Brazil, najveći strani operater švedskog JAS 39 Gripena, namerava da dopuni postojeću narudžbinu i kupi još 20 borbenih aviona Gripen E. Time bi se broj letelica u brazilskoj floti povećao sa prvobitno naručenih 36 na 56, a Brazil bi po završetku isporuka postao najveći korisnik Gripena posle same Švedske.
Ova najava pored toga što je vest o novoj nabavci borbenih aviona, ponovo vraća pažnju na jednu od zanimljivijih epizoda savremenog tržišta naoružanja: način na koji su Sjedinjene Države izgubile posao koji je dugo delovao gotovo rezervisan za američki F/A-18 Super Hornet. U „bici za Brazil“ Boeingov F-18 je dugo važio za favorita, ali je špijunski skandal iz 2013. godine promenio političku klimu u Braziliji i otvorio vrata švedskom Saabu.
Brazil je već posebna priča u programu Gripen, jer je jedina zemlja van Švedske u kojoj postoji proizvodna linija za ovaj avion. Konačna montaža Gripena E, verzije sa jednim sedištem, obavlja se u fabrici Embraera u Sao Paulu. To brazilskoj nabavci daje širi industrijski značaj: ne radi se samo o uvozu gotovih aviona, već i o prenosu znanja, lokalnom sklapanju i učvršćivanju domaće vazduhoplovne industrije.
Brazil želi flotu od 50 do 60 borbenih aviona
Namere Brazila potvrdio je general Marselo Kanic Damasceno, komandant brazilskog ratnog vazduhoplovstva. On je za Breaking Defense rekao da potreba za dodatnim Gripenima proizlazi iz analize strukture snaga kojima brazilsko vazduhoplovstvo raspolaže.
„Naše analize ukazuju na potrebu za približno 50 do 60 borbenih aviona kako bi se održala sposobnost odbrane suvereniteta naše zemlje. Stoga želimo povećanje broja sa 36 aviona Gripen, negde prema 56 ili nešto više od 60“, rekao je general Damasceno.
Nakon njegove izjave, brazilski ministar odbrane Žoze Musio Monteiro Filjo objavio je da želi kupovinu još 20 aviona Gripen E. Time bi Brazil praktično zaokružio borbenu flotu na nivo koji tamošnje vazduhoplovstvo smatra potrebnim za zaštitu ogromnog vazdušnog prostora, obale i ključnih ekonomskih zona.
Švedski ministar odbrane Pol Jonson, tokom zajedničke konferencije sa brazilskim kolegom, potvrdio je da pregovori napreduju ka izmeni postojećeg ugovora kako bi se uključili dodatni avioni. Istovremeno, oba zvaničnika naglasila su da konačan dogovor još nije postignut.
Brazil je prvobitno naručio 36 aviona Gripen E. Do sada je isporučeno 11 letelica, dok se deo programa odvija kroz saradnju Saaba i Embraera. Upravo ta industrijska komponenta bila je jedan od razloga zašto je švedska ponuda imala dodatnu težinu: Brazil nije dobijao samo avion, već i mogućnost da deo proizvodnje, montaže i tehničkog znanja ostane u zemlji.
U vojno-političkom smislu, izbor Gripena omogućio je Brazilu da dobije savremen višenamenski avion, ali bez punog oslanjanja na američki lanac političkih i tehničkih zavisnosti. To je naročito postalo važno posle događaja iz 2013. godine.
Kako je špijunski skandal srušio F-18?
Početkom 2014. godine Brazil je zvanično objavio da je švedski Saab pobedio američki Boeing, koji je nudio F/A-18 Super Hornet, i francuski Dassault, koji je nudio Rafal. Pre te odluke, američki avion je u većem delu javnosti i medija smatran gotovo sigurnim izborom. Predsednica Dilma Rusef bila je politički bliska Vašingtonu, a kupovina F-18 delovala je kao logičan završetak brazilskog tendera.
Onda je izbio špijunski skandal.
Leta 2013. godine objavljena su tajna dokumenta koja je dostavio Edvard Snouden, bivši saradnik američke Nacionalne bezbednosne agencije, NSA. Dokumenta koja je Snouden objavio pokazala su Brazilcima da Vašington ne špijunira samo protivnike, već i najbliže partnere, predsednike, ministre, diplomatske krugove i strateške kompanije.
Kada se razotkrilo da su pod nadzorom bili i lični telefoni i mejlovi predsednice Dilme Rusef, kao i Petrobras, državni naftni gigant od presudnog značaja za brazilsku ekonomiju, kupovina američkog borbenog aviona više nije mogla da se predstavlja javnosti kao običan tehnički izbor.
Logično, u Braziliji je to shvaćeno kao direktan udar na suverenitet države i njene ekonomske interese. Ukoliko zemlja koja vam nudi borbene avione istovremeno prisluškuje predsednicu i špijunira stratešku energetsku kompaniju, pitanje nabavke više nije samo tehničko. Ono postaje političko, bezbednosno i simboličko.
Prisluškivanje državnika, diplomatskih misija, energetskih kompanija i međunarodnih komunikacija nije novost ili incident, već činjnenica i deo strukture moći kojom Vašington pokušava da zadrži političku, vojnu i ekonomsku poziciju. U brazilskom slučaju ta praksa se vratila kao bumerang.
Tako je skandal zapečatio sudbinu F-18. Avion koji je delovao kao favorit izgubio je od Gripena, a Brazil je izabrao švedsku ponudu koja je nosila manje političkog tereta i više prostora za industrijsku saradnju. Rafal je takođe ostao po strani, iako je francuska ponuda imala svoje argumente.
Današnja najava kupovine dodatnih 20 Gripena pokazuje da odluka iz 2014. nije bila kratkoročni politički gest, već izbor koji je Brazil nastavio da razvija. Ako se novi dogovor potvrdi, brazilska flota bi porasla na 56 aviona, uz mogućnost da u budućnosti pređe i broj od 60 letelica.
Saab nije pobedio samo zbog Gripena, a Boeing nije izgubio samo zbog F-18. Američki avion je u Brazilu pao pod teretom američke politike, ne samo zbog performansi na papiru. Skandal sa NSA nije bio izuzetak, već na sekund odškrinut prozor u sistem koji Vašington koristi i razvija decenijama. Gubitak jednog brazilskog ugovora za SAD je bila mala cena. Dugoročna korist globalnog obaveštajnog nadzora, od diplomatije do energetike i vojne industrije, ostaje mnogo veća od štete koju je Boeing tada pretrpeo.
