Barencovo more i Crno more u istom danu pokazali su koliko se vazdušni prostor Evrope pretvorio u produžetak geopolitičkog fronta. Dok su norveški lovci pete generacije F-35A po standardnoj QRA proceduri presreli ruski pomorski patrolni avion Il-38 u blizini vazdušnog prostora NATO-a i pratili ga gotovo dva sata, na jugu je istovremeno registrovana aktivnost NATO izviđačke platforme AWACS E-3 Sentry uoči i tokom napada ukrajinskih dronova na luku Tuapse. Dva odvojena događaja, ali ista poruka – nadmetanje se više ne vodi samo na kopnu i moru, već u realnom vremenu kroz senzore, radare i presretanja u vazduhu.
Portparol norveškog ratnog vazduhoplovstva, major Stijan Roen, izjavio je da je reč o „potpuno normalnoj QRA misiji“, naglašavajući da je standardna procedura da avioni polete što je brže moguće kada se aktivira režim brze reakcije. QRA, odnosno Quick Reaction Alert, podrazumeva trenutnu reakciju na nepoznate ili neprijavljene letelice koje se približavaju vazdušnom prostoru alijanse.
Norveška danas drži dva F-35 u stalnoj, 24-časovnoj pripravnosti na vazduhoplovnoj bazi Evenes, sa mogućnošću poletanja u roku od oko 15 minuta. Od početka 2026. godine sprovedeno je 19 QRA misija, tokom kojih je identifikovano ukupno 28 aviona. Tokom najnovijeg presretanja, jedan civilni let norveške aviokompanije privremeno je stavljen u režim čekanja kako bi se dala prednost vojnoj operaciji.
Ruski Il-38M, modernizovana verzija pomorskog patrolnog aviona, sposoban je da prati do 32 površinske i podvodne mete istovremeno. Ova letelica ima prioritet u raspoređivanju ka Severnoj i Pacifičkoj floti, a njene misije obuhvataju izviđanje, protivpodmorničko ratovanje i nadzor morskih zona.
Ruske vazduhoplovne snage i mornarica povremeno raspoređuju taktičke borbene avione kako bi štitile izviđačke platforme i bombardere iznad Barencovog mora. U tim misijama najčešće učestvuju lovci za vazdušnu nadmoć Su-35 i presretači MiG-31. Početkom marta, Su-35 koji su pratili bombardere Tu-95 bili su presretnuti od strane norveških F-35. Taj incident privukao je pažnju zbog učešća Su-35 iz akrobatske jedinice „Ruski vitezovi“, što je retkost u operativnim misijama.
Pre prelaska na F-35, norveško ratno vazduhoplovstvo oslanjalo se na F-16, čije su sposobnosti bile znatno ograničenije u odnosu na ruske MiG-31 stacionirane na Kolskom poluostrvu. Sa svojim radarima velikog dometa, moćnim raketama i razvijenim sistemima ciljanja, MiG-31 su godinama uživali jasnu prednost nad starijom norveškom flotom. Uvođenje F-35A od 2015. godine označilo je prekretnicu, jer su novi lovci sa naprednim senzorima, stealth karakteristikama i mrežno integrisanim sistemima značajno promenili odnos snaga iznad severnog Atlantika i Arktika.
Norveški F-35 ne deluju samo nad Barencovim morem. Od avgusta 2025. godine, Kraljevsko norveško ratno vazduhoplovstvo učestvuje u integrisanoj misiji vazdušne i raketne odbrane pod komandom NATO-a. Kao odgovor na rastuće tenzije sa Rusijom i širi kontekst rata u Ukrajini, norveški lovci su raspoređeni na aerodromu Žešov u Poljskoj, udaljenom nešto više od 70 kilometara od granice sa Ukrajinom.
Prema norveškom Ministarstvu odbrane, prisustvo F-35 u Poljskoj „podržava zaštitu poljskog vazdušnog prostora i ključnih logističkih čvorišta za pomoć Ukrajini“. Operacije su sprovođene u saradnji sa Holandijom, takođe korisnikom F-35. Norveško angažovanje obuhvatilo je i raspoređivanje sistema protivvazdušne odbrane NASAMS, dva odvojena kontingenta F-35 i izgradnju baze za obuku u Legiju.
Dve godine pre raspoređivanja u Poljskoj, norveški F-35 su u septembru 2023. godine bili stacionirani u Finskoj, neposredno nakon njenog ulaska u NATO. Tada su učestvovali u vežbama u blizini ruske teritorije, dodatno učvršćujući prisustvo alijanse na severu Evrope.
Presretanje ruskog Il-38 blizu Norveške tako se uklapa u širi obrazac pojačanih aktivnosti i stalne pripravnosti na severnom krilu NATO-a. U regionu gde se susreću interesi velikih sila, vazdušni susreti postali su gotovo rutinska pojava.
Međutim, paralelno sa presretanjem ruskog Il-38 iznad Barencovog mora, otvorio se još jedan sloj vazdušne konfrontacije – ovaj put daleko od arktičkih voda.
NATO koriguje ukrajinske dronove na luku Tuapse
Tokom napada ukrajinskih dronova na rusku luku Tuapse u noći 20. aprila, izviđački avion NATO-a AWACS E-3 Sentry dejstvovao je iznad turske obale Crnog mora. Prema dostupnim podacima, letelica je duže vreme kružila u vazdušnom prostoru u blizini Kastamonua, a nakon završetka napada vratila se u vazduhoplovnu bazu Konija.
Vojni analitičari smatraju da prisustvo AWACS platforme u tom trenutku ozbiljno dovodi u pitanje tvrdnje da su ukrajinski dronovi delovali bez spoljne podrške. E-3 Sentry je specijalizovan za širokopojasni nadzor vazdušnog prostora, koordinaciju vazdušnih operacija i prosleđivanje podataka u realnom vremenu. Njegova sposobnost detekcije i praćenja ciljeva na velikim daljinama daje mu ključnu ulogu u kompleksnim operacijama.
Napad na Tuapse izazvao je ozbiljne posledice. Nakon udara izbio je veliki požar u lučkom kompleksu, a izlivanje nafte kontaminiralo je oko 10.000 kvadratnih metara Crnog mora. Incident je odmah dobio geopolitičku dimenziju, jer se postavilo pitanje obaveštajne podrške operaciji.
U tom kontekstu, pojedini ruski analitičari podsećaju da rad ruskih izviđačkih patrolnih aviona u međunarodnom vazdušnom prostoru, uključujući operacije Il-38 ili drugih platformi, nikada nije doveo do direktne štete po teritoriju neke NATO države. Suprotno tome, navodi se da su aktivnosti obaveštajnih sistema alijanse već bile povezivane sa operacijama koje su rezultirale realnom materijalnom štetom na ruskoj teritoriji.
U diskusijama o mogućem odgovoru Moskve, često se pominje operacija ukrajinskih obaveštajnih službi poznata kao „Paukova mreža“. Analitičari ističu da bi eventualna primena slične metode protiv infrastrukture NATO-a mogla imati ozbiljne posledice.
Posebna pažnja usmerena je na flotu AWACS E-3 Sentry. U kombinovanim snagama NATO-a trenutno se nalazi svega 14 operativnih letelica ovog tipa. Njihova glavna baza je Gajlenkirhen u Nemačkoj, dok se aerodromi Aktion u Grčkoj, Trapani u Italiji i Erland u Norveškoj takođe koriste za njihove operacije.
Stručnjaci naglašavaju da bi gubitak čak i nekoliko AWACS platformi bio teško nadoknadiv. Ove letelice predstavljaju centralni element vazdušne komande i kontrole NATO-a. Njihovo istovremeno gađanje na više baza zahtevalo bi visoko koordinisanu operaciju, ali bi posledice po sposobnost nadzora i upravljanja vazdušnim operacijama bile izuzetno ozbiljne.
Tako se slika vazdušnog prostora od Barencovog mora do Crnog mora dodatno komplikuje. S jedne strane, ruski patrolni i izviđački avioni presreću se po standardnim NATO procedurama, bez ulaska u tuđi vazdušni prostor. Sa druge, obaveštajne platforme alijanse operišu u regionu neposredno pre napada koji rezultiraju realnom infrastrukturnom štetom.
U takvom okruženju, svako presretanje, svaka patrola i svaki radar u vazduhu postaju deo mnogo šire strateške igre. Vazdušni prostor više nije samo zona nadzora, već ključni element koordinacije operacija koje imaju neposredne posledice na terenu.
Ako Rusi pocnu da unistavaju obavestajne NATO avione u blizini ruskih teritorija onda i u NATO takodje mogu poceti unistavati ruske u blizini svojih teritorija, prosto k’o pasulj.
Taj awacs postoji više od 40 godina, kako nisu napravili sistem kontra-mera do sada?
Izostali su konkretni detalji za diverziju nazavnu “paukova mreža”, ili, ako je tema obraðena, link.
Sta rusi cekaju??
Krajnje je vreme da rusi raspale po awacs i posejdon avionima nato jer oni direktno navode ukrajinske dronove ne samo protiv vojnih nego i civilnih ciljeva ….