Najuspešniji sovjetski putnički avion Tu-154 proizveden je u 1026 primeraka, uz dvocifren broj modifikacija. U eksploataciji se nalazi još 26 aviona tog tipa koji je trebalo da bude odgovor na američki Boeing 727, na koga je i ličio. Jedan od najbržih putničkih aviona imao je više nadimaka. NATO mu je dao naziv Careless (bezbrižni). Može da se ”pohvali” ne baš lepim nazivima koje su mu baš Sovjeti nadenuli: ”Veliko truplo – mrcina” (teško prevodiv sleng od Большая Тушка, što može značiti i veliki Тu, u odnosu na manji, Tu-134), ali i ”Aurora” (ironično poređenje s krstaricom-spomenikom koja je bila na večitom sidru, pošto je ovaj avion u izvesnom periodu više bio na servisu nego u vazduhu).
Rusi su znali za njegove mane. U periodu od 1994. do 2016. godine dogodilo se 17 katastrofa u kojima je on učestvovao pri čemu je poginulo 1.760 ljudi. Među njima se nalazi i poljski državni vrh koji je nastradao prilikom sletanja na jedan od aerodroma kod Smolenska 2010. godine. Poslednja nesreća odnela je i najpoznatije žrtve – deo hora i orkestra ansambla Aleksandrov o kome smo pre izvesnog vremena pisali (Sveti rat – prava pesma u pravom trenutku). Kako se to dogodilo?
Hronologija tragedije
Avion je 25. XII započeo let za Siriju, gde je trebalo da se održi nekoliko koncerata za ruski kontingent i stanovništvo. U avionu je bilo 92 čoveka – 84 putnika i osam članova posade. Avion Tu-154B-2, imao je registarski broj RA-85572. Fabrički broj mu je bio 83A671, a serijski 0572. Iz zavoda u Kujbiševu (KuAPO) izašao je 29. marta 1983. godine, da bi već 12. maja bio predat 223. vazduhoplovnom odredu Ministarstva odbrane SSSR. Matična baza bio mu je poznati aerodrom Čkalovski (trideset kilometara severoistočno od Moskve).
Tamo se nalazila 800. vazduhoplovna baza drugog ranga. Na dan katastrofe imao je za sobom nalet od 6.689 sati. Uglavnom je leteo na srednjim rutama do jednog i po sata. Ovaj primerak je s pravom nosio nadimak Aurora jer je osam puta bio na čuvanju. Poslednji redovni remont imao je 29. XII 2014. godine, dve godine pre nesreće. Međutim, kratko vreme pre tog tragičnog dana urađen je i dopunski remont jer je zapaženo curenje goriva iz krilnog rezervoara. Problem je otklonjen i vojna komisija je primila avion.
Pred let koji je najmanje bio rutinski, obavljene su dodatne provere i on je bio tehnički u potpunosti ispravan. Sastav putnika je bio respektabilan:
- 64 učesnika Akademskog ansambla pesama i igara Ruske Armije ”A.V Aleksandrov”. Među njima je bilo i baletskih umetnika.
- Koreograf i baletski reditelj, Vjačeslav Ivanović Jermolin.
- Glavni dirigent Konstantin Vladimirovič Majorov.
- Solisti Viktor Sanjin i Grigorij Osipov.
- Umetnički rukovodilac, general-poručnik Valerij Halilov.
- Sedam vojnih lica koji nisu bili članovi ansambla.
- Direktor odeljenja za kulturu MO RF Anton Gubankov i njegova saradnica za štampu Oksana Badrutdinova.
- Jelizaveta Glinka, rukovodilac fonda ”Pravedna pomoć”.
FSB RF potvrdila je da avion nije prevozio nikakav vojni teret, pirotehnička sredstava, niti bilo šta sumnjivo i nepotrebno. Teret se sastojao isključivo od prtljaga putnika i 150 kilograma namirnica i lekova.
Poslednji let
Maršruta je bila Moskva (Čkalovski) – Latakija (Hmeimim, Sirija) s međusletanjem u Sočiju radi dopune gorivom. Prvobitno je dopuna planirana u Mozdoku (Severna Osetija), ali je zbog boljih vremenskih prilika rešeno da to bude u Sočiju. Poleteo je iz Sočija 25. decembra u 05.25 po moskovskom vremenu (02. 25 GMT) prema Crnom moru. Posle dva desna skretanja pod 90° trebalo je da zauzme kurs na istok prema Kaspijskom moru. Posle samo pola minuta od poletanja, u 05.26 sati nestao je s radara. Pao je u levom naginjanju jedan i po kilometar od obale, severnije od aerodroma. Svi uslovi su bili povoljni, ali avion je ipak pao.
Službe MO RF i MČS (Ministarstva za vanredne situacije) odmah su krenule u akciju spasavanja koja se praktično smesta pretvorila u akciju pretraživanja. Njome je iz Nacionalnog centra za upravljanje odbranom (Национальный центр управления обороной Российской Федерации) upravljao lično Sergej Šojgu, jedan od utemeljivača MČS. Počelo se sa sedam brodova i pet helikoptera Mi-8. Do večeri broj angažovanih sredstava uvećan je do 32 broda i katera. U pomoć je stiglo 109 gnjuraca, bespilotne letelice i televizijski upravljani dubinski aparati Tigar i Falkon.
Sledećeg dana, 26. decembra, 3.500 ljudi je učestvovalo u pretrazi. Korišćeno je 45 brodova, od toga sedam iz sastava Crnomorske flote. Učestvovali su i pripadnici MČS Abhazije. Tog dana Ministarstvo odbrane saopštilo je da su pronađeni delovi aviona na dnu. Nalazili su se na 1.700 metara od obale u radijusu od oko 500 metara. Sutradan je izvučena prva crna kutija koja je snimala govor i poslata odmah u Centralni naučno-istraživački institut RV. Istog dana, 27. decembra, na udaljenosti od oko četiri i po kilometra od obale primećena je veća gomila ostataka. Dan kasnije, 28. decembra, izvučena je i druga crna kutija koja je beležila parametre leta. Konačno, 29. decembra završena je aktivna faza pretrage. Do tada je pronađeno 20 tela kao i brojni ostaci aviona. Svi su poslati u Moskvu radi identifikacije i DNK analize. Izvađeni su i izneti na obalu manji delovi aviona, ali o krilima i trupu nije bilo nikakvih vesti.
Ono neumitno, sahrane, počele su istog dana kada je završena aktivna pretraga, na Federalnom vojnom memorijalnom groblju. Idućeg meseca, januara 2017. godine, identifikovani su ostaci 70 poginulih, pa su sahranjivani 14, 16 i 17. januara. Tog dana je saopšteno da su prilikom pretrage, sasvim slučajno, pronađeni i ostaci američkog bombardera daglas (Douglas A-20 Havoc/DB-7 Boston) koji je stigao kroz lendliz. Taj avion je pao 15. novembra 1942. godine, a gnjurci su na njemu našli nekoliko bombi koje su potom uništene.
Šta se dogodilo?
Posle prvih analiza krug mogućih uzroka sveden je na tehničku neispravnost, grešku posade ili pretovarenost. Ni ruska javnost nije mnogo bolja od zapadne ili od naše, pa se odmah počelo s konstruisanjem teorija. Jedna od njih bila je da se u kabini, na mestu drugog pilota, nalazio pilot kome tu nije bilo mesto. On je pomešao komande, podigao zakrilca i spustio točkove. Smatra se da je to bio vojni pilot s ogromnim iskustvom, ali na drugim avionima. Neko je pronašao da je reč o starijem instruktoru u jedinici № 42829.
Istina je da se takav putnik nalazio na spisku i da je dan pre katastrofe bio nagrađen zvanjem Zaslužnog ratnog pilota i to iz ruku Putina. Vojni inspekcijski odsek Istražnog komiteta RF pri garnizonu u Sočiju reagovao i formalno pokrenuo postupak po članu 351 KZ Rusije (”Kršenje pravila leta koje je prouzrokovalo teške posledice”). Verovatno je tako učinjeno da bi se ublažio talas pritisaka na istražitelje jer je predmet posle toga prebačen centralnoj kancelariji Istražnog komiteta Ruske federacije, a FSB je pružio punu podršku u toj istrazi.
Vratimo se forenzičarima. Pred njima je bila gomila ostataka aviona. To je moglo značiti da se avion raspao u vazduhu što je otvaralo mogućnosti za razmatranje eventualnog terorističkog akta. To je isključeno jer nikakvih tragova PA rakete ili eksplozije na avionu nije bilo, a oni se ne bi mogli sakriti. Direktor komisije utvrdio je da je do značajnog rasipanja i razvlačenja delova aviona došlo usled jakih priobalnih morskih struja.
Na konferenciji za novinare održanoj 29. decembra govoreno je o preliminarnim rezultatima jer javnosti je trebalo nešto reći. Ministar transporta Maksim Sokolov i načelnik Službe bezbednosti letenja Ratnog vazduhoplovstva RF general-poručnik Sergej Bajnetov saopštili su: let je trajao 70 sekundi, od trenutka pokretanja. Maksimalna visina koju je postigao avion bila je oko 250 metara pri brzini od 360-370 km/h. U izuzetno kratkom periodu od samo deset sekundi (sudeći po komunikaciji s tornjem) dogodila se vanredna situacija. Na potpuno iznenađenje i nenadanu katastrofu ukazuje i to da posada nije stigla da pošalje ni panični alarm za slučaj nesreće, niti da prijavi vanredno stanje.
Marta 2017. godine tehnički deo istage je završen. Dokazano je da avion nije pao već se razbio prilikom udara u vodu i to za vreme kontrolisanog leta (!). Umesto nabiranja visine pilot je počeo poniranje. Kakav je bio odziv komandi kod drugog pilota nije poznato. Razlog je mogla biti dezorjentacija. U mraku, on nije imao uvid na vizuelni položaj aviona jer nije ispred sebe u uspinjanju video ni orijentir ni horizont. Zašto tog momenta nije pogledao na instrumente? Možda i jeste, ali brzina i mala visina, uz tromost velikog aviona učinile su svoje.
Bura se ne smiruje
Novinari nisu ostavljali slučaj na miru. Novine.Ru (Газета.Ru) objavile su 26. aprila materijal koji svedoči o tome da je avion bio pretovaren. Navodno, posle dopune gorivom, masa aviona popela se na 110 umesto normiranih 98 tona, pri čemu posada o tome nije obaveštena. Ova tvrdnja je bila lako oboriva, što je dan kasnije uradio Istražni komitet RF jer avion nije mogao da poleti bez potpisa pilota i detaljnog zajedničkog ”prolaza” kroz ček-listu.
Ostaje diskutabilna varijanta da su piloti ”verovali na reč” zemaljskoj posadi koja je slavnom ansamblu progledala kroz prste zbog viška prtljaga. Sergej Šojgu, tada ministar odbrane, objavio je 24. maja da je konačna verzija jasna 99% i da će uskoro biti objavljena. Zaista, posle nedelju dana, 31. maja, objavljeno je da je prvi pilot, kapetan aviona, izgubio prostornu orijentaciju (situacionu spoznaju) i pogrešno postupio u svojoj reakciji koja je bila refleksna.
Na zvaničnom sajtu MO RF nije bilo dokumenta o kome je ministar govorio, niti je tim povodom organizovana konferencija za štampu. Umesto toga, 25. decembra 2017, godinu dana posle nesreće, na sajtu Istažnog komiteta RF pojavilo se saopštenje u kome se između ostalog kaže: ”Istraga na osnovu krivičnog dela koje je dovelo do katastrofe aviona produžava se u skladu s pozitivnim pravom”. Posle toga nikakvih više saopštenja na tom sajtu nije bilo.
Posle više informacija ”iz dobro obaveštenih izvora” o stalnom pomeranju saopštenja o rezultatima procesa, u decembru 2019. godine bilo je poznato da je krivični postupak obustavljen zbog nedostatka dokaza, a ceo predmet je proglašen državnom tajnom. Razvlačenje ovog tragičnog događaja nastavljeno je 13. aprila 2020. godine kada je Gradski sud Moskve (Московский городской суд) objavio da će biti ponovo razmotreno rešenje o zatvaranju istrage o padu aviona Tu-154.
Šta se dogodilo s ansamblom? Grubo je reći, ali Ansambl broji gotovo 300 članova pa je tragični gubitak u organizacionom i muzičkom smislu nadoknađen. Šou je morao da se nastavi.
