SpaceX je pre zore 30. jula lansirao novi poverljivi američki obaveštajni teret u okviru misije NROL-95, nastavljajući ubrzano širenje satelitske mreže Nacionalne izviđačke službe. Raketa Falcon 9 poletela je u 3.10 po lokalnom vremenu sa lansirnog kompleksa 40 u bazi Svemirskih snaga Kejp Kanaveral na Floridi.
Javnosti nije saopšteno koliko je satelita bilo ispod zaštitnog omotača, u koju su tačno orbitu poslati niti kakve će podatke prikupljati. Poznato je da misija pripada novoj američkoj arhitekturi zasnovanoj na velikom broju manjih izviđačkih satelita, umesto na nekoliko ogromnih, izuzetno skupih i teško zamenljivih platformi.
Nacionalna američka izviđačka služba tom promenom pokušava da obezbedi češće nadletanje ciljeva, brže prosleđivanje podataka i veću otpornost mreže u slučaju kvarova ili protivničkih napada. Raketni pojačivač korišćen za NROL-95 leteo je sedmi put, a posle odvajanja drugog stepena vratio se na Floridu i sleteo u Zonu za sletanje 2.
Isti pojačivač ranije je nosio vojne, naučne, navigacione, teretne i Starlink misije, uključujući još jedan poverljivi teret NROL-77. Lansiranje je izvedeno uz podršku jedinica Svemirskih snaga SAD zaduženih za koordinaciju misija nacionalne bezbednosti sa istočne obale.
NROL-95 je četvrta misija Nacionalne izviđačke službe tokom 2026. godine, posle lansiranja NROL-105 u januaru, NROL-172 u maju i NROL-179 u junu. Tempo pokazuje da Vašington ne gradi pojedinačne satelite, već čitavu orbitalnu mrežu koja treba da postane stalni senzor za američku vojsku i obaveštajne službe.
Sedmi let istog raketnog pojačivača
Prvi stepen Falkona 9 korišćen u ovoj misiji prethodno je lansirao satelit KF-01, sondu IMAP za proučavanje Sunčevog vetra, poverljivu misiju NROL-77, navigacioni satelit GPS III-9, teretnu misiju CRS-34 prema Međunarodnoj svemirskoj stanici i jednu grupu Starlink satelita.
Njegov sedmi let pokazuje koliko je ponovna upotreba raketa postala važna za američke vojne svemirske programe. Isti hardver može da se koristi za komercijalne, naučne i najosetljivije obaveštajne misije bez višegodišnje pripreme potpuno nove rakete.
Povratak pojačivača na kopno smanjuje cenu i skraćuje vreme između lansiranja. Nacionalna izviđačka služba tako dobija mogućnost da nove satelite šalje u orbitu mnogo brže nego u vreme kada su rakete bile jednokratne, a svaka misija predstavljala poseban višegodišnji projekat.
Od nekoliko svemirskih džinova do mreže od stotina satelita
Američki špijunski sateliti decenijama su građeni kao ogromne i izuzetno skupe platforme sa moćnim kamerama, antenama i senzorima. Gubitak samo jednog takvog satelita mogao je da ostavi ozbiljnu prazninu u izviđačkoj pokrivenosti.
Nova proliferisana arhitektura zasniva se na velikom broju manjih letelica raspoređenih u više orbitalnih ravni. Kvar ili uništenje jednog satelita ne bi onesposobilo celu mrežu, dok bi preostale platforme nastavile da pokrivaju iste oblasti.
Prvo lansiranje u okviru ovog programa izvedeno je 22. maja 2024. godine u misiji NROL-146. Do maja 2026. NROL-172 je označen kao trinaesto lansiranje nove arhitekture, a NROL-95 predstavlja nastavak istog ubrzanog ciklusa.
Nacionalna izviđačka služba saopštila je da je mreža već do aprila 2025. premašila 150 satelita. Tačan sadašnji broj nije objavljen, kao ni raspored pojedinačnih letelica.
Orbitalna mreža za praćenje vozila i izbor ciljeva
Jedan od javno pomenutih zadataka nove konstelacije jeste praćenje pokretnih ciljeva na zemlji. Sateliti mogu da otkrivaju kretanje vozila, vojnih kolona i drugih objekata, a zatim da informacije prosleđuju komandama i sistemima za izbor ciljeva.
Veliki broj satelita omogućava češće nadletanje iste tačke. Cilj koji je nekada mogao da nestane između dva prolaska jednog velikog satelita sada može da bude predat sledećoj letelici u mreži.
Takva arhitektura neposredno povezuje svemirsko izviđanje sa preciznim raketama, avionima, dronovima i kopnenim jedinicama. Vrednost sistema zato nije samo u kvalitetu slike, već u brzini kojom podatak iz orbite stiže do jedinice sposobne da dejstvuje.
NRO odbija da otkrije da li NROL-95 nosi optičke, radarske ili sisteme za presretanje elektronskih signala. Javnost može da vidi lansiranje i povratak rakete, ali će mete koje novi sateliti prate ostati skrivene iza poverljivih planova američke obaveštajne zajednice.
