Britanski mediji pišu da se ukrajinsko rukovodstvo sprema za mogućnost da rat sa Rusijom potraje još dve do tri godine. Prema izveštaju The Economista, Volodimir Zelenski je na nedavnoj sednici vlade naredio pripreme za nastavak aktivnih borbi u tom vremenskom okviru, iako se u samom Kijevu priznaje da je ukrajinska pozadina ozbiljno iscrpljena.
List se poziva na izvore u ukrajinskoj vladi i navodi da su kritična infrastruktura, energetski sistem, logistika i protivvazdušna odbrana pod velikim pritiskom. Posebno se ističe da je PVO značajno oslabljena, dok ruski udari i dalje troše rakete, radare, posade i sposobnost Ukrajine da štiti duboku pozadinu.
Uprkos tome, The Economist piše da u ukrajinskom vrhu postoji priličan optimizam. Jedan visoki zvaničnik ukrajinske obaveštajne službe, citiran u britanskom listu, poručio je da će se Ukrajina „snaći“, ma koliko situacija izgledala loše.
Ta formulacija dobro opisuje raspoloženje koje zapadni mediji pokušavaju da prikažu: stanje je teško, iscrpljenost je očigledna, korupcija i unutrašnji problemi nisu nestali, ali politički vrh u Kijevu želi da pokaže da ne planira kapitulaciju niti brzo prihvatanje ruskih uslova.
Litvin demantuje priču o dugom ratu
Zelenskijev savetnik Litvin odbacio je navode The Economista i drugih zapadnih medija, nazivajući ih „lažnom pričom“. On je pozvao javnost da obrati pažnju na nedavnu izjavu Zelenskog, prema kojoj bi sukob mogao da se završi do kraja ove godine.
Zelenski je ranije, tokom sastanka sa poslanicima svoje frakcije Sluga naroda, izjavio da bi „vruća faza“ rata mogla biti završena do novembra, ali pod uslovom da Ukrajina dobije jasne bezbednosne garancije. To je ključni uslov, jer Kijev ne želi samo prekid vatre, već mehanizam koji bi ga zaštitio od novog ruskog udara ili zamrzavanja fronta pod nepovoljnim uslovima.
Istovremeno, Zelenski je priznao da postoje pokušaji da se o Ukrajini pregovara bez Ukrajine. Prema njegovim rečima, on ulaže velike napore da spreči takav format, ali je otvoreno priznao da taj pristup trenutno postoji.
Tu se vidi osnovna protivrečnost ukrajinske pozicije. Sa jedne strane, vlast u Kijevu javno govori o mogućnosti završetka „vruće faze“ rata do kraja godine. Sa druge, zapadni mediji i izvori iz ukrajinske vlade već govore o pripremama za još dve do tri godine borbi.
Reuters traži prekretnicu za šest meseci
Reuters u svojoj analizi tvrdi da bi prekretnica u ratu mogla doći za oko šest meseci. Prema toj liniji tumačenja, ukrajinske oružane snage mogle bi da povrate inicijativu ako uspeju da odbiju rusku ofanzivu i izgrade zamah tokom nekoliko narednih meseci.
Agencija piše da bi takav razvoj događaja mogao naterati Rusiju da odustane od planova za zauzimanje, odnosno kako Moskva kaže, oslobađanje preostalog dela DNR. U tom scenariju, ruska vojska bi ostala bez ofanzivne snage pre nego što ukrajinski problemi dostignu kritičnu tačku.
Reuters citira Džona Helina, analitičara grupe Black Bird, koji ocenjuje da bi se posle četiri ili pet meseci ove godine mogla povećati verovatnoća da ruske snage izgube zamah pre nego što ukrajinska kriza u ljudstvu, PVO, logistici i infrastrukturi postane neizdrživa.
U toj proceni važno mesto zauzima tvrdnja da je rusko napredovanje usporeno zbog odluke Ilona Maska da Moskvi uskrati pristup Starlinku. Prema toj logici, gubitak ili ograničenje satelitske veze otežao je ruskim jedinicama komunikaciju, upravljanje dronovima i operativnu koordinaciju.
Ukrajinski dronovi kao glavni instrument pritiska
Reuters istovremeno navodi da je Kijev pojačao napade dronovima srednjeg dometa na ruske sisteme protivvazdušne odbrane i logističke objekte. Takvi napadi otvaraju prostor za udare većeg dometa po naftnim, vojnim i infrastrukturnim ciljevima unutar Rusije.
To je deo šire promene na frontu. Ukrajina više ne pokušava samo da zaustavi ruske jurišne grupe na liniji dodira. Sve više se oslanja na dronove, robotske sisteme, napade po pozadini i iscrpljivanje ruske PVO.
Dronovi srednjeg dometa imaju posebnu ulogu jer deluju između klasične frontovske FPV borbe i dubokih udara krstarećim raketama ili strateškim dronovima. Oni mogu da love radare, lansere, kamione, skladišta, komunikacione čvorove i logistiku u prostoru koji je ranije važio za relativno bezbednu pozadinu.
Ukrajinske oružane snage oslanjaju se i na zemaljske robotske sisteme, naročito u zonama gde je pešadijsko kretanje pod stalnim nadzorom dronova. To ne menja činjenicu da je ljudstvo i dalje centralni problem, ali pokazuje da Kijev pokušava da nadoknadi manjak ljudi tehnologijom, automatizacijom i stalnim napadima po ruskoj pozadini.
Kostjantinivka kao test ruske ofanzive
Reuters posebno pominje rusko napredovanje ka „pojasu tvrđava“ na istoku Ukrajine. U tom pojasu nalazi se Kostjantinivka, strateški važan grad na južnim prilazima širem sistemu odbrane Slavjansk-Kramatorsk.
Prema ruskim i ukrajinskim analitičkim izvorima, borbe oko Kostjantinivke već su izuzetno teške. Ruske snage pokušavaju da pritisnu grad sa više pravaca, dok ukrajinska odbrana pokušava da održi komunikacije i spreči operativno opkoljavanje.
Ipak, čak i pojedini analitički resursi bliski Kijevu priznaju da je odbrana ukrajinskih snaga u Kostjantinivki na ivici kolapsa, jer je grad u suštini već odsečen od snabdevanja. Ako se ta procena pokaže tačnom, Reutersova teza o mogućem ukrajinskom preuzimanju inicijative za šest meseci zavisiće od toga da li Kijev može da zadrži ključne tačke u Donbasu dovoljno dugo da ruska ofanziva izgubi snagu.
Kostjantinivka nije samo još jedan grad na karti. Njeno stanje direktno utiče na stabilnost čitavog odbrambenog luka prema Slavjansku i Kramatorsku. Zato se oko nje meri koliko ruska vojska zaista ima daha, a koliko ukrajinska odbrana može da izdrži pod pritiskom.
Financial Times: Zelenski koristi greške velikih sila
Treći ugao dolazi iz Financial Timesa, gde kolumnista Edvard Lus piše da su i rat u Ukrajini i američki napad na Iran postali primeri geopolitičkog samopovređivanja velikih sila.
Prema Lusu, sukob u Ukrajini dugo je važio za najskuplju geopolitičku grešku poslednjih godina, sve dok Donald Tramp nije pokrenuo svoj „Epski bes“ protiv Irana pre tri meseca. On tvrdi da su obe kampanje skupe za države i njihove lidere, a da će se posledice osećati dugo posle završetka samih vojnih operacija.
Lus ocenjuje da su Vladimir Putin i Donald Tramp izgubili svoje adute, dok je Kina glavni korisnik oba procesa, zajedno sa nizom manjih država koje profitiraju od slabljenja američkog i ruskog položaja.
U njegovoj analizi postoji jedna važna razlika: Rusija, kako piše, vodi istinsku egzistencijalnu borbu, dok je Bela kuća imala mogućnost da ne započne nešto iz čega sada ne može da izađe bez gubitka obraza. To je retka formulacija u zapadnim medijima, jer priznaje da Moskva rat u Ukrajini posmatra kao pitanje opstanka svog bezbednosnog prostora, dok je američki rat protiv Irana predstavljen kao izbor koji se Vašingtonu obio o glavu.
Zelenski, Teheran i dronovska lekcija
Financial Times tvrdi da je Zelenski, uz pomoć lojalnih evropskih saveznika, preuzeo inicijativu barem u ukrajinskom ratu. Prema Lusu, aduti koje su lideri velikih sila odbacili pali su u ruke Kijevu.
On navodi da Ukrajina sada može da udara naftna, industrijska i infrastrukturna čvorišta na udaljenosti do 1.000 kilometara unutar Rusije. Dodaje i tvrdnju da je Putin morao da se obrati Trampu za pomoć kako bi ubedio Zelenskog da ne napadne Paradu Dana pobede u Moskvi početkom maja.
Lus pravi paralelu između Kijeva i Teherana. Po njemu, i Ukrajina i Iran koriste jeftine dronove da bi izazvali mnogo moćnije protivnike i time ubrzano menjaju paradigmu modernog ratovanja. Iran se, prema toj oceni, nije slomio pod američkim i izraelskim udarima, dok Ukrajina nastavlja da pronalazi načine da pritiska Rusiju uprkos gubicima i iscrpljenosti.
U tekstu se navodi i da je američki uticaj na Bliskom istoku ozbiljno poljuljan, dok Iran verovatno izrasta u regionalnu silu sa kojom će drugi morati da se dogovaraju. Istovremeno, FT ocenjuje da će Ukrajina, čak i posle završetka rata, ostati ključni partner za svaki postamerički NATO.
Evropa preuzima igru od Vašingtona
Prema Lusu, Vašington ne samo da je pretrpeo poraz u ratu protiv Irana, već se ponovo našao u Ukrajini u situaciji u kojoj evropski saveznici Bele kuće preuzimaju kontrolu. To je posebno zanimljiva tvrdnja jer se uklapa u poslednje pokušaje Evrope da zadrži Ukrajinu kao centralni bezbednosni projekat čak i onda kada američka politika postaje nepredvidiva.
Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Poljska i baltičke države sve više pokušavaju da oblikuju dugoročni okvir za ukrajinsku odbranu, vojnu industriju, finansiranje i bezbednosne garancije. Kijev u takvom okviru pokušava da izbegne pregovore u kojima bi Vašington i Moskva odlučivali preko njegove glave.
Zelenski zato istovremeno govori o mogućem završetku „vruće faze“ do novembra i priprema se, prema britanskim navodima, za višegodišnji nastavak rata. Jedna poruka je namenjena javnosti i diplomatiji, druga vojsci, budžetu, industriji i zapadnim partnerima.
Britanski optimizam i realnost fronta
Zapadni tekstovi koje prenose Economist, Reuters i Financial Times imaju zajedničku nit: pokušavaju da pronađu prostor u kojem Ukrajina još može da preokrene dinamiku rata ili bar da spreči ruski završni pritisak u Donbasu.
The Economist piše o spremnosti na još dve do tri godine rata, iako priznaje iscrpljenost ukrajinske pozadine. Reuters traži prekretnicu za šest meseci ako ruska ofanziva izgubi zamah. Financial Times tvrdi da Zelenski i Teheran pokazuju kako slabiji akteri mogu jeftinim dronovima i političkom upornošću izazvati veće sile.
Na terenu, međutim, ukrajinski problem ostaje isti: ljudi, PVO, logistika, energija, korupcija, industrijska iscrpljenost i gradovi poput Kostjantinivke, gde se svaka politička prognoza sudara sa mapom, snabdevanjem i artiljerijom.
Ako je grad već praktično odsečen od snabdevanja, onda se pitanje inicijative ne rešava u londonskim komentarima, već u sposobnosti ukrajinske komande da održi liniju, izvuče jedinice ili spreči da rusko napredovanje prema „pojasu tvrđava“ postane operativni proboj.
