Samo nekoliko dana ranije, pisali smo da je američka kompanija Vernius Systems za ukrajinske snage demonstrirala minijaturnu aktivnu radarsku glavu Archimedes 1A upravo na presretaču kompanije Wild Hornets. Ovaj sistem može da zahvati vazdušni cilj na više od jednog kilometra i preuzme završno navođenje, što je posebno važno pri presretanju mlaznih Geranja velikom relativnom brzinom.
Niko ne spominje da STING S sa najnovijih snimaka koristi Archimedes 1A, ali razvoj radarski vođenog STING-a i gotovo istovremena pojava njegove mlazne verzije namenjene Geranju-5 čine moguću vezu između ova dva programa veoma zanimljivom.
Aleksa Spatijum već je zvanično prihvaćen
Prvi ukrajinski mlazni presretač koji je zvanično uveden u upotrebu jeste Aleksa Spatijum. Ministarstvo odbrane Ukrajine prihvatilo ga je u avgustu kao sistem namenjen upravo presretanju Geranja-3, 4 i 5, a o dronu smo tada i pisali.
Letelica je dugačka oko 1,5 metara, ima raspon krila oko 1,7 metara i izrađena je od kompozita. Pokreće je turbomlazni motor, koristi televizijske i infracrvene senzore, može da leti prema unapred zadatim koordinatama ili pod direktnim upravljanjem operatera, dok neuspešno presretanje ne mora da znači gubitak drona jer može da se vrati na mesto lansiranja.
Kompletan sistem staje u pikap, a presretač se lansira mobilnim katapultom. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane ipak nije objavilo maksimalnu brzinu, domet niti plafon leta Aleksa Spatijuma, pa njegova sposobnost da Geran-5 pouzdano sustigne u poteri ostaje nepoznata.
Ruski mlazni dronovi promenili pravila presretanja
Čak je i britanski Rojters sredinom septembra objavio kako je Rusija tokom leta povećala upotrebu mlaznih dronova šest puta. Broj letelica brzine između 240 i 500 km/h porastao je sa oko 450 u junu na približno 2.850 u avgustu, dok ukrajinska vojna obaveštajna služba procenjuje rusku proizvodnju na oko 3.000 mlaznih dronova mesečno.
Testovi ukrajinskih presretača početkom jula pokazali su koliko je prelazak na takve brzine komplikovan i težak. Prema izvorima Rojtersa, pojedini prototipovi postajali su nestabilni iznad 400 km/h i završavali u poljima i šumama, zbog čega su proizvođači morali da menjaju softver i sisteme upravljanja.
Više od hiljadu ukrajinskih posada već koristi dronove-presretače, ali protiv mlaznih Geranja sve veći značaj dobijaju frontalni prilazi i automatsko izračunavanje tačke susreta, tvrde iz Kijeva. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo navodi da su takva presretanja već izvođena i ručno i uz automatsko navođenje, dok se paralelno razvijaju novi mlazni presretači i jeftine vođene rakete. Ipak, i pored truda koji ulažu, snimci pogodaka ruskih Geranja ostaju svakodnevnica.
