Američki rat protiv Irana pokazao je koliko je MQ-9 Riper i dalje važan za američki izviđačko-udarni sistem, ali i koliko je taj sistem ranjiv kada rat prestane da bude ograničena protivteroristička operacija i pretvori se u sukob protiv protivnika sa razvijenom protivvazdušnom odbranom.
Načelnik Generalštaba Ratnog vazduhoplovstva SAD, general Kenet Vilsbah, nazvao je MQ-9 „najvrednijim igračem“ u američkim ratnim naporima protiv Irana. Prema njegovim rečima, nijedna druga platforma nije bila ni blizu Ripera po broju udara izvedenih tokom operacije Epic Fury (Epska Bes). Vilsbah je naveo da je MQ-9 bio najčešće korišćena letelica za podršku napadima na više od 13.000 ciljeva.
Razlog je jasan. Riper je bespilotna platforma, može se poslati u zone većeg rizika, ostaviti dugo iznad bojišta i koristiti za pronalaženje, praćenje i gađanje ciljeva bez izlaganja pilota. U sukobu sa Iranom, gde je protivnik imao sposobnost da obara letelice i napada američke baze, ta prednost je postala posebno važna.
„Izveli smo mnogo, mnogo udara“ dronovima MQ-9, rekao je Vilsbah, dodajući da „nijedna druga platforma nije ni blizu Ripera“ po obimu dejstva protiv Irana. „To je bespilotna platforma, tako da iz njih dobijamo mnogo koristi i ne dovodimo naše ljude u opasnost“, dodao je.
Najkorisnija letelica, ali i jedna od najviše trošenih
Upravo ta upotrebljivost dovela je do velikog trošenja flote. Prema navodima koji kruže u američkim vojnim i kongresnim krugovima, zaliha MQ-9 Ratnog vazduhoplovstva SAD pala je sa oko 165 letelica na početku fiskalne 2026. godine na približno 135 posle nedavnih operacija. Skoro trideset Ripera navodno je izgubljeno samo tokom operacije Epic Fury.
Ti gubici nisu došli iz praznog prostora. MQ-9 su već ranije trpeli udarce tokom dugotrajnih operacija protiv snaga Huta u Jemenu od kraja 2024. godine. Kada se tome dodaju gubici iznad Irana, ukupna slika postaje ozbiljna: američka vojska je u kratkom periodu potrošila veliki deo bespilotne flote koja je decenijama predstavljala jedan od simbola njene nadmoći u ratovima niskog i srednjeg intenziteta.
Analitičari navode da je obaranje 52 Ripera iznad Irana i Jemena pokazalo širi problem. MQ-9 nije jeftin potrošni dron. To je velika, složena, skupa i spora platforma za proizvodnju, namenjena obaveštajnim, nadzornim, izviđačkim, ciljačkim i preciznim udarnim misijama. Kada se takve letelice gube u desetinama, problem više nije samo taktički, već industrijski.
Proizvodnja MQ-9A završena, zamena ne stiže skoro
Najveći problem za Pentagon je što je proizvodnja MQ-9A završena 2025. godine. To znači da Ratno vazduhoplovstvo ne može jednostavno da naruči nove Ripere u većem broju i brzo popuni rupe.
General Atomics, proizvođač letelice, ponudio je kao rešenje MQ-9B, modernizovanu varijantu koja se trenutno proizvodi i ima narudžbine iz više zemalja. Kompanija tvrdi da je linija MQ-9B aktivna, sa oko 100 letelica naručenih od deset različitih država. Prema njihovoj oceni, MQ-9B je bolji od MQ-9A u gotovo svakom pogledu i predstavlja „pravu prednost za Ameriku“.
Međutim, ni to nije potpuno jednostavno. MQ-9B je razvijan i za pomorske operacije, što otvara pitanje koliko bi brzo i bez dodatnih prilagođavanja mogao da zameni MQ-9A u ulozi koju Riper ima u američkom Ratnom vazduhoplovstvu. Američka vojska ne traži samo letilicu sličnog izgleda, već sistem koji se uklapa u postojeću obuku, logistiku, senzore, komunikaciju, oružje, baze i komandne procedure.
Naslednik MQ-9 ne očekuje se pre kraja 2030-ih. To ostavlja opasan vremenski prozor. Ako se flota dodatno istroši, a nova generacija još nije spremna, SAD bi mogle da se suoče sa ozbiljnom prazninom u obaveštajno-udarnim kapacitetima.
Senat traži veće zalihe do 2028. godine
Zbog toga se pitanje Ripera preselilo u Kongres. Predlog zakona o nacionalnoj odbrani za 2027. godinu, koji je Senatski komitet za oružane snage usvojio 11. juna, nalaže sekretaru Ratnog vazduhoplovstva da ograniči prodaju MQ-9 i da podnese izveštaj i brifing o stanju letelice. Istovremeno se Ratnom vazduhoplovstvu nalaže da poveća zalihe do 2028. godine.
To je praktično priznanje da je američka bespilotna flota ušla u zonu rizika. Ako se letelice prodaju saveznicima, a proizvodnja osnovne verzije je završena, Ratno vazduhoplovstvo može ostati bez dovoljno platformi za sopstvene potrebe. Ako se nabavka ne obnovi ili ne pronađu preostale dostupne letelice, posledice velikih gubitaka osetiće se godinama.
Senatski potez zato ne treba čitati samo kao tehničku stavku u budžetu. To je pokušaj da se zaustavi pad zaliha platforme koja se pokazala ključnom upravo u trenutku kada su SAD otkrile koliko je teško nadoknaditi čak i ono što se nekada smatralo relativno dostupnim bespilotnim sredstvom.
Riper kao ogledalo američke industrijske moći
MQ-9 je tokom dve decenije bio idealan alat za ratove u kojima je Amerika imala potpunu ili gotovo potpunu vazdušnu nadmoć. Leteo je iznad Avganistana, Iraka, Sirije, Jemena, Somalije i drugih prostora gde je mogao satima da kruži, prikuplja podatke i pogađa ciljeve bez velikog rizika od napredne PVO.
Iran je pokazao drugo lice rata. Riper i dalje ima ogromnu vrednost, ali više nije nedodirljiv. Kada protivnik može da ga obori, ometa, prati i napada baze iz kojih se koristi, prednost bespilotne platforme ostaje velika, ali cena postaje mnogo vidljivija.
Teški gubici Ripera uklapaju se u širu zabrinutost oko otpornosti američke vojske u produženom ratu visokog intenziteta. Ako je teško brzo zameniti i bespilotne letelice, onda je još teže nadoknaditi gubitke skupljih aviona, tankera, radara, PVO sistema i municije. Kratak, ali intenzivan period sukoba sa Iranom već je opteretio američke zalihe i uticao na globalni raspored snaga.
Prema navodima iz američkih izvora, veći nedostatak opreme posle iranskog rata oslabio je položaj SAD na više pravaca, poljuljao poverenje dela partnera u američku sposobnost brzog snabdevanja i doveo do obustava ili odlaganja hitno potrebnih isporuka saveznicima, uključujući Japan.
