Dve gotovo istovremene vesti iz Izraela i Jemena pokazuju da se američka i saudijska politika na Bliskom istoku pomeraju u pravcu smanjenja neposrednog vojnog angažovanja.
Dvanaest američkih lovaca F-15E Strike Eagle napustilo je Izrael i preletelo u Veliku Britaniju na putu prema matičnoj bazi u Ajdahu, dok je Saudijska Arabija preko Omana zatražila dvonedeljni prekid vatre sa pokretom Ansarulah.
Na prvi pogled reč je o dva odvojena događaja, ali oba dolaze u trenutku kada Vašington odbija da se direktno uključi u novi saudijski rat protiv Huta, dok Donald Tramp javno govori da se rat sa Iranom možda približava kraju.
Dvanaest F-15E napustilo Izrael
Dvanaest F-15E iz 389. lovačke eskadrile, koja pripada 366. vazduhoplovnom krilu iz baze Mauntin Houm u Ajdahu, sletelo je 16. septembra u britansku bazu RAF Lakenheath. Avioni su bili raspoređeni na Bliski istok početkom marta i tokom većeg dela angažovanja operisali su iz izraelske baze Ovda.
Njihov povratak preko Velike Britanije predstavlja završetak višemesečnog raspoređivanja koje je počelo u vreme operacije Epic Fury i američkih napada na Iran. Posle kraćeg zadržavanja u Britaniji, avioni bi trebalo da nastave prema SAD.
Sam povratak jedne eskadrile ne znači automatski i kraj svih američkih vojnih operacija u regionu, ali je značajan jer dolazi u trenutku kada Tramp javno govori da se nada završetku rata sa Iranom.
Američki predsednik je 16. septembra rekao da se Sjedinjene Države „nadaju da se približavaju kraju“ rata i najavio razgovore sa liderima zemalja Zaliva tokom Generalne skupštine UN u Njujorku.
Tramp priprema razgovore sa zalivskim monarhijama
Planirani sastanak treba da okupi lidere Saudijske Arabije, UAE, Katara, Bahreina, Kuvajta i Omana. Tema neće biti samo Iran, već i buduća regionalna bezbednosna strategija posle višemesečnog rata, poremećaja u Hormuškom moreuzu i širenja sukoba prema Jemenu i Crvenom moru.
Tramp istovremeno tvrdi da je Iran zainteresovan za dogovor, dok Teheran nastavlja da odbacuje američku verziju pregovora i insistira na sopstvenim uslovima.
Zbog toga trenutno postoji dovoljno pokazatelja da Vašington pokušava da smanji intenzitet vojnog angažovanja, ali još nema osnova da se kaže da je mogućnost novih udara potpuno isključena.
Saudijska Arabija preko Omana traži dvonedeljno primirje
Dok se američki avioni povlače iz Izraela, Saudijska Arabija pokušava da zaustavi sopstvenu eskalaciju u Jemenu. Libanski Al Majadin je, pozivajući se na visokog izvora, objavio da je Rijad zatražio od Sultanata Oman da posreduje kod Ansaralaha i predloži dvonedeljni prekid vatre.
Tokom tog perioda trebalo bi da se razgovara o humanitarnim zahtevima, a saudijska strana navodno želi da se po isteku primirja dođe do šireg sporazuma.
Libanski Al-Akhbar objavio je gotovo identičnu informaciju, navodeći da je Rijad preko omanskog posrednika ponudio dvonedeljnu obustavu borbi i direktne razgovore sa rukovodstvom Ansaralaha.
Ansaralah ulazi u pregovore iz mnogo jače pozicije
Saudijski zahtev dolazi posle brzog napredovanja Ansaralaha duž zapadne obale Jemena.
Huti su prethodnih dana zauzeli nove oblasti prema Crvenom moru, uključujući strateške tačke u pravcu Bab el-Mandeba, dok su saudijske i njima savezničke snage pretrpele ozbiljne gubitke i povlačenja.
Finansijski tajms danas piše da je ofanziva predstavljala veliki udarac saudijskoj poziciji u Jemenu, uz pad luke Moha, slabu koordinaciju savezničkih snaga i raniji odlazak UAE iz velikog dela direktnog angažmana.
Reuters je istovremeno potvrdio da je Ansaralah poslednjih dana preuzeo čitav niz položaja duž obale Crvenog mora, dok su se saudijski vazdušni udari i jemenski raketni i dronski napadi nastavili.
SAD ne žele da ponovo ulaze u rat za Saudijsku Arabiju
Najzanimljiviji detalj u saudijskoj računici jeste američki stav. Američki zvaničnici sastali su se proteklog vikenda sa predstavnicima Ansaralaha u američkoj ambasadi u Muskatu. Prema izvorima upoznatim sa razgovorima, jemenska strana je ponovila da ne želi sukob sa SAD i da će poštovati raniji dogovor o nenapadanju američkih brodova.
Vašington je istovremeno stavio do znanja da ne planira direktnu vojnu intervenciju u korist Saudijske Arabije, iako nastavlja obaveštajnu i logističku podršku.
Saudijska Arabija zbog toga pokušava da pronađe izlaz u trenutku kada joj se protivvazdušne zalihe troše, a pomoć saveznika ostaje ograničena. AP je 16. septembra objavio da Rijad traži dodatnu vojnu pomoć od Francuske, Britanije, Pakistana i Egipta, dok nijedna od tih država za sada nije najavila direktno uključivanje u borbe.
