Iranski Šahed-136 odavno više nije samo iranska bespilotna letelica već postaje globalna klasa dronova za sebe. Njegova koncepcija postala je svojevrsni obrazac za čitavu novu generaciju jeftinih udarnih dronova velikog dometa, koje danas kopiraju države sa daleko većim vojnim budžetima i razvijenijom industrijom.
Rusija je ovu formulu već pretvorila u masovno proizvedeni Geranj, dok se slični projekti sada pojavljuju od SAD, Evrope do Dalekog istoka. Južna Koreja, jedna od tehnološki razvijenijih država sveta i veliki proizvođač savremenog naoružanja, odlučila je da razvije sopstveno rešenje istog tipa.
Posebno važan deo programa trebalo je da bude mogućnost upotrebe sa ratnih brodova, čime bi ovakva bespilotna letelica dobila znatno širi prostor za dejstvo. Za prvi ozbiljan pomorski ogled izabran je veliki desantni brod ROKS Marado, jedna od najvećih jedinica južnokorejske mornarice.
Na papiru, zadatak nije izgledao naročito dramatično za industriju koja proizvodi balističke rakete, radare, avione i ratne brodove. Dron je trebalo da napusti lansirni kontejner sa palube, uspostavi stabilan let i zatim pokaže šta može protiv cilja na moru. Objavljeni snimak pokazao je, međutim, nešto sasvim drugo. Demonstracija novog južnokorejskog oružja završila se gotovo čim je počela.
Oba prototipa pala su u more nekoliko sekundi posle lansiranja
Južna Koreja sprovela je prva pomorska ispitivanja sopstvenog analoga iranskog drona kamikaza Šahed-136 sa desantnog broda ROKS Marado u vodama kod Busana. Testovi su završeni katastrofom. Oba prototipa srušila su se u more svega nekoliko sekundi nakon lansiranja.
Prema prvobitnom planu, dron koji razvija južnokorejska Agencija za razvoj odbrane ADD trebalo je da poleti sa broda, uspostavi stabilan let i pogodi metu udaljenu približno dva kilometra od mesta lansiranja. Do tog dela ispitivanja nije ni stigao.
Prvi prototip izgubio je kontrolu gotovo neposredno nakon izlaska iz lansera i završio u vodi. Drugi pokušaj nije doneo ništa bolji rezultat. Rezervni dron takođe se srušio ubrzo nakon poletanja.
Time tokom prvog pomorskog ispitivanja nisu provereni ni prilaz cilju, ni završno navođenje, ni napad na metu. Dva pokušaja praktično su završena u početnoj fazi leta.
580.000 dolara za svaki neuspešni prototip
Posebno upada u oči cena južnokorejskog projekta. Budžet projekta je 35 miliona dolara, a svaki od dva neuspešna prototipa procenjen je na približno 580.000 dolara. Iranski original iznosi između 15-50 hiljada zavisno od verzije. Dve letelice koje su završile u moru tako predstavljaju više od milion dolara vrednosti, bez uračunavanja troškova broda, posade, pripreme testa, lansera i čitave prateće infrastrukture. Čak i posle početka serijske proizvodnje očekuje se cena od približno 75.000 do 150.000 dolara po letelici.
Te cifre su posebno zanimljive upravo zato što je čitava filozofija Šaheda zasnovana na suprotnoj ideji. Iranski koncept nije nastao da bi jedna bespilotna letelica bila tehnološko remek-delo vredno stotine hiljada dolara. Njegova snaga je u tome što relativno jednostavna i veoma jeftina letelica može da preleti veliku udaljenost i pogodi cilj, dok veliki broj istovremeno lansiranih primeraka dodatno opterećuje i zasićuje protivničku protivvazduhoplovnu odbranu.
Južnokorejski prototip je, bar u sadašnjoj fazi razvoja, višestruko skuplji od oružja čiji koncept pokušava da preuzme. Neuspešno ispitivanje zato je izazvalo kritike programa koji je prema planovima trebalo da bude završen tokom septembra.
Objašnjenje ADD-a stiglo je tek posle pada
Posle neuspeha južnokorejska Agencija za razvoj odbrane (ADD) saopštila je da problem navodno nije bio u samoj bespilotnoj letelici, već u lansirnom sistemu. Prema njihovom objašnjenju, deformacija na vratima lansirnog kontejnera poremetila je rad bustera prilikom izlaska drona iz lansera, zbog čega je letelica izgubila pravilan položaj i završila u moru.
ADD je naknadno navela i da su prethodno izvođena uspešna ispitivanja na kopnu, kao i testovi sa sličnim parametrima. To je, međutim, tvrdnja same agencije koja razvija sistem. Javno objavljeni snimak prvog pomorskog ispitivanja pokazuje nešto sasvim drugo: dva lansiranja i dva gotovo trenutna pada u more.
Posebno je zanimljivo što do sada nije javno prikazan snimak navodno uspešnog ranijeg lansiranja pod uporedivim uslovima koji bi omogućio direktno poređenje sa katastrofalnim testom sa Marada. Bez obzira na naknadno objašnjenje uzroka, rezultat prvog pomorskog testa ostaje isti. Nijedan od dva prototipa nije uspeo da obavi ni osnovni deo planiranog zadatka.
Zašto svi pokušavaju da naprave svog Šaheda
Šahed-136 je tokom poslednjih godina pokazao nešto što su mnoge vojske dugo potcenjivale: za veliki broj zadataka nije neophodno koristiti oružje vredno milione dolara. Veliki domet, relativno jednostavna proizvodnja i mogućnost lansiranja velikog broja letelica omogućili su da ova vrsta drona postane ozbiljan problem čak i za moderne sisteme PVO.
Rusija je koncept dodatno razvila kroz Geranj-2, uz postepene izmene konstrukcije, navigacije, motora, bojeve glave i drugih sistema. Masovna upotreba Gerana u Ukrajini istovremeno je omogućila da se ovakav tip oružja neprestano usavršava na osnovu iskustava iz stvarnih borbenih dejstava.
Upravo zato sve više država pokušava da napravi sopstvenu verziju. Paradoks je što neke od tehnološki najrazvijenijih zemalja sveta sada ulažu velika sredstva pokušavajući da reprodukuju ono što je Iran prvobitno napravio kao relativno jednostavno i jeftino oružje.
Poljska takođe pravi svog „Šaheda“
Sličnim putem krenula je i Poljska, gde je pokrenuta industrijska proizvodnja porodice bespilotnih letelica Hornet. Po konstrukciji, masi i dimenzijama, poljski sistem mnogo više podseća na manji Šahed-131 nego na veći Šahed-136 i ruski Geran-2 razvijen iz tog koncepta.
Kod oznaka ipak postoji važna tehnička razlika. Hornet PL-AT-1 predstavlja varijantu namenjenu prvenstveno kao vazdušna meta za ispitivanje i obuku PVO, dok je OWA verzija porodice Hornet predviđena kao jednokratna udarna bespilotna letelica sa bojevom glavom.
Suština projekta ipak je ista: Poljska želi domaću, relativno jednostavnu bespilotnu platformu koja može da se proizvodi u velikom broju i koristi bez trošenja daleko skupljih raketnih sistema. To samo pokazuje koliko je koncept Šaheda uticao na razvoj savremenog naoružanja.
Jeftina letelica koja je promenila način računanja troškova rata
Šahed i sistemi nastali po njegovom uzoru pokazali su se kao veoma efikasno sredstvo za isporuku vatrene moći protiv udaljenih ciljeva. Njihova vrednost nije samo u bojevoj glavi ili dometu, već i u ekonomiji upotrebe.
Obaranje jeftinog drona raketom koja košta nekoliko puta ili desetine puta više predstavlja ozbiljan problem čak i kada ga protivvazduhoplovna odbrana uspešno uništi.
Masovna upotreba dodatno komplikuje računicu. Desetine istovremeno lansiranih letelica zahtevaju rad radara, posada, avijacije, artiljerije i raketnih sistema, dok deo njih može da probije odbranu i stigne do cilja. Zbog toga se danas širom sveta ne kopira samo izgled Šaheda. Kopira se njegova osnovna ideja.
Južnokorejski test sa ROKS Marado pokazao je i drugu stranu te priče. Napraviti nešto što liči na Šahed očigledno nije isto što i napraviti pouzdanu, jeftinu i masovno upotrebljivu bespilotnu letelicu. Dva prototipa završila su svoj prvi pomorski zadatak svega nekoliko sekundi nakon lansiranja, na dnu mora pored sopstvenog broda.
