Na internetu su se pojavile fotografije ruskog lovca-bombardera Su-34 koji nosi čak šest vođenih bombi KAB u jednoj misiji. Snimke je prvi objavio Telegram kanal @AviamiR34, uz video i poruku koja nije ostavila mnogo prostora za tumačenje.
Prema objavljenom materijalu, avion nosi četiri bombe u konfiguraciji UMPK i dve u konfiguraciji UMPB. Uz video je objavljen i komentar:
„Šta se ovde dešava? Počeli smo da koristimo mešovitu municiju. Vesti, podesite alarme za večeras. Stiže video. Broj upotreba je eksponencijalno porastao! Sada će biti još vruće. Jedna od prvih upotreba mešovite municije. Lete prelepo. Broj je eksponencijalno porastao, što znači da je efikasnost borbenih dejstava eksponencijalno porasla. Avijacija napreduje skokovima i granicama, što dokazuju činjenice. Činimo sve što možemo da postignemo pobedu. Neprijatelj nema drugog izbora nego da položi oružje i preda se, ili će se suočiti sa smrću.“
Fotografije su ubrzo analizirali ruski, zapadni i ukrajinski vojni analitičari. Ukrajinska agencija Unian, pozivajući se na ruske izvore, navela je da su „ruski bombarderi počeli da nose šest bombi od 250–500 kilograma umesto četiri“. Do sada se smatralo da Su-34 u takvim misijama uglavnom nosi dve, eventualno četiri ovakve bombe.
Su-34 sada nosi čak šest vođenih KAB bombi u mešovitoj konfiguraciji UMPK i UMPB. pic.twitter.com/nSvl14mQWz
— Oruzje Online (@oruzjeonline) May 2, 2026
Ako se potvrdi da je konfiguracija sa šest vođenih bombi postala operativna praksa, to predstavlja značajan pomak u intenzitetu vazdušnih udara.
Šta zapravo znače UMPK i UMPB
UMPK su kompleti koji se montiraju na klasične bombe slobodnog pada i pretvaraju ih u vođenu municiju. U zavisnosti od verzije, UMPK je standardno omogućavao domet od oko 60 do 80 kilometara, dok sada postoje unapređene varijante većeg dometa pa i mlaznog ponogna.
Kombinacija četiri UMPK i dve UMPB na jednom Su-34 sugeriše taktičku fleksibilnost – mogućnost gađanja više ciljeva različitog prioriteta u jednoj misiji, bez potrebe za povratkom na bazu.
Za ukrajinsku stranu to nije dobra vest. Vođene bombe sa dometom od više desetina kilometara omogućavaju ruskim avionima da dejstvuju bez ulaska u najopasniju zonu protivvazdušne odbrane.
Povećanje proizvodnje ili nova taktika
Povećanje broja integrisanih bombi sa dve ili četiri na šest može značiti nekoliko stvari.
Prvo, da je ruska industrija povećala proizvodnju kompleta UMPK i UMPB, čime je omogućeno još masovnije korišćenje ove vrste municije. Podsetimo, veruje se da zaliha samih bombi na koje se dodaje modul ima u enormnim količinama, u pitanju su sovjetske bombe.
Drugo, da je došlo do taktičkog prilagođavanja, odnosno optimizacije nosača i rasporeda podvesnih tačaka na Su-34.
Treće, da se ruska komanda odlučila za intenziviranje vazdušnih udara sa distance, kako bi olakšala druge operativne izazove.
U svakom slučaju, broj upotreba, kako se tvrdi u objavama, „eksponencijalno je porastao“. Ukoliko je to tačno, tempo udara mogao bi dodatno da se poveća.
Su-34: radni konj Rusije
Su-34 je među najkorišćenijim ruskim avionima u ratu u Ukrajini. Često se opisuje kao „radni konj“ ruske vojne avijacije. Isporučuju se ruskim Vazdušno-kosmičkim snagama u više etapa svake godine.
Reč je o dvomotornom frontovskom lovcu-bombarderu razvijenom na osnovi Su-27, ali prilagođenom za duboke udare i napade na kopnene ciljeve. Razvijan je 1980-ih za Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo, a zvanično je ušao u operativnu upotrebu 2014. godine. Ipak, korišćen je i ranije, uključujući sukob u Gruziji 2008. godine.
Avion ima karakterističnu kabinu sa dva člana posade koji sede jedan pored drugog, što olakšava komunikaciju tokom dugih misija i smanjuje zamor. Kabina je oklopljena, a sistemi samoodbrane uključuju kombinaciju aktivnih i pasivnih elektronskih ometača, mamaca i senzora za detekciju pretnji.
Maksimalna brzina dostiže oko 1,9 maha, a borbeni radijus omogućava dejstva i do 600 kilometara iza neprijateljskih linija. U zavisnosti od konfiguracije i količine goriva, Su-34 može da ponese između 8.000 i 12.000 kilograma ubojitog tereta.
Naoružanje obuhvata širok spektar preciznih bombi i raketa, uključujući H-29, H-59, KAB-500 i KAB-1500, kao i nevođene rakete i projektile vazduh–vazduh za samoodbranu.
Duboki udari bez ulaska u zonu PVO
U poslednje dve godine Su-34 je postao jedan od simbola ruske vazdušne kampanje. Posebno kada koristi bombe sa modulima za planiranje i korekciju, može da lansira oružje sa distance, bez ulaska u najgušću zonu neprijateljske PVO.
Ako je sada sposoban da u jednoj misiji nosi šest vođenih bombi, to znači da može da pogodi veći broj ciljeva po sortie-u ili da saturiše određenu zonu u kratkom vremenskom intervalu.
Za Ukrajinu, koja se već suočava sa nedostatkom protivvazdušnih raketa, povećanje intenziteta takvih udara dodatno komplikuje situaciju.
Naslednik Su-24 i stub ofanzivne avijacije
Su-34, NATO oznake Fullback, razvijen je kao naslednik taktičkog bombardera Su-24. Kombinuje osobine lovca i bombardera, pružajući sposobnost dugih misija sa visokim stepenom zaštite posade i velikim teretom naoružanja.
U ruskoj doktrini, Su-34 zauzima centralno mesto u frontovskoj avijaciji, posebno u operacijama gde je potrebno kombinovati domet, preciznost i relativnu bezbednost nosača.
Integracija šest KAB bombi u jednoj misiji, ako postane standard, predstavlja sledeći korak u evoluciji njegove upotrebe.
Front se menja, taktike se prilagođavaju, a vazdušna komponenta dobija novi intenzitet. U tom kontekstu, fotografije Su-34 sa šest vođenih bombi nisu samo tehnički detalj, već indikator šire promene tempa i logike vazdušnih udara.
