Nemačka odbrambena industrija napravila je još jedan korak ka robotizovanom ratu na zemlji. Kompanija Diehl Defence, u saradnji sa izraelskim Rafaelom i EuroSpike GmbH, uspešno je testirala bespilotno gusenično vozilo Ziesel, odnosno Cizel, naoružano protivtenkovskim raketama SPIKE LR. Tokom petodnevne kampanje bojevog gađanja ispaljeno je ukupno 17 vođenih raketa, a sama kompanija tvrdi da je platforma izdržala opterećenja bez većih problema.
Na prvi pogled, ovo deluje kao još jedan test protivtenkovske rakete. U stvarnosti, najvažniji deo priče nije sama raketa, već vozilo koje je nosi. SPIKE LR je već dobro poznat sistem u NATO i savezničkim vojskama. Prava novost je to što je moderni vođeni projektil lansiran sa male bespilotne kopnene platforme, koja je prvobitno razvijana za logistiku, evakuaciju ranjenika i pomoćne zadatke, a sada dobija ulogu nosača preciznog oružja.
Diehl Defence navodi da je cilj testiranja bio da se proveri nosivost i izdržljivost konstrukcije Ziesela u realnim uslovima bojevog lansiranja. To je važno zato što mala bespilotna vozila imaju ograničenja koja veliki borbeni sistemi nemaju. Svako lansiranje rakete stvara mehaničko opterećenje, vibracije, udar i temperaturni stres. Kod lakih robotskih platformi to može oštetiti šasiju, vešanje, elektroniku, senzore, baterije ili komandne sisteme.
Upravo zato se test nije svodio samo na pitanje da li SPIKE pogađa cilj. Te rakete su odavno dokazane. Pitanje je bilo da li Ziesel može da posluži kao stabilna, pokretna i dovoljno robusna platforma koja preživljava ponovljeno lansiranje. Posle 17 ispaljenih raketa, Diehl tvrdi da je platforma pokazala „impresivne performanse“ i izdržala stres operacije.
Ziesel je malo bespilotno gusenično vozilo. Prema dostupnim podacima, dimenzije su približno 1,6 sa 1,3 metra, nosivost mu prelazi 500 kilograma, a električni pogon omogućava brzinu do oko 20 kilometara na čas. To nije vozilo za juriš kroz oklopni klin, već kompaktna robotska platforma koja može da se provuče, sakrije, iznese teret ili zauzme položaj bez izlaganja posade.
U vojnom smislu, takav robot popunjava prostor između pešadijskog protivtenkovskog tima i klasičnog oklopnog vozila. Umesto da dva ili tri vojnika nose lanser, zauzimaju položaj i čekaju neprijateljski tenk pod stalnim rizikom od artiljerije, dronova i snajpera, raketni sistem može da bude poslat napred na daljinski upravljanoj platformi. Operater ostaje dalje, u zaklonu, a vozilo preuzima najopasniji deo posla.
SPIKE LR dodatno daje tom konceptu ozbiljnu vatrenu moć. Reč je o protivoklopnoj vođenoj raketi dugog dometa, sa elektrooptičkim navođenjem, mogućnošću režima „ispali i zaboravi“, ali i opcijom posmatranja i korekcije tokom leta. Novije verzije SPIKE LR imaju domet do oko 5,5 kilometara, što odgovara podatku da Ziesel može da dejstvuje na udaljenostima od približno 5,4 kilometra.
U praksi, to znači da mali robot može da gađa tenk, borbeno vozilo, utvrđeni položaj ili pokretnu metu sa distance na kojoj bi klasična pešadijska posada već bila pod ozbiljnim rizikom. Takav sistem ne mora stalno da bude u prvoj liniji. Može se dovesti u zonu dejstva, lansirati raketu, promeniti položaj ili se povući.
Posebno je zanimljivo što je Ziesel opremljen i Diehlovim paketom autonomije PLATON, koji omogućava autonomnu navigaciju i rad u složenijem okruženju. Kompanija navodi da je najnovija verzija platforme dobila unapređeni hardver i softver u odnosu na ranije prototipove. To pokazuje da cilj nije samo daljinski upravljani nosač raketa, već širi sistem koji se može uklopiti u robotizovano bojište.
Ovde se jasno vidi lekcija iz Ukrajine. Front je postao prepun dronova, protivdron sistema, artiljerije, termalnih kamera i elektronskog ratovanja. Klasični protivtenkovski timovi više ne mogu računati na to da će dugo ostati neprimećeni. Svaki pokret u prvoj liniji može biti otkriven iz vazduha. Zbog toga vojske traže načine da borbene zadatke prebace na bespilotne platforme, naročito kada se radi o izviđanju, logistici, evakuaciji i preciznom dejstvu.
Ziesel je zanimljiv upravo zato što nije nastao kao glamurozan „robotski tenk“. Razvijan je u više uloga, od logističke podrške do evakuacije ranjenika. Sada se ista platforma pretvara u nosač protivtenkovskog oružja. Takav pristup je praktičan: ista osnovna šasija može nositi teret, izvlačiti povređene, snabdevati položaje ili služiti kao „efektor“, odnosno platforma za dejstvo.
Diehl tvrdi da platformu već procenjuje više oružanih snaga, uključujući Nemačku i Ukrajinu. To nije iznenađenje. Ukrajina je trenutno najvažniji evropski poligon za bespilotne sisteme na zemlji i u vazduhu, dok Nemačka pokušava da ubrza modernizaciju kopnenih snaga posle godina oslanjanja na sporije i skuplje programe.
Šta bi Ziesel mogao da bude u realnom ratu? Najverovatnije ne zamena za tenk, već oružje zasede, odbrane i „udaljenog protivoklopnog položaja“. Takav robot može da se postavi na šumski rub, iza nasipa, u urbano ruševinsko okruženje ili na skriveni pravac, dok operater ostaje na bezbednijoj udaljenosti. U kombinaciji sa izviđačkim dronovima, senzorima i mrežnim komandovanjem, mogao bi da čeka cilj, ispali SPIKE i odmah promeni položaj.
Slabosti su takođe jasne. Malo gusenično vozilo zavisi od veze, baterija, senzora i zaštite od elektronskog ometanja. U zoni jakog radioometanja može izgubiti kontrolni kanal. U blatnjavom, snežnom ili razorenom terenu brzina od oko 20 kilometara na čas ne garantuje preživljavanje. Protivnik ga može otkriti dronom, pogoditi artiljerijom, FPV letelicom ili čak lakim oružjem ako se približi previše.
Uprkos tome, logika je jasna. Vojska ne mora da šalje čoveka tamo gde može da pošalje robota. Naročito kada taj robot nosi raketu koja pogađa tenk na više od pet kilometara.
