Japan između Ukrajine i Ustava: Tokio otvara vrata vojnoj pomoći Kijevu, 36.000 ljudi izlazi na ulice

Odluka japanske premijerke Sanae Takaiči da ublaži restrikcije na izvoz oružja predstavlja jedan od najznačajnijih političkih zaokreta Tokija u poslednjim decenijama. Japan je gotovo osamdeset godina bio vezan Članom 9 Ustava, koji zabranjuje ratovanje i pretnju silom kao sredstvo rešavanja sporova.

Sada, u svetlu rata u Ukrajini i na Bliskom istoku, japanska vlada pravi iskorak ka fleksibilnijoj bezbednosnoj politici. Prema navodima Rojtersa, ublažavanje propisa otvara prostor za pregovore koji bi jednog dana mogli dovesti do toga da Tokio obezbedi vojnu opremu Ukrajini.

Ukrajinski ambasador u Japanu Jurij Lutovinov ocenio je ovu promenu kao „veoma veliki korak napred“, naglasivši da se time otvara mogućnost pregovora.

Indirektna pomoć kroz finansiranje

Iako nova pravila zadržavaju kontrolu izvoza u zone sukoba, ostavljeni su izuzeci koji mogu služiti bezbednosnim interesima Japana. Upravo tu Kijev vidi svoju šansu.

Lutovinov je naveo da bi kratkoročno Tokio mogao pomoći finansiranjem razvoja sistema protivvazdušne odbrane, čime bi se smanjila zavisnost Ukrajine od američkih raketa Patriot, kojih nema dovoljno.

„Imamo industrijske kapacitete, ali su nam potrebne investicije i sredstva“

, poručio je ovaj ambasador.

Pored toga, u toku su razgovori o eventualnom doprinosu Japana programu NATO-a poznatom kao Lista prioritetnih zahteva za Ukrajinu, koji finansira nabavku američke vojne opreme. Taj program je već isporučio opremu i municiju u vrednosti većoj od četiri milijarde dolara, a Australija i Novi Zeland su prošle godine postale prve zemlje van NATO-a koje su mu se pridružile.

Japanske kompanije bi mogle da pomognu i u diversifikaciji izvora elektronike i mikrokomponenti potrebnih za proizvodnju hiljada dronova koje Ukrajina koristi na frontu. Prema izveštaju Instituta Snejk Ajland iz 2025. godine, kineske komponente su do sada dominirale u ukrajinskim dron sistemima.

Indo-Pacifik i Evropa kao jedna bezbednosna zona

Bivši premijer Fumio Kišida još 2022. godine upozorio je da „današnja Ukrajina može biti sutrašnja Istočna Azija“. On je tada pokrenuo najveće ulaganje u vojnu industriju od Drugog svetskog rata. Takaiči je taj kurs ubrzala nakon stupanja na funkciju u oktobru.

„Ako Ukrajina padne, imaćemo ogroman domino efekat. Indo-Pacifik i Evropa su neodvojivi sa stanovišta naše bezbednosti“, rekao je Lutovinov.

Ipak, premijerka Takaiči nije javno saopštila da će Japan direktno izvoziti oružje Ukrajini. U razgovoru sa predsednikom Volodimirom Zelenskim poručila je da „Japan stoji uz Ukrajinu“ i podržava napore za pravedan i trajan mir.

Očekuje se da bi, kao i druge države, Ukrajina mogla potpisati sporazum o transferu odbrambene tehnologije sa Tokijom. Japan takve sporazume već ima sa 18 zemalja, uključujući Nemačku, Australiju, Filipine i Vijetnam.

Ulice Tokija: 36.000 protiv militarizacije

Dok se u diplomatskim krugovima otvaraju nove mogućnosti, u Tokiju raste unutrašnje nezadovoljstvo. Više od 30.000 ljudi okupilo se ispred zgrade parlamenta protestujući protiv politike militarizacije i tražeći očuvanje Člana 9 Ustava.

Ovo je treći i najveći protest u poslednja dva meseca. U februaru je protestovalo 3.600 ljudi, u martu 24.000, a sada se broj popeo na oko 36.000.

Značajan deo demonstranata čine mladi Japanci rođeni decenijama posle Drugog svetskog rata. Dvadesetdvogodišnji student Gohta Hašimoto izjavio je da ga politika ranije nije zanimala, ali da sada shvata da „svoju budućnost stavlja u tuđe ruke“.

Profesor političkih nauka Koiči Nakano ocenjuje da su rat u Iranu i nepredvidive odluke američke administracije podstakle mlade da izađu na ulice, strahujući da bi Japan mogao biti uvučen u sukobe.

Član 9 kao simbol i prepreka

Član 9 japanskog Ustava jasno navodi da se zemlja zauvek odriče rata i pretnje silom. Japan formalno nema vojsku, već “Snage samoodbrane”.

Pod pritiskom bezbednosnog okruženja i savezništva sa Sjedinjenim Državama, tumačenje tog člana je već prošireno. Japan je stekao pravo na kolektivnu samoodbranu, što znači da može pomagati saveznicima i kada sam nije direktno napadnut.

Odluka od 21. aprila o ukidanju zabrane izvoza smrtonosnog oružja mnogi su doživeli kao prelazak psihološke granice, i to ne kao izolovan događaj, već samo jedan u nizu.

Širi geopolitički kontekst

Istovremeno sa promenama u Japanu, Nemačka takođe ubrzano uklanja sva posleratna ograničenja i drastično povećava vojna ulaganja. Posmatrači ocenjuju da se radi o kontrolisanoj transformaciji u kojoj se državama koje su decenijama bile ograničene postepeno vraća politički i vojni kapacitet.

U zapadnim centrima moći procenjuje se da će takav proces ostati pod nadzorom saveznika. Međutim, istorija pokazuje da države koje jednom dobiju tehnološku i vojnu autonomiju često počinju da vode sopstvenu politiku, ponekad suprotnu očekivanjima onih koji su ih podstakli na osnaživanje.

Japan se tako danas nalazi između dve realnosti. S jedne strane, rastući bezbednosni izazovi i savezničke obaveze. S druge strane, duboko ukorenjena pacifistička tradicija i deo javnosti koji strahuje da bi promena kursa mogla imati dugoročne posledice.