Norveška kompanija Kongsberg Defence & Aerospace potpisala je veliki ugovor vredan 4,7 milijardi norveških kruna, odnosno približno 473 miliona dolara, za isporuku raketa Joint Strike Missile novom, neimenovanom kupcu. Time je JSM dobio šestog korisnika, posle Norveške, Japana, Australije, Sjedinjenih Država i Nemačke.
Najzanimljiviji detalj nije samo vrednost ugovora, već tišina oko imena kupca. Kongsberg je ranije uglavnom javno navodio države koje naručuju njegove raketne sisteme, dok je ovog puta saopšteno samo da je reč o novoj zemlji koja uvodi JSM za svoju lovačku flotu.
Iako se zbog šire norveško-ukrajinske odbrambene saradnje odmah može pomisliti na Ukrajinu (Kongsberg ima kancelariju u Kijevu), ovaj ugovor za sada ne treba vezivati za NATO posrednički sukob bez potvrde. JSM je prvenstveno razvijen za F-35, mada se može integrisati i na F-16, pa formulacija o „novoj zemlji“ koja rakete nabavlja za svoju lovačku flotu pre upućuje na državu koja uvodi ili već koristi F-35. Među mogućim kandidatima najlogičnije se nameće Belgija, koja je ranije pokazivala interesovanje za JSM.
Prema ranijim ugovorima, prosečna cena jedne rakete JSM procenjivana je na oko tri miliona dolara, što znači da bi najnovija narudžbina mogla da obuhvati približno 150 raketa. Tačan broj nije objavljen, ali sama vrednost posla pokazuje da nije reč o simboličnoj kupovini, već o ozbiljnom paketu za operativnu upotrebu.
Kao što smo napomenuli, JSM se najčešće vezuje za F-35, jer je projektovan tako da može da se nosi u unutrašnjim spremnicima ovog stelt lovca. To je njegova najveća prednost. F-35 može da ponese raketu bez narušavanja svoje smanjene radarske uočljivosti, što nije slučaj sa mnogim većim protivbrodskim ili krstarećim raketama koje moraju da se nose spolja.
Ipak, JSM nije ograničen samo na F-35. Može se integrisati i na druge borbene avione, uključujući F-16, što širi krug potencijalnih korisnika. Među mogućim kupcima pominju se Belgija, koja je ranije pokazivala interesovanje za ovu raketu, ali i druge evropske zemlje koje uvode F-35 ili žele modernije protivbrodsko i udarno oružje za postojeću avijaciju.
Od Naval Strike Missile do rakete za F-35
Joint Strike Missile je vazduhoplovna evolucija norveške rakete Naval Strike Missile, poznate protivbrodske krstareće rakete koju je Kongsberg razvio za dejstva sa brodova, obale i drugih platformi.
NSM je već postao jedan od najuspešnijih norveških izvoznih proizvoda. Uveden je u više mornarica i posebno je zanimljiv jer nije zamišljen kao klasična velika protivbrodska raketa stare škole, već kao pametno, teško uočljivo oružje koje leti nisko, bira putanju, koristi pasivne senzore i pogađa brod tamo gde je najranjiviji.
JSM je iz te logike izvučen u vazduh. Kongsberg je, u saradnji sa američkim Raytheonom, razvio raketu koja zadržava ključne ideje NSM-a, ali je oblikovana za upotrebu sa borbenih aviona, pre svega sa F-35. Zbog ograničenog prostora u unutrašnjim spremnicima F-35, raketa je morala da dobije drugačiji oblik, uz očuvanje dometa, preciznosti i smanjene uočljivosti.
To je učinilo JSM gotovo jedinstvenim oružjem u svojoj klasi. Za države koje kupuju F-35, ova raketa nudi nešto što američki arsenal dugo nije imao u idealnom obliku: stelt kompatibilnu raketu za udare po brodovima i ciljevima na kopnu, bez potrebe da se avion odrekne svoje niske uočljivosti.
Šta JSM može da pogodi
JSM nije raketa vazduh-vazduh, već krstareća raketa za napade na kopnene i pomorske ciljeve. Njena uloga je da F-35 i druge avione pretvori u platforme za udare sa distance, protiv brodova, obalskih sistema, radara, komandnih tačaka, skladišta, aerodroma i drugih ciljeva velike vrednosti.
Raketa je dugačka oko četiri metra, teška 416 kilograma i leti visokom podzvučnom brzinom. Nosi visokoeksplozivnu fragmentacionu bojevu glavu mase oko 120 do 125 kilograma, što je dovoljno za ozbiljan udar po brodu srednje veličine ili precizno izabranom kopnenom cilju.
Njeno navođenje kombinuje inercijalnu navigaciju, satelitske korekcije, infracrveni tragač sa prikazom slike i bazu podataka ciljeva. U praksi, to znači da raketa ne leti samo prema koordinatama, već u završnoj fazi može da „vidi“ cilj, uporedi ga sa memorisanom slikom i izabere tačku udara.
Takav sistem je posebno važan u pomorskom ratu. Brodovi se kreću, koriste ometanje, mamce i protivmere. Raketa koja zavisi samo od radara može biti ranjivija na elektronsko ometanje. JSM, kao i NSM, oslanja se na pasivno infracrveno prepoznavanje, što otežava protivniku da na vreme shvati da je označen kao meta.
Zašto se kupac krije
Neimenovani kupac odmah otvara prostor za spekulacije. Kongsberg je saopštio samo da je reč o novoj državi, šestoj koja je izabrala JSM. To znači da nije reč o dodatnoj narudžbini Norveške, Japana, Australije, SAD ili Nemačke.
Belgija je prirodan kandidat jer uvodi F-35 i ranije se pominjala među zainteresovanim državama. Mogući su i drugi evropski korisnici F-35 koji žele sposobnost protivbrodskih udara, posebno u vreme kada se evropske mornarice i vazduhoplovstva ponovo okreću odbrani severnog Atlantika, Baltičkog mora, Arktika i Sredozemlja.
Postoji i politički razlog za diskreciju. Kupovina JSM-a nije samo tehnička odluka. To je signal da zemlja želi sposobnost udara po brodovima i ciljevima duboko u protivničkom prostoru. U Evropi, takva odluka se automatski čita u kontekstu Rusije, severnog Atlantika i zaštite pomorskih pravaca.
Ugovor od 4,7 milijardi kruna pokazuje koliko je Kongsberg postao važan igrač u zapadnoj raketnoj industriji. Potražnja za NSM i JSM raste zbog rata u Ukrajini, jačanja NATO odbrane, modernizacije mornarica i širenja flote F-35 širom sveta.
Norveška je na vreme zauzela prostor između velikih američkih sistema i evropskih potreba. NSM pokriva brodove i obalu, JSM pokriva avijaciju. Obe rakete nude kombinaciju smanjene uočljivosti, pametnog navođenja i fleksibilnog profila leta, a za male i srednje zapadne države to je posebno privlačno.
