Više puta smo se bavili avionskim katastrofama. Neke od njih dogodile su se tokom priprema za aeromiting, a neke čak i u toku samog mitinga. Po pravilu greške su pravili ljudi. Avioni su bili mnogo spremniji od njih jer bi se svaki otkaz ili nedostatak pokazao pred desetinama hiljada posetilaca. Zato je pilotima često ulazila ”voda u uši” pa su, poneseni publikom, pokušavali da izvedu nemoguće, precenjujući i sebe i avion. Tako se i u Ukrajini koja se tek oporavljala od hiperinflacije, dogodila najveća vazduhoplovna tragedija s višestrukim posledicama.
U subotu 27. jula 2002. godine u poznatoj vazduhoplovnoj bazi Sknilov (Скнилів, neveliko naselje od oko hiljadu ljudi) kraj Lavova, jednog od najvećih ukrajinskih gradova, sve je bilo spremno za svečanost. Za vreme Kučme, koji je bio čovek od karijere u Sovjetskom Savezu, došlo je i do izvesnog otopljavanja odnosa između Rusije i Ukrajine koji su gotovo trenutno narušeni posle razdruživanja.
Ovom prilikom vazduhoplovni miting (”aerošou”) trebalo je da se održi povodom značajnog jubileja – 60. godišnjice 14. vazduhoplovnog korpusa, nekadašnje 14. vazduhoplovne armije SSSR. Pred desetinama hiljada posetilaca vodeći pilot u avionu Su-27UB (dvosedi, za obuku) u pokušaju da izvede figuru više pilotaže nije procenio visinu, okolnosti, pa ni mogućnosti aviona, a ni svoje. Zario se u gomilu posetilaca. Rezultat: poginulo je 77 ljudi, od čega 28 dece, a još 543 osobe su povređene. Piloti su se katapultirali i preživeli.
Hronologija tragedije
Tog dana prestižni Su-27UB s brojem 42, avion vrhunskih performansi i izvanredne, vanserijske manevrabilnosti bez obzira na svoju veličinu i masu, trebalo je da pokaže svoje kvalitete. Vodeći pilot, komandir bio je V. A. Toponjar (Владимир Анатольевич Топонарь,1957–2023). Iskusan pilot, pukovnik po činu; za njim je išao oreol probnog pilota i stalnog pripadnika akro-grupe ”Sokolovi”. U tom trenutku imao je 45 godina; bio je u punoj formi i snazi. Ništa lošiji nije bio ni njegov kolega, kopilot pukovnik Jegorov (Юрий Михайлович Егоров) koji je imao 49 godina. U 12. 50 sati avion je krenuo u silazni viraž na maloj visini, izvodeći jednu od egzibicionih figura.
Pri pokušaju da se izvuče iz viraža koji se pretvorio u pikiranje, teški presretač je nekontrolisano i nepopravljivo gubio visinu klizeći na vazdušnom jastuku svog ogromnog zmaja. To mu nije dozvolilo izvlačenje iz manevra, bez obzira na snagu motora. U 12 sati, 50 minuta i 27 sekundi zakačio je drvo levim krilom i udario u beton. Kratko vreme je klizio po zemlji s repom napred preko terena koji je bio pun gledalaca. Piloti su se katapultirali u trenutku kada je avion udario u zemlju, do poslednjeg trenutka pokušavajući da ga izvuku.
Još uvek se krećući velikom brzinom usled inercije udario je u parkirani Il-76MD s brojem UR-76717 uništivši mu nos i deo navigatorske kabine. Potom je počeo da se prevrće konačno se zaustavivši kada je eksplodirao i izgoreo u ogromnoj baklji. Sudski veštaci konstatovali su da je do nesreće došlo u 12.52 po istočnoevropskom vremenu, odnosno 13.52 po moskovskom. Odmah su reagovale spasilačke ekipe, vatrogasci i druge službe. Iz Kijeva je poslata ekipa medicinskih stručnjaka. Teren je brzo rašćišćen. Ostalo je da se obavi istraga i sve ono što posle ovakvih tragedija sledi.
Istraga
Predsednik Ukrajine Leonid Kučma odmah je kao krivce za katastrofu optužio vojni vrh. Pri tom je smenio glavnokomandujućeg RV Ukrajine general-pukovnika Viktora Streljnikova (Стрельников, Виктор Иванович). Vrhovni tužilac Ukrajine (ukr. Офіс Генерального прокурора, do drugog januara 2020. godine, dakle u vreme katastrofe zvao se – Генеральная прокуратура Украины) naredio je privođenje Steljnikova i još troje visokih komandanta, generala RV. Ostavku je istovremeno ponudio ministar odbrane Vladimir Škidčenko ( Володимир Петрович Шкідченко), ali njegova ostavka nije prihvaćena.
Već prvi podaci pokazali su nekoliko propusta. Razlozi tragedije bili su ozbiljni prekršaji u organizaciji pripreme i izvođenja letova od strane RV koji su se pokazali i na aero-mitingu. Loša praksa je došla po svoje. Ubrzo, šestog septembra 2002. godine objavljeni su rezultati istrage koju je sprovela ad hoc komisija Ministarstva odbrane.
Pored već navedenih organizacionih i protokolarnih grešaka osnovni uzrok tragedije bilo je odstupanje posade od letnog zadatka posle čega je i usledila greška u pilotiranju. Najkraće rečeno – piloti su nedisciplinovano krenuli da izvode egzibicije mimo plana, pri čemu su precenili svoje sposobnosti.
Slučaj je stigao pred sud. Glavni pilot, Vladimir Toponjar osuđen je na 14 godina zatvora i novčanu kaznu od tadašnjih 7.200.000 grivnji (oko 1.300.000 $). Posle žalbe Vrhovni sud je smanjio novčanu kaznu na 150.000 grivnji (oko 27.000 $). On je izašao na slobodu posle 11 godina (2016 godine). Živeo je u Kijevskoj oblasti, a umro je 21. januara 2023. godine na Krimu u 65. godini.
Pročitajte još: Katastrofa pred 300.000 ljudi: kako je jedna greška pretvorila aero-miting u pakao u Ramštajnu
Drugi pilot, Jurij Jegorov osuđen je na osam godina i na novčanu kaznu od 458.000 grivnji (oko 450.000 $). Izašao je na slobodu posle dve i po godine, januara 2007. godine. Anatolij Tretjakov (Анатолий Третьяков), zamenik komandanta 14. vazduhoplovnog korpusa osuđen je na šest godina i kaznu od 700.000 grivnji (oko 130.000 $).
Jurij Jacjuk (Юрий Яцюк) zamenik rukovodioca letova osuđen je na istu kaznu. Anatolij Lukinih (Анатолий Лукиных) načelnik službe bezbednosti letova korpusa osuđen je na četiri godine zatvora uslovno i novčanu kaznu od 200.000 grivnji (oko 35.000 $). Oleg Djubovecki (Олег Дзюбецкий), lice odgovorno za pripremu posada oslobođen je jer nije bilo dokaza njegove krivice.
Pročitajte još: Katastrofa „Ruskih vitezova“ 1995: sudar Su-27 kod Kamrana i tragična greška pri sletanju
Niko od okrivljenih nije priznao krivicu. Ova katastrofa dovela je do rasformiranja akro-grupe ”Sokolovi”. Šta se dogodilo s najvišim vojnim vrhom Ratnog vazduhoplovstva? Komandant, Viktor Streljnikov i još trojica njegovih visokih saradnika takođe su stigli pred sud. Sudske rasprave završne su devetog juna 2008. godine, a 11. juna ukrajinski Vojni apelacioni sud u Kijevu u potpunosti je oslobodio krivice svu četvoricu generala.
