Ruska kampanja bespilotnim letelicama sve efikasnije sprovodi sistematsko lociranje i onesposobljavanje logističkih tačaka duboko u ukrajinskoj pozadini. Novi snimci pokazuju da više ni prostor neposredno uz poljsku granicu nije van tog obrasca.
Posebno je zanimljivo što se takvi napadi pojavljuju istovremeno sa naglim povećanjem upotrebe mlaznih dronova, posebno tipa Geranj. Ukrajina u međuvremenu pokušava da napravi novu generaciju jeftinih presretača, ali prvi ozbiljni testovi pokazali su koliko je tehnološka trka ponovo odmakla.
Ruski dronovi Geranj-4 i Geranj-5 sada su sposobni da dosegnu svaki region u Ukrajini.
Geranji stigli do kontrolnog punkta Jagodin
Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je snimke udara na prostor kontrolnog punkta Jagodin na ukrajinsko-poljskoj granici. Na snimcima se vide Geranji koji prilaze parkingu sa kamionima i pogađaju mete bez vidljive reakcije protivvazdušne odbrane.
Jagodin nije obična pogranična tačka. Nalazi se na jednom od glavnih drumskih pravaca između Poljske i Ukrajine, preko kojih prolaze teret, rezervni delovi, oprema i druga roba koja ulazi sa teritorije EU.
Ruska strana nije objavila kompletan inventar uništenog tereta, ali izbor lokacije pokazuje pomeranje udara prema samim ulaznim tačkama ukrajinskog logističkog sistema.
Kod Rimača pogođen vojni voz
Još konkretniji napad zabeležen je kod Rimača u Volinjskoj oblasti, takođe neposredno uz zapadnu granicu. Rusko Ministarstvo odbrane navodi da je Geranj-4 sa sistemom završnog navođenja pogodio voz korišćen za prevoz vojnog tereta, uključujući bespilotne letelice strane proizvodnje i njihove komponente.
Objavljeni snimak prikazuje dron tokom završnog prilaza železničkoj kompoziciji. Ruski izvori tvrde da je pogođena lokomotiva.
Takav izbor mete ima drugačiji efekat od uništenja pojedinačnog skladišta. Oštećena lokomotiva može da blokira čitavu kompoziciju, uspori saobraćaj i primora železnicu da traži zamenu u trenutku kada se pritisak na vozni park već povećava.
Ukrajinski izvori poslednjih nedelja govore o učestalijim ruskim udarima upravo na železničku infrastrukturu i lokomotive. U pojedinim slučajevima ponovo se aktiviraju starije lokomotive sovjetske proizvodnje koje su prethodno bile povučene.
Mlazni Geranj menja računicu dubokih udara
Ruski analitičari iz novih napada izvode zaključak da proizvodnja mlaznih Geranja više nije ograničena na male eksperimentalne serije.
Ukoliko se takve letelice sada troše na pojedinačne vozove, lokomotive i logističke tačke stotinama kilometara od fronta, to ukazuje da je raspoloživa količina dovoljno velika a cena pristupačna za mnogo širu upotrebu od prvobitnih napada na vrednije ciljeve.
Njihova brzina posebno komplikuje odbranu. Propelerski Geranj-2 može da bude praćen dovoljno dugo da mobilna vatrena grupa zauzme položaj i pokuša obaranje. Mlazna verzija višestruko skraćuje period između otkrivanja i prolaska kroz sektor vatre.
Prilikom napada na Jagodin taj problem postaje još vidljiviji. Cilj se nalazi duboko na zapadu zemlje, u području koje je ranije predstavljalo relativno bezbednu logističku pozadinu.
Ukrajinski presretači nisu uspeli na testovima
Još ozbiljniji problem predstavljaju rezultati testiranja ukrajinskih dronova-presretača nove generacije. Prema informacijama koje iznosi Rojters, julska ispitivanja pokazala su velike probleme upravo pri pokušajima presretanja brzih ruskih dronova.
Presretači su pri brzinama većim od 400 kilometara na sat postajali veoma zahtevni za upravljanje. Pojedini prototipovi završili su u poljima i šumama pre nego što su uopšte stigli do cilja. Rojters navodi i da je ruska upotreba mlaznih dronova tokom poslednja tri meseca povećana približno šest puta, a slične procene iznose i drugi britanski izvori.
Dodatni problem predstavlja otpornost novih varijanti na elektronsko ometanje. Jedan od ukrajinskih zamenika komandanta priznao je da je Kijev izgubio inicijativu u ovoj oblasti, dok protivmere još nisu sazrele do nivoa potrebnog za masovnu borbenu upotrebu.
Potera više nije dovoljna
Klasični dron-presretač uglavnom pokušava da priđe sporijem Geranju i udari ga iz neposredne blizine. Kod mlazne platforme taj model brzo prestaje da funkcioniše. Ukoliko presretač nema dovoljnu rezervu brzine, ne može da sustigne metu iz zadnje polusfere.
Ostaje presretanje na sudarnom kursu, koje zahteva precizno određivanje putanje, pravovremeno lansiranje i gotovo trenutno završno navođenje. Zbog toga se sada razvijaju mlazni presretači, radarski tragači i autonomni sistemi vođenja, ali svaki novi sloj povećava cenu letelice koja bi u idealnom slučaju trebalo da ostane dovoljno jeftina za masovnu proizvodnju.
Rojters posebno opisuje ukrajinske i zapadne projekte poput P1 SUN Jetkiller, Bullet i Griffen, a mi smo samo dan ranije pisali konkretno o jednom od pokušaja da se reše ovi zapadno-ukrajinski problemi.
Ruska strana u međuvremenu konstatno menja i same Geranje, povećavajući brzinu, otpornost na ometanje i sposobnost preciznijeg završnog navođenja.
PVO nema jednostavno rešenje
Klasični sistemi PVO mogu da obaraju takve ciljeve, ali ekonomija presretanja postaje problem kada se mlazni dronovi pojavljuju u velikom broju. Skupa raketa Patriot ili drugog sistema dugog dometa može da uništi Geranj, ali je takva razmena je potpuno neodrživa tokom kampanje koja traje nekoliko dana, kamoli višemesečne. Jeftinija sredstva kratkog dometa moraju da budu dovoljno blizu putanje i da dobiju cilj na vreme.
Ukrajinski problem dodatno komplikuje činjenica da preko 50 zemalja Zapada nemaju dovoljne zalihe raketa koje mogu da prebace Kijevu. Pritisak dolazi neposredno pred zimu, kada energetska infrastruktura ponovo postaje jedan od najosetljivijih delova ukrajinskog sistema.
Upravo zato je Zelenski poslednjih dana govorio o spremnosti na dogovor sa Moskvom kojim bi bili ograničeni međusobni udari na energetsku infrastrukturu i određeni napadi u Crnom moru. Na terenu se, međutim, ruski izbor ciljeva širi prema drugoj kritičnoj tački: železnici, lokomotivama, teretnim kompozicijama i logističkim čvorištima kroz koja pomoć sa Zapada ulazi u zemlju.
