Papa Lav XIV objavio je encikliku „Veličanstveno čovečanstvo“, dokument koji pokušava da postavi socijalnu doktrinu Katoličke crkve u doba veštačke inteligencije. Njena centralna poruka je jasna: veštačka inteligencija treba da služi čovečanstvu, a ne da postane sredstvo njegovog porobljavanja.
Papa ne govori o tehnologiji kao o magičnom zlu, niti je posmatra kao automatsko dobro. Po njegovom shvatanju, nijedna tehnologija sama po sebi nije ni prijateljska ni neprijateljska prema čoveku. Problem nastaje u trenutku kada postane nosilac interesa onih koji je stvaraju, poseduju i kontrolišu.
Upravo tu se otvara najopasniji deo priče. Veštačka inteligencija može da olakša rad, medicinu, obrazovanje, analizu podataka i svakodnevni život. Isto tako može da olakša koncentraciju moći, nadzor, propagandu, kontrolu društva i vođenje ratova. Zato Lav XIV upozorava da veštačka inteligencija ne sme ostati u rukama malog broja odabranih centara moći.
Po njemu, pristup veštačkoj inteligenciji postaje pitanje socijalne pravde. Ako nove tehnologije budu dostupne samo velikim korporacijama, državnim aparatima i najbogatijim društvima, jaz između onih koji učestvuju u digitalnoj revoluciji i onih koji zaostaju postajaće sve dublji. U takvom svetu tehnologija ne oslobađa čoveka, već ga deli na one koji upravljaju sistemom i one kojima se sistem upravlja.
Tehnologija nije neutralna kada uđe u rat
Lav XIV posebno insistira na dostojanstvu ljudske ličnosti. Čak i u digitalnom dobu, čovek ne sme biti sveden na podatak, cilj, biometrijski uzorak, potrošački profil ili vojni parametar. Zato u oblasti veštačke inteligencije traži pravne okvire, nezavisni nadzor nad upotrebom aplikacija veštačke inteligencije i obuku korisnika.
Najosetljivije pitanje je rat. Ako veštačka inteligencija ubrzava donošenje odluka, obrađuje ogromne količine obaveštajnih podataka, bira ciljeve, upravlja dronovima i skraćuje vreme između otkrivanja i udara, onda ona ne ostaje samo tehnološki alat. Postaje deo mehanizma koji može da olakša početak i vođenje sukoba.
Upravo dok Papa govori da veštačka inteligencija ne sme učestvovati u porobljavanju čoveka, američko Ministarstvo rata objavljuje podatke koji pokazuju koliko brzo veštačka inteligencija ulazi u vojni sistem.
Pentagon za godinu dana skočio sa 80.000 na 1,5 miliona korisnika veštačke inteligencije
Sa druge strane, upotreba veštačke inteligencije u američkom Ministarstvu rata porasla je za 1.775 procenata u protekloj godini. Prema rečima Emila Majkla, podsekretara za istraživanje i inženjerstvo i glavnog tehnološkog službenika ministarstva, broj korisnika alata veštačke inteligencije skočio je sa oko 80.000 na približno 1,5 miliona među radnom snagom od više od 3 miliona ljudi.
Majkl je to izneo tokom panela na Nedelji snaga specijalnih operacija 2026. u Tampi, na Floridi. Reč je o godišnjem skupu na kojem se okupljaju visoki vojni, državni i industrijski predstavnici, sa fokusom na budućnost specijalnih operacija i odbrambene tehnologije.
Razmere tog rasta su ogromne. Pre osamnaest meseci, broj korisnika veštačke inteligencije u Pentagonu bio je približan radnoj snazi srednje velikog grada. Danas je uporediv sa populacijom Filadelfije. Svi ti ljudi nalaze se unutar jedne od najvećih i najsloženijih institucija na svetu, koristeći alate veštačke inteligencije od administrativnih programa do platformi za analizu poverljivih obaveštajnih podataka.
Majkl je priznao da je prevođenje brzog komercijalnog napretka veštačke inteligencije u vojne primene i dalje nova teritorija, čak i za instituciju koja godinama proučava tu tehnologiju.
Tri nivoa: administracija, obaveštajni podaci i ratovanje
Pentagon svoju upotrebu veštačke inteligencije deli na tri sloja.
Prvi je nivo preduzeća. On obuhvata administrativne i organizacione funkcije: produktivnost, obradu dokumenata, upravljanje podacima, pretragu, planiranje i ono što velike korporacije već godinama uvode u sopstvene sisteme.
Drugi je obaveštajni nivo. Tu se veštačka inteligencija primenjuje na podatke sa senzora, signale, slike, snimke, elektronske tragove i druge ulaze koji utiču na vojno donošenje odluka. Drugim rečima, veštačka inteligencija pomaže u tumačenju onoga što vojska vidi, čuje i prikuplja.
Treći nivo je ratovanje. Majkl ga je opisao kao najvažniji i tu je jezik bio najdirektniji. Prema njegovim rečima, cilj je ugraditi veštačku inteligenciju u sisteme kako bi borci bili precizniji, brži, donosili bolje odluke, skratili vreme sukoba, zaštitili sopstvene snage i, kako je rekao, bili što smrtonosniji.
Tu se papino upozorenje sudara sa realnošću vojne industrije. Jedna strana govori o dostojanstvu čoveka i opasnosti od koncentracije moći, druga o brzini, preciznosti, skraćivanju sukoba i smrtonosnosti.
Dronovi kao najvidljiviji primer
Majkl je kao konkretan primer naveo program dominacije dronovima. Pentagon je za taj program izdvojio 1,1 milijardu dolara za kupovinu 200.000 malih smrtonosnih dronova do 2027. godine. Pre deset godina, takva nabavka bi delovala kao naučna fantastika u klasičnim krugovima vojnog planiranja. Danas je to industrijska realnost.
Program je osmišljen i da razbije monopol malog broja odobrenih dobavljača koji su ranije držali tržište vojnih dronova. Majkl je otvoreno rekao da su ti dobavljači imali malo podsticaja da unapređuju proizvode, jer se nisu suočavali sa ozbiljnim konkurentskim pritiskom.
Pentagon sada pokušava da promeni teren. Cilj je da se širem krugu firmi da šansa da postanu glavni dobavljači za dronove i protivdron sisteme. U oblasti gde komercijalne inovacije traju mesecima, a ne godinama, stari sistem nabavke postao je prespor.
To je važno i izvan samih dronova. Jedna od stalnih kritika američkog vojnog sistema nabavki jeste da ukorenjeni dobavljači, sa bezbednosnim dozvolama, sertifikovanim lancima snabdevanja i starim vezama u Pentagonu, često blokiraju manje i brže kompanije. Dronovi su prva velika oblast u kojoj se pokušava primeniti logika bržeg tržišnog nadmetanja.
Bitka za talente i nova vojna kultura Silicijumske doline
Drugi veliki problem je ljudstvo. Ministarstvo rata ne može da se takmiči sa platama Silicijumske doline. Inženjeri veštačke inteligencije, programeri i naučnici podataka među najtraženijim su radnicima savremene ekonomije.
Majkl zato kaže da Pentagon pokušava da se takmiči misijom, a ne novcem. Ideja je da se mladim ljudima sa fakulteta i postdiplomskih studija ponudi patriotski okvir: da dođu, rade nešto za svoju zemlju, steknu iskustvo i kasnije, ako žele, pređu u privatni sektor bez osećaja da su izgubili vreme.
Nekoliko stotina nedavnih diplomaca već je zaposleno kroz takav pristup, a Majkl se nada da će ih do kraja godine dovesti još nekoliko stotina.
Predstavnici industrije govore istim jezikom. Piter Tag, upravljački partner u firmi za rizični kapital koja sarađuje sa Ministarstvom rata, rekao je da je ponovo „kul“ brinuti o svojoj zemlji i raditi na toj misiji. Tara Merfi Doerti, direktorka kompanije za softver za odbrambene nabavke, bila je još direktnija: njihova firma postoji da gradi posao koji služi ratnicima, a onaj kome ta misija ne odgovara može da pozove nekog drugog.
Broj korisnika nije isto što i stvarna sposobnost
Rast od 1.775 procenata pokazuje usvajanje, ali ne dokazuje automatski zrelost sistema. To je važna razlika. Činjenica da 1,5 miliona zaposlenih koristi alate veštačke inteligencije ne znači da se ti alati koriste efikasno, da su rezultati pouzdani ili da su ratne primene već dostigle nivo administrativne produktivnosti.
Veliki deo tih korisnika verovatno koristi veštačku inteligenciju za kancelarijske, organizacione, analitičke i pretraživačke zadatke. Borbena primena je složenija, rizičnija i traži mnogo ozbiljnije testiranje. Greška u kancelarijskom sažetku pravi birokratski problem. Greška u borbenom sistemu može pogrešno označiti metu, promašiti kontekst ili ubrzati odluku koju čovek više ne stiže da proveri.
Ono što broj ipak potvrđuje jeste da je institucionalni otpor prema veštačkoj inteligenciji u Pentagonu uglavnom slomljen. Umesto opreza koji usporava usvajanje, sada postoji pritisak sa vrha da se veštačka inteligencija uvodi brže nego što je i samo rukovodstvo očekivalo.
Vatikan govori o granicama, Pentagon o brzini
Papina enciklika i Pentagonove brojke govore o istoj tehnologiji, ali iz dva potpuno različita sveta. Lav XIV postavlja pitanje ko kontroliše veštačku inteligenciju, kome ona služi i da li produbljuje zavisnost čoveka od sistema. Pentagon pita kako da je što brže ugradi u obaveštajne procese, dronove, komandne lance i borbene platforme.
Jedan govori o javnom dobru, pravnom okviru, nadzoru i dostojanstvu ličnosti. Drugi o preciznosti, brzini, smrtonosnosti, dronovima i ratnicima.
U tome je stvarna težina ove teme. Veštačka inteligencija se više ne nalazi u fazi teorijskih rasprava. Ona je već ušla u institucije koje odlučuju o ratu i miru, u aparate koji analiziraju neprijatelja, biraju prioritete, ubrzavaju komandne procese i pripremaju vojsku za sukobe u kojima će čovek sve manje imati vremena da zastane.
