Severna flota ruske mornarice izvela je vežbu na arhipelagu Zemlja Franca Josifa, aktivirajući mobilne obalske raketne sisteme Bastion u scenariju koji simulira napade na neprijateljske brodove u Arktičkom okeanu. Zvanično saopštenje navodi da je reč o redovnoj borbenoj obuci, ali sama lokacija i profil zadatka jasno ukazuju na širu poruku.
Posade su imale zadatak da prate i uništavaju neprijateljske brodove na udaljenosti od oko 300 kilometara, koristeći kompjuterski simuliranu metu. Nakon lansiranja, jedinice su izvodile brzo napuštanje vatrenih položaja, manevrisanje i maskiranje, što je standardna procedura za povećanje preživljavanja u slučaju protivudara.
Vežba je obuhvatila i kamufliranje položaja i suzbijanje dronova, što pokazuje da se sistem priprema za višeslojno borbeno okruženje u kojem bespilotne letelice imaju ključnu ulogu u izviđanju i korekciji vatre.
Bastion i 800 Oniks – osnova arktičkog štita
Sistemi Bastion opremljeni su protivbrodskim krstarećim raketama P-800 Oniks. Ova raketa dostiže brzinu od oko 2,5 maha i ima domet do 800 kilometara. Novija varijanta P-800M donosi poboljšanu manevarsku sposobnost, što povećava otpornost na presretanje.
Mobilni karakter sistema Bastion predstavlja njegovu ključnu prednost. Može se rasporediti na borbeni položaj u roku od nekoliko minuta, što omogućava brzo formiranje zona ograničenog pristupa i manevra. Upravo takve zone su bile cilj vežbi u septembru 2025. godine, kada su jedinice imale zadatak da brane arktičku obalu dugu više od 600 kilometara.
U arktičkom kontekstu, gde su infrastruktura i logistika ograničeni, mobilnost i brzina raspoređivanja imaju veću težinu nego klasične fortifikacije.
Cirkon – sledeći nivo
P-800 Oniks je u ruskoj mornarici nasledio noviji tip protivbrodske krstareće rakete, Cirkon. Prve isporuke Cirkona počele su u decembru 2019. godine. Raketa ima domet oko 1.000 kilometara i postiže brzinu do 9 maha, uz znatno veću manevarsku sposobnost u odnosu na Oniks.
Cirkon je već raspoređen sa površinskih brodova i podmornica. Međutim, kopnena mobilna verzija koja bi mogla da se integriše u sistem poput Bastiona još uvek je u razvoju. Ako bi takva integracija bila završena, arktičke obale bi dobile hipersonični sloj zaštite koji bi značajno proširio zonu zabrane pristupa.
Brzina i manevar Cirkona smanjuju prozor za presretanje na minimum, što ga čini izuzetno teškim ciljem za postojeće sisteme protivvazdušne odbrane.
Asimetrija kao doktrina
Rusija se već duže vreme oslanja na mobilne sisteme krstarećih i balističkih raketa kako bi nadomestila konvencionalnu brojčanu inferiornost u odnosu na Zapadni blok. Bastion je samo jedan segment te strategije.
Sistem Iskander-K, sa krstarećim raketama za kopneni napad, dodatno je proširio domet integracijom rakete 9M729, čiji se domet procenjuje na oko 2.000 kilometara. Time je povećana sposobnost gađanja ciljeva širom Evrope.
U decembru 2025. godine u operativnu upotrebu uvedena je i balistička raketa srednjeg dometa Orešnik, opremljena hipersoničnim klizećim vozilima. Takva konfiguracija povećava probojnost i smanjuje vreme reakcije protivnika.
U tom okviru, Bastion na Arktiku nije izolovani sistem, već deo šireg koncepta dubinske i slojevite odbrane.
Severni morski put i geopolitička računica
Obezbeđivanje Arktika dobilo je dodatni značaj zbog otvaranja Severnog morskog puta. Kako se ledeni pokrivač povlači, ruta postaje komercijalno i strateški sve važnija. Istovremeno, ruski izvori navode da su države Zapadnog bloka poslednjih godina sve češće ciljale civilni brodski transport u drugim regionima, gde je Rusija imala manje mogućnosti da obezbedi rute.
Arktik, za razliku od tih regiona, predstavlja prostor gde Moskva želi punu kontrolu. Bastion, u kombinaciji sa pomorskim snagama, postaje sredstvo odvraćanja i signal da će svako približavanje biti praćeno i, po potrebi, neutralisano.
Jačanje Severne flote
Severna flota je u poslednjim godinama značajno ojačana. U operativnu upotrebu ulazi sve veći broj nuklearnih podmornica klase Jasen-M, koje nose krstareće rakete i imaju napredne sposobnosti tihe plovidbe.
Istovremeno je uvedena u službu prva modernizovana nuklearna krstarica klase Kirov, jedini površinski borbeni brod na nuklearni pogon na svetu. Opremljena je naprednim sistemima protivvazdušne odbrane i kapacitetom za lansiranje krstarećih raketa.
U kombinaciji sa obalskim sistemima Bastion, ova pomorska komponenta formira višeslojni štit koji obuhvata kopno, površinu mora i podmorje.
Poruka sa severa
Vežba na Zemlji Franca Josifa nije samo tehnički događaj. Ona pokazuje da se Arktik više ne posmatra kao periferija, već kao centralni strateški pravac. Mobilni sistemi Bastion, sa raketama Oniks i potencijalno Cirkon u budućnosti, postaju ključni element ruske strategije zabrane pristupa.
U okruženju u kojem se NATO sve aktivnije interesuje za severne rute i pomorske pravce, poruka je jasna. Arktik se ne prepušta slučaju, niti ostavlja bez zaštite.
Zna se ko je gazda u Arktiku.