Ta 152 stigao je kada je vec bilo kasno: Nemacki visinski lovac koji nije dobio priliku za rat

Nemački konstruktor Kurt Tank (Kurt Waldemar Tank), jedriličar, probni pilot i konstruktor bio je veliko ime nemačke vazduhoplovne industrije. Krajem 1944. godine kada je čak i Hitler shvatio da budućnost lovačke avijacije leži u reaktivnim lovcima presretačima, odobreno mu je da u kompaniji Foke Vulf (Focke-Wulf Flugzeugbau GmbH u Bremenu) iz proverenog modela Fw 190D-9 (u popularnoj literaturi nazvan krvožedna ptica Trećeg rajha) izvuče još. Šta se očekivalo?

Nemcima je bio očajnički potreban visinski presretač. Mlazni lovci su bili u povoju, malobrojni, tehnički opasni i za svoje korisnike, a velike grupe savezničkih lovaca brzo su se uvežbale u postavljanju zaseda i njihovom obaranju. Proslavljeni model Me-109 (proizveden u osam varijanti i 35.000 primeraka) u svojoj varijanti K doživeo je vrhunac razvoja i dalje se nije moglo. Ostao je foke vulf.  

Rad na avionu nade

Kurt je optimistički planirao najpre tri, a zatim je proširio plan na čak osam varijanti, da bi usled složene situacije u proizvodnju stigao samo napredni visinski presretačTa 152 H-1 (Höhenjäger).

● Ta 152 C-0

Predserijski avion, napravljen u jednom primerku. Koristio je motor Dajmler Benc (Daimler Benz) DB603LA od 2.100 KS (1566kW). Dodatna dužina ovog motora (po čemu se cela serija mogla lako prepoznati i razlikovati) koji je korišćen i na Fw-190D-9 (s motorom Jumo 213) zahtevala je kompenzacioni ugao zadnjeg dela trupa i povećane repne površine, a raspon krila je povećan na 11 m. Sve varijante C bile su planirane za dejstvo na srednjim i malim visinama.  

● Ta 152 C-1

Korišćeno je standardno, produženo krilo dužine 11 metara uz moćno naoružanje: jedan top MK 108  kal. 30 mm s dejstvom kroz centralnu osovinu i četiri sinhronizovana topa MG 151/20 kalibra 20mm (dva iznad motora, dva u korenu krila).

● Ta 152 C-2

Standardni C model opremljen naprednom radio-stanicom.

● Ta 152 C-3

U odnosu na varijantu C1 on je koristio top MK-103, dok je sve ostalo bilo isto.

● Ta 152 E-1

Foto-izviđačka verzija T 152C sa produženim krilima nove verzije.

● Ta 152 E-2

Foto-izviđačka verzija za ekstremne visine. Predviđen je motor Junkers Jumo 213 E uz korišćenje krila sa H serije (dužina krila 14.44 m). Samo jedan prototip je proizveden.

● Ta 152 H-0

H varijanta je bila predserijska, s krilima dužine 14.44 metra. Sve H varijante predviđene su za dejstvo na srednjim i visokim operacijama. Napravljeno je 20 primeraka.

● Ta 152 H-1 ( Höhenjäger)

Jedina verzija koja je ušla u proizvodnju. Imala je moćno naoružanje: MK 108 top kalibra 30 mm koji je dejstvovao kroz centralnu osovinu i dva MG-151/20 topa kalibra 20 mm u korenima krila, sa dopunskim rezervoarima za gorivo ispod krila.

● Japanska verzija?

Japansko ratno vazduhoplovstvo stiglo je u aprilu 1945. godine (!) da preuzme licencu zajedno sa šemama i kompletnom tehničkom dokumentacijom. Tokom poslednjih nedelja otpora Nemačke, a usled sve gore situacije i kod Japanca, Nemci su predali ili prodali ono što sami nisu mogli da koriste. Nema podataka da li su Japanci uspeli nešto od toga da materijalizuju.

Konstrukcija

Kurt Tank je prvobitno predvideo korišćenje motora DB 603 zapremine 44,52 l. jer je imao bolje performanse na većim visinama, pri čemu je bio pogodan za dalje usavršavanje. On je korišćen u prototipovima varijante C. Međutim, smatran je isuviše teškim za ugradnju. Uzevši to u obzir konstruktor se okrenuo motoru 213 E za verziju H.

Insistirao je da se DB 603 zadrži za verzije C i kao opcija za buduće verzije H. Zbog promene težišta u centru trupa koje su izazvane težim motorom i produženim nosom trup je produžen unazad za 30 cm u poređenju sa trupom Fw-190D-9. Prepakovana je i unutrašnja oprema da bi se popravio balans.

Repni deo je prepravljen i ojačan sa širim tetivama na gornjoj polovini vertikalnog repa. Uvedena je hidraulika umesto električne kontrole zakrilaca. Produžena krila omogućavala su mnogo bolju kontrolu na velikim visinama na račun pokretljivosti na malim. Pošto je nabavka aluminijuma već bila kritična krilo i deo trupa su imali kutiju od čeličnih nosača.

Avion je imao odličnu radio-opremu FuG16ZY  i FuG25a. Neki avioni imali su FuG 125 Hermine D7F za navigaciju i slepo sletanje, autopilot LGW Simens K23 i sistem za grejanje oklopljenog vetrobranskog stakla. Avioni predviđeni za granice plafona leta imali su kabine pod pritiskom. Kabina je bila hermetički zatvorena, kao i motorni prostor. Vazdušni kompresor Knorr 300/10 obezbeđivao je stalni pritisak od 0,37 bara iznad osam hiljada metara. Između stakala kabine nalazio se prazan prostor u kome je bilo nekoliko kapsula gela koji je apsorbovao kondenzovanu vlagu.

Borbena primena

Prvi Ta-152H stupio je u jedinicu u januaru 1945. godine. Nezavisno od toga što mnogi izvori prenose isti podatak o napravljenih 220 aviona (uključujći predserijske i prototipove), ovih aviona proizvedeno je svega 43. To je bilo apsolutno nedovoljno najpre da bi se uticalo na borbe u vazduhu, ali nije se mogla analizirati ni njegova perspektivnost. Jednostavno, Nemcima je isteklo vreme. Za utehu je da su na ovom avionu primenjena neka originalna rešenja koja su kasnije delimično korišćena i u mlaznoj avijaciji.

Ima li ih negde danas?

Samo jedan avion Ta 152 H-0 koji je pripadao Trećoj eskadrili (III Jagdgeschwader301, jedinica Wilde Sau – divlja svinja) preostao je i on se nalazi u Nacionalnom vazduhoplovnom i kosmičkom muzeju Pol E. Garber u Merilendu (National Air and Space Museum). Njegov fabrički broj je 150020 i pripadao je nultoj seriji kada je deo H-0 modela preimenovan u seriju Ta-152 H-1. Zaplenjen je kod Olborga i registrovan je u  grupi zaplenjenih sredstava s oznakom FE-112.

Tehničke karakteristike

Letne karakteristike i naoružanje