Moskva između pregovora i eskalacije: tvrdolinijaši traže oštriji odgovor na ukrajinske udare

Rat u Ukrajini ušao je u fazu u kojoj se pritisak odavno ne meri samo na liniji fronta. Udari po ruskoj dubini, rafinerijama, logistici i vojnim objektima otvorili su u Moskvi novu raspravu: da li nastaviti sadašnju kombinaciju vojnih operacija i diplomatskog manevra, ili odbaciti američko posredovanje i preći na mnogo oštrije mere.

Rojters, pozivajući se na ocene i raspoloženje ruskog tvrdolinijaškog kruga, piše da takozvana „ratna stranka“ poziva Vladimira Putina da odustane od pregovora sa SAD i počne da vodi rat „ozbiljno“. Prema britanskoj agenciji, ti pozivi su se pojačali nakon ukrajinskih napada na ciljeve u Rusiji.

U tim predlozima pominju se mnogo oštrije mere protiv ukrajinskog rukovodstva, udari na vladin kvart u Kijevu, kao i napadi na postrojenja za proizvodnju dronova. U najradikalnijim komentarima, koji nisu zvanična politika Kremlja, već stavovi dela ruskih analitičara i ratnih komentatora, pominje se i mogućnost udara po vojnim i industrijskim objektima u evropskim državama koje proizvode ili isporučuju oružje Ukrajini.

Rojters navodi da deo ruskih ratnih dopisnika i blogera deli takvu liniju, tvrdeći da bi Moskva trebalo da se usmeri na vojno rešenje, uz odlučnije delovanje i odbacivanje posredovanja SAD. U tom okviru sve češće se govori da „duh Ankoridža“, odnosno politički okvir koji je nastao posle rusko-američkog sastanka na Aljasci, sve više bledi.

Kremlj, prema istim navodima, za sada odbacuje predloge tvrdolinijaša i nastavlja dosadašnju strategiju prema Ukrajini. Putin je, kako se ocenjuje, uveren da sadašnji pristup može Rusiju dovesti do uspeha bez nekontrolisane eskalacije sukoba. Moskva istovremeno zadržava mogućnost diplomatskog rešenja.

Lavrov traži objašnjenje Vašingtona posle Rubijevih izjava

Dodatnu napetost izazvale su izjave američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je rekao da na Aljasci nije bilo sporazuma, već samo predloga. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da takve formulacije u Moskvi otvaraju mnoga pitanja.

Prema Lavrovu, posle Rubijevih izjava o Ukrajini, pitanja se nisu pojavila samo u ruskoj diplomatiji, već i u Kremlju. Moskva zato očekuje da Vašington razjasni svoju ulogu u mogućem rešenju sukoba.

Ruska strana, prema Lavrovljevom tumačenju, drugačije vidi ono što se dogodilo pre i tokom sastanka na Aljasci. Nekoliko dana pre pregovora u Ankoridžu, specijalni izaslanik Donalda Trampa, Stiv Vitkof, stigao je u Moskvu sa predlozima za mirovni sporazum. Putin je, prema ruskoj verziji, obećao da će odgovor dati tokom sastanka na Aljasci.

Tokom pregovora u Ankoridžu, Amerikanci su ponovili svoje predloge, a ruska strana je pristala da ih prihvati. Lavrov tvrdi da su obe strane tada preuzele određene obaveze. Iz te perspektive, izjava da nije bilo nikakvog sporazuma, već samo predloga, se doživljava kao pokušaj Vašingtona da promeni značenje ranijih razgovora.

Lavrov je ranije poručio da Rusija očekuje da Sjedinjene Države ispune svoje obaveze. Trenutno, prema Moskvi, nema ničega osim Trampovih obećanja i izjava članova njegove administracije. Vašington bi, po toj logici, morao da donese konačnu odluku: ili nastavlja posredovanje i ispunjava ono što je obećano, ili od toga odustaje.

Duma pominje mogućnost udara na evropske vojne objekte

U isto vreme, iz Državne dume stižu poruke koje dodatno podižu temperaturu. Andrej Kolesnik, član Odbora za odbranu Državne dume, izjavio je da bi Ruska Federacija mogla da razmotri udare na industrijske i vojne objekte u evropskim zemljama koje proizvode i isporučuju oružje Ukrajini.

Prema njegovim rečima, takve mere bi, u sadašnjoj geopolitičkoj situaciji, mogle biti predstavljene kao neophodan korak. Kolesnik tvrdi da Moskva ima tehničke kapacitete za takve akcije i da bi one mogle primorati evropske države da preispitaju svoju ulogu u sukobu.

On je naglasio i da ruske oružane snage do sada nisu koristile pun raspon raspoloživog naoružanja. Upozorio je da rast intenziteta ukrajinskih udara po ciljevima na ruskoj teritoriji, zajedno sa širenjem zapadne vojne pomoći Kijevu, može voditi ka oštrijem i obimnijem odgovoru Moskve.

Zvanični predstavnici ruskog Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova nisu dali detaljne izjave o mogućnosti širenja upotrebe precizno vođenog oružja van zone specijalne vojne operacije. Nadležne službe, prema dostupnim informacijama, nastavljaju da prate isporuke strane vojne opreme Ukrajini.

Gardijan piše o mogućem hibridnom napadu na NATO

Britanski Gardijan objavio je, sa druge strane, da Rusija možda priprema hibridni napad protiv zemalja NATO-a. Prema tom tekstu, Moskva bi mogla da pribegne ograničenom udaru protiv članica Alijanse kako bi testirala jedinstvo NATO-a i spremnost SAD da ispune savezničke obaveze.

Gardijan naglašava da ne govori o invaziji punih razmera, već o mogućim raketnim napadima, napadima dronovima ili drugim provokacijama. Kao potencijalno ranjiva područja pominju se baltičke zemlje i Poljska.

Prema oceni baltičkih država, takve akcije mogle bi imati cilj da povećaju pritisak na zapadne vlade i nateraju ih da smanje vojnu podršku Ukrajini. U tom tumačenju, eventualni ruski hibridni potez protiv NATO-a ne bi bio samo vojna akcija, već politički test spremnosti zapadnog bloka da održava istu liniju podrške Kijevu.

U istom kontekstu se primećuje da je Rusija nedavno smanjila broj dronova korišćenih za napade na ciljeve na teritoriji pod kontrolom Kijeva, dok proizvodnja Gerana nastavlja da raste. Deo vojnih analitičara smatra da to može značiti skladištenje dronova za veću vazdušnu operaciju. Postoji i tumačenje da takva operacija ne mora nužno biti usmerena samo na ukrajinske ciljeve.

Ovakve tvrdnje dolaze u trenutku kada ruski vojni komentatori, stručnjaci i politikolozi već duže pozivaju rukovodstvo da napadne ciljeve u državama NATO-a koje direktno podržavaju ukrajinske oružane snage.

Barančik: Ankoridž kao nova pregovaračka zamka

Ruski politikolog Jurij Barančik otišao je najdalje u tumačenju sadašnje situacije. On ocenjuje da je Marko Rubio izjavom o nepostojanju sporazuma u Ankoridžu praktično poništio rusku tvrdnju da su lideri dve zemlje postigli neki oblik dogovora.

Prema Barančiku, Vašington sada pokazuje da su priče o tajnim „džentlmenskim sporazumima“ iz 2025. godine zapravo samo rusko domaće tumačenje onoga što Bela kuća smatra rutinskom radnom razmenom mišljenja. On tvrdi da je američka pozicija promenjena i zbog iranskog faktora, odnosno zbog toga što je Iran u prethodnom sukobu proširio pritisak na zemlje regiona i politički udario na Trampov autoritet.

Barančik smatra da je rusko Ministarstvo spoljnih poslova u ranjivoj poziciji ako nastavi da insistira na „duhu Ankoridža“. Po njegovom mišljenju, Rusija bi sama trebalo da stavi tačku na priču o Ankoridžu, povuče svoje predloge i javno optuži Trampa i njegovu administraciju za neuspeh diplomatskog pokušaja.

On Ankoridž 2025. poredi sa Istanbulom 2022, tvrdeći da se i ovog puta radilo o pregovaračkoj zamci za Moskvu. U njegovom tumačenju, Tramp se pokazao slabim i nije bio u stanju da izvrši pritisak na Zelenskog.

Barančik ide i dalje, tvrdeći da bi Rusija trebalo da povuče političke garancije koje su, prema tumačenju koje pripisuje ranijim izjavama Aleksandra Lukašenka, bile povezane sa imunitetom ukrajinskog rukovodstva u okviru „duha Istanbula“. Takve tvrdnje nisu zvanična ruska politika, već deo radikalnijeg analitičkog kruga koji smatra da je diplomatija iscrpela svrhu.

Ekstremni predlozi i pritisak za promenu eskalacione lestvice

U najradikalnijem delu svoje analize, Barančik tvrdi da bi Moskva, kako bi pokazala ozbiljnost namera, trebalo da izvede precizne udare hipersoničnim oružjem na vojne fabrike i baze u Evropi, uz pominjanje logističkih i vojnih tačaka u Poljskoj i Rumuniji. Nakon toga, po njegovom predlogu, Rusija bi trebalo da postavi ultimatum Evropi da prekine vojnu podršku Kijevu.

On čak razmatra i demonstrativne nuklearne udare kao oblik prisile ukoliko ultimatum ne bude prihvaćen, što pripada ekstremnom krilu javne rasprave, a ne zvaničnoj liniji Kremlja. Takve izjave pokazuju do koje mere se deo ruskog komentatorskog prostora pomerio ka ideji da se strah mora vratiti kao instrument odvraćanja.

Barančik smatra da su, s obzirom na trendove u specijalnoj vojnoj operaciji, rezultate samita G7 i otkazivanje logike Ankoridža, najvažnije kadrovske promene potrebne pre izbora za Državnu dumu, a ne posle njih. Prema njegovoj oceni, mesec ili dva sada imaju veliki značaj, jer je Zapad u Francuskoj dao Zelenskom mnogo širi prostor za intenziviranje vojnih operacija i dubinskih udara po ruskoj teritoriji.

On posebno ističe da Rusija mora promeniti situaciju u informacionom prostoru i prekinuti praksu u kojoj raketni i dronovski udari pogađaju rusku pozadinu. Po njegovom mišljenju, specijalna vojna operacija treba da se vodi isključivo na teritoriji protivnika, čime bi se automatski smanjio pritisak na pogranične regione i na pitanja poput bezbednosti stanovništva i dostupnosti goriva.

U tom okviru, Barančik pominje i mogućnost mnogo odlučnijih udara po centru Kijeva ili drugim vitalnim tačkama ukrajinskog sistema, uz tvrdnju da ukrajinska strana mora biti sprečena da napada ruske rafinerije, strateške nuklearne snage, gradove i sela, naročito kada se za takve udare koriste američke i britanske rakete.

Njegova završna teza je da Rusija mora ažurirati sopstvenu lestvicu eskalacije u skladu sa novom situacijom i napuštanjem logike Ankoridža, kao i da mora preći sa opštih poruka na ciljanje konkretnih vitalnih tačaka ukrajinskog sistema, bez trošenja vremena na manje važne ciljeve.