Jedan od najskupljih borbenih aviona na svetu dobio je rešenje koje ne liči na proizvod velikog odbrambenog programa, već na praktičan izum ljudi koji svakodnevno rade oko aviona. Dvoje specijalista za naoružanje američkog vazduhoplovstva u bazi Luk u Arizoni napravila su 3D štampani dodatak koji bi mogao da spreči da čaure municije F-35A Lightning II završe na liniji leta i postanu opasnost za motor.
Cena rešenja je manja od 100 dolara. Potencijalna šteta koju može da spreči meri se desetinama miliona.
Problem je jednostavan, ali za avijaciju izuzetno ozbiljan. Tokom rada sa sistemom naoružanja, istrošene čaure F-35A padaju više od dva metra od mehanizma za punjenje aviona. Posade obično ručno postavljaju kantu za municiju kako bi ih uhvatile, ali deo čaura često promaši kantu i završi na betonu.
Na prvi pogled, to ne deluje dramatično. U praksi, svaki strani predmet na liniji leta predstavlja rizik. Komad mesinga koji završi u usisniku mlaznog motora može da izazove ogromnu štetu. Prema rečima tehničkih narednika Zaka Olbija i Nika Jakela, jedan takav komad može dovesti do oštećenja većeg od 20 miliona dolara.
Mali problem koji kod F-35 može postati veoma skup
F-35A je avion čija pojedinačna cena prelazi 80 miliona dolara, dok popravke motora i sistema mogu dostići iznose koji bi kod drugih platformi bili skoro ravni ceni čitavog aviona. Upravo zato sitnice na liniji leta nisu sitnice.
Delovi, šrafovi, kamenčići, parčići alata ili čaure municije, predstavljaju jednu od stalnih opasnosti za mlazne avione. Motor ne pravi razliku između velikog i malog komada metala. Kada ga usisa, posledice mogu biti skupe, a avion može biti prizemljen na duže vreme.
Kod F-35A problem sa čaurama nastaje tokom preuzimanja i rada sa sistemom naoružanja. Čaure se izbacuju tako da ne padaju precizno u posudu, već se rasipaju po prostoru ispod i oko aviona. Posada zatim mora da ih skuplja, proverava površinu i vodi računa da nijedna ne ostane tamo gde bi mogla da ugrozi drugi avion.
Olbi, koji tvrdi da je tokom karijere rukovao sa 200.000 do 300.000 metaka na različitim tipovima aviona, uključujući A-10 i F-35, rekao je za ABC 15 da čak i iskusne ekipe često izgube deo čaura. Problem postaje još veći noću, kada je vidljivost slabija, a rad oko aviona sporiji i rizičniji.
Kako je nastao Projekat ZAH
Tehničari Zak Olbi i Nik Jakel, obojica sa oko 15 godina službe, razvili su ideju nakon što su primetili koliko se čaura rasipa tokom rada sa avionom. Umesto da se problem rešava skupljim fabričkim izmenama ili dugim birokratskim procesom, predložili su jednostavan vodič koji bi usmeravao mesing direktno u kantu za municiju.
Uređaj je nazvan Projekat ZAH, skraćeno od Zero Point Ammunition Casing Handler. Njegova uloga je da uhvati i usmeri istrošene čaure pre nego što padnu na liniju leta.
Uz podršku komandanta i pomoć civilnih inženjera u Odredu 9, ideja je prošla put od početnog prototipa do funkcionalnog dodatka. Prva verzija uključivala je nosač i mrežu izrađene 3D štampom, dok je završni oblik dobio izdržljiviju konstrukciju.
Konačna verzija sastoji se od trodelnog nosača štampanog 3D štampačem, koji se pričvršćuje za postojeći žleb, i teškog platnenog levka. Taj levak usmerava čaure u kantu, umesto da se one rasipaju po površini ispod aviona.
Olbi je opisao materijal kao standardno platno otporno na vremenske uslove, veoma izdržljivo i otporno na cepanje. Cena celog dodatka je manja od 100 dolara.
Zašto je važnije što dodatak ne menja avion
Najveća prednost ovog rešenja nije samo cena već i činjenica da dodatak ne zahteva modifikaciju aviona niti originalnog punjača. On visi sa postojeće strukture i koristi ono što je već dostupno na F-35A. To je ključno za odobravanje. Svaka promena na borbenom avionu, naročito na platformi kao što je F-35, može pokrenuti dug proces testiranja, sertifikacije i odobrenja. U ovom slučaju, dodatak se ne ponaša kao promena konstrukcije aviona, već kao pomoćni alat za rad posade.
Još jedna prednost je mogućnost brze reprodukcije. Pošto je nosač štampan 3D štampačem, jedinice bi mogle da dobiju zajedničke projektne datoteke i same proizvedu svoj primerak uz minimalne troškove. To posebno ima smisla za globalnu flotu F-35A, gde veliki broj baza i jedinica svakodnevno ponavlja iste procedure.
Tim iz baze Luk planira dodatna testiranja sa drugim jedinicama F-35 pre nego što dizajn bude predat širem sistemu američkog vazduhoplovstva. Kada prođe tu fazu, bilo koja jedinica F-35A mogla bi da proizvede i koristi svoju verziju Projekta ZAH.
Popravka od 98 dolara protiv rizika od 20 miliona
Olbi i Jakel ne predstavljaju Projekat ZAH kao spektakularnu inovaciju, već kao praktičnu popravku problema koji se ponavlja. Upravo u tome je njegova vrednost. Sistem ne uvodi novu borbenu sposobnost, ne povećava domet aviona, ne menja radar i ne dodaje oružje. Samo sprečava da čaure završe tamo gde ne smeju.
Kod F-35, takva jednostavnost može biti velika stvar. Avion od najmanje 80 miliona dolara, a i skuplji može da bude ugrožen komadom mesinga koji posada nije uspela da vidi na liniji leta. Motor i usisnik ne trpe improvizaciju, a svako oštećenje može pokrenuti lanac popravki, pregleda, prizemljenja i ogromnih troškova.
Zato se dodatak od 98 dolara uklapa u onu vrstu rešenja koja često ne dolaze iz kabineta velikih proizvođača, već iz radionica i hangara. Ljudi koji svakodnevno rade oko aviona prvi vide gde procedura škripi, šta se stalno ponavlja i gde mali komad opreme može da smanji rizik.
Olbi je to sažeo rečenicom da je „popravka od 98 dolara“ za nešto toliko skupo prilično neverovatna. U ovom slučaju, neverovatno nije u tehnologiji, već u odnosu cene i posledice: trodelni 3D štampani nosač i platneni levak protiv mogućeg oštećenja motora vrednog više od 20 miliona dolara.
