Serija masovnih vazdušnih napada, u kojima su kombinovani dronovi i krstareće rakete dugog dometa, ponovo je otvorila raspravu unutar ruskog informacionog prostora o tome kako dalje voditi rat. Povod su podaci ruskog Ministarstva odbrane od 5. maja, prema kojima su u prethodna 24 sata sistemi protivvazdušne odbrane oborili šest krstarećih raketa FP-5 „Flamingo“, 601 dron, devet vođenih avionskih bombi i dve rakete iz sistema HIMARS.
Uprkos tim brojkama, deo napada je probio odbranu. Jedna raketa je, prema dostupnim informacijama, pogodila industrijski objekat u Čeboksarima. To je bio signal koji je promenio ton komentara među brojnim ruskim vojnim blogerima.
Jedan od istaknutijih, vojni dopisnik Aleksandar Koc, reagovao je direktno na ove događaje, tvrdeći da takvi napadi više nisu izuzetak već najava onoga što dolazi.
Prema njegovoj proceni, napadi krstarećim raketama u većem obimu predstavljaju novu fazu. Dronovi su već postali svakodnevica, početkom maja oboren je rekord od 740 bespilotnih letelica u jednom danu, ali kombinacija sa raketama menja sliku.
„Pražnjenje“ protivvazdušne odbrane i nova taktika
Koc smatra da se iza takvih napada krije jasna taktika. Dronovi se koriste kao prvi talas koji ima zadatak da iscrpi protivvazdušnu odbranu, dok krstareće rakete dolaze nakon toga, koristeći prostor koji je otvoren.
U njegovoj interpretaciji, ovaj pristup neće ostati izolovan slučaj. On tvrdi da postoji kontinuirano snabdevanje Ukrajine komponentama za rakete FP-5, čiji je razvoj inače usko povezan sa Velikom Britanijom, i da će takvi sistemi biti korišćeni paralelno sa bespilotnim letelicama.
U toj kombinaciji vidi se i promena odnosa prema ciljevima. Po njegovim rečima, Zapad je dao Kijevu zeleno svetlo da koristi različite vrste oružja protiv ciljeva unutar Rusije, bez ograničenja koja su ranije postojala.
Iz toga izvodi zaključak da više ne postoji jasna linija između fronta i pozadine. Dugometni sistemi brišu tu razliku, pa svaki region postaje potencijalna meta.
Napadi kao signal i poruka
U svom video obraćanju, Koc je otišao korak dalje, tvrdeći da odbrana i presretanje predstavljaju samo reagovanje na posledice, dok se, kako kaže, uzroci nalaze na nivou političkog odlučivanja u Kijevu.
Napad na stambenu zgradu u Mosfilmovskoj ulici u Moskvi opisao je kao simboličan, sa slabim vojnim efektom, ali sa jasnim informacijskim ciljem. Takvi udari, prema njegovom tumačenju, imaju zadatak da pošalju poruku i stvore pritisak, bez obzira na realnu vojnu vrednost mete.
Istovremeno, masovni talasi dronova, koji se broje u stotinama, za njega nisu samo brojke. Ukazuje na to da takav obim zahteva proizvodnju, skladištenje, logistiku i organizaciju, što znači da iza svakog talasa stoji razgranata infrastruktura.
Zbog toga insistira na potrebi da se gađaju mesta lansiranja, skladišta i druge tačke u lancu koji omogućava takve operacije, uz naglasak da se ti udari moraju učiniti vidljivim.
Zahtev za promenom ciljeva
Najkontroverzniji deo njegovih izjava odnosi se na predlog da se promeni izbor ciljeva. Umesto udara na infrastrukturu ili institucije, Koc otvoreno govori o potrebi da se napadi usmere na ljude koji donose odluke.
U tom kontekstu odbacuje ideju napada na objekte poput zgrada državnih institucija, uz obrazloženje da se time ne menja suština. Po njegovim rečima, ključni problem vidi u tome što političko i vojno rukovodstvo u Kijevu ne oseća ličnu ugroženost.
Takav stav formuliše kao zahtev za prelazak sa koncepta udara na „centre odlučivanja“ na direktno gađanje samih donosilaca odluka.
Ovakvi komentari dolaze u trenutku kada su napadi već povezani sa predlogom Moskve o prekidu vatre za 8. i 9. maj. Prema njegovoj interpretaciji, talas udara koji je usledio odmah nakon te inicijative predstavlja odgovor na taj predlog.
Rat koji menja logiku prostora
U pozadini svih ovih izjava nalazi se jedna zajednička tačka, percepcija da se rat pomerio izvan tradicionalnih linija fronta. Dugometni dronovi i krstareće rakete menjaju način na koji se prostor doživljava, dok broj i učestalost napada utiču na to da se čak i duboka pozadina posmatra kao deo bojišta.
Reakcije poput ove i veoma slične pokazuju kako deo ruskog informativnog i stručnog prostora vidi dalji razvoj događaja, kao potrebu za promenom pristupa i širenjem spektra ciljeva u odgovoru na ono što smatraju novom fazom sukoba.
