Teško je u Indiji, ali i bilo gde na svetu, biti Gandi. Ovo prezime je, pored svoje simoblike nenasilnog protesta, bar troje političara odvuklo u smrt. Indijska čelična ledi otišla je s ovoga sveta s najvećim brojem metaka u sebi, posle zloglasnog para Boni i Klajd. Trideset i tri zrna ispaljena iz neposredne blizine zapečatilo je njenu sudbinu.
Trideset ju je pogodilo, 23 su bili prostrelni, a sedam je ostalo u telu.Osam je bilo smrtonosno, ako to nekom nešto znači jer je i jedan bio dovoljan. Ogorčenje atentatora bilo je, po svoj prilici, ogromno, kada su tako ispraznili okvire. Možda su još samo mafijaši u svojim obračunima slali ovakve ”poruke” prepune olova.
Čime je izazvala takav gnev?
Indira Gandi (Indira Priyadarshini Gandhi)bila je jedino dete Kamale i Džavaharlala Nehrua, jednog od pokretača Pokreta nesvrstanih. Njen suprug, Feroz Gandi (Feroze Jehangir Gandhi) nije bio ni u kakvoj vezi s Mahatmom Gandijem. Indira, međutim, jeste jer joj je život okončan na isti način kao i njemu – uspelim atentatom.
Školovala se u Švajcarskoj i na Univerzidetu u Oksfordu (Somerville College), ali nije diplomirala. Nije ona jedina koja je zaboravila predizborna obećanja, pa se njena vlast neumoljivo pretvarala u diktatorsku, oslonjenu na vojne i policijske snage. Uz suspenziju građanskih sloboda i cenzuru štampe to je bilo dovoljno da se na njoj pojavi nevidljiva meta. Da li su tu metu uočili njeni telohranitelji, potrudićemo se da odgovorimo u ovom tekstu.
Operacija Plava zvezda
Povod za atentat bilo je uništenje baze separatističkih Sika (Halistanski pokret, Khalistan movement, ”Država čistih”) koji su se borili za nezavisnu državu na teritoriji Pendžaba. Napadnut je Zlatni hram u Amritsaru juna 1984. godine u kome se nalazila njihova baza. Akcija je izvedena vojnički trapavo i grubo, uz brojne žrtve i vrlo brzo je izazvala reakciju. Zašto ta akcija nije prepuštena policiji koja ume hirurški da to reši, ostaje pitanje.
Terorističke akcije Sika su pojačane, a oprezni indijski kontraobaveštajci profesionalno su savetovali da svi Siki budu povučeni iz obezbeđenja premijera. Bez obzira na savete uticajnog lidera Indijskog nacionalnog kongresa Indira je rešila da ignoriše upozorenja u tipično populističkoj želji da demonstrira poverenje u Sike. Ispostavilo se da je izabrala pogrešan metod.
Dan neostvarenih planova
Taj 31. oktobar isplaniran je kao i svi drugi dani u zgusnutoj satnici obaveza premijera. Ujutru je trebalo da ugosti Pitera Ustinova, čuvenog britanskog glumca, s kim je imala zakazan intervju. Odabrala je tradicionalni sari s tipičnim šafranskim ukrasima i to je bila prva greška. Skinula je pancir koji se nije uklapao u taj tradicionalni modni detalj.Moda ume ponekad da bude veoma opasna.Put ka salonu za prijeme gde se nalazila televizijska ekipa vodio je kroz otvoreno dvorište i bio je tradicionalno posut belim, sitnim šljunkom.
Na kraju staze dežurala su rutinski dva telohranitelja Sika sa plavim turbanima, prepoznatljivim obeležjem – Bint Sing (u većini izvora – Beant) i Satvant Sing. Istraga je kasnije utvrdila da je Bint, kako bi se našao na tom stražarskom mestu, zamenio smenu s drugim kolegom. Drugi telohranitelj, Satvant Sing zamolio je pre smene da ga stave na mesto koje se nalazilo bliže toaletu jer je imao probleme s varenjem (!). Dodatne, dve velike greške učinjene su zbog rutine komande obezbeđenja, pa spasa Indiri nije bilo.
Indiru su pratili njen lični sekretar R. K. Davan, službenik ličnog obezbeđenja Ramešvar Dajal i policajac Narajan Sing. Krenula je kroz baštu rezidencije prema mestu gde je trebalo da se snimi intervju. Prolazivši pored njih ona se osmehnula stražarskom paru u znak pozdrava. Na tu ljubaznost Bint koji je stajao levo potegao je revolver (0.38, nigde se ne spominje koji je model u pitanju) i triput pucao u Indiru. Neproveren podatak svedoči o pet ispaljenih metaka.
Posle njega Satvant je iz automatasterling ispraznio okvir od trideset metaka iz neposredne blizine. Indira je već pala. Bila je to egzekucija bez milosti, sa višestrukom ”overom”. Posle toga obojica su spustila oružje na zemlju a Bint je rekao: ”Uradio sam ono što je bila moja dužnost. Sad vi radite što hoćete”. Dvojica pratilaca iz ličnog obezbeđenja nisu stigla da reaguju. Piter Ustinov je kasnije izjavio (snimateljska ekipa je imala uključen hronometar) da je atentat izvršen u devet sati, osam minuta i 27 sekundi.
Prvi koji su službeno reagovali i priskočili bili su pripadnici Indo-tibetanske pogranične policije, Tarsem Sing Džamval i Ram Saran. Oni su savladali ubice i odveli ih u zgradu obezbeđenja. Međutim, tamo je posle nekolliko minuta ponovo počela pucnjava! Bint Sing je ubijen, a Satvant je bio teško ranjen, ali je preživeo. Nisu jasni uzroci ove paljbe. Službena verzija kaže da je Bint pokušao da otme automat od jednog telohranitelja, a Satvant je potegao skriveni kindžal.
Po ovoj verziji to je bila još jedna neprofesionalna reakcija obezbeđenja koje nije pretreslo privedene. Po drugoj verziji ogorčeni stražali su pucali u atentatore. Indira je odmah prebačena u Indijski institut za medicinu, u 09.30 po lokalnom vremenu, ali spasa joj nije bilo. Osam metaka je pogodilo vitalne organe. Posle četiri sata i pedeset minuta, uz više uzaludnih pokušaja reanimacije, proglašena je mrtvom.
Posledice
Vest o smrti Indire Gandi izazvala je talas pogroma na Sike u mnogim velikim gradovima Indije. za samo četiri dana ubijeno je gotovo tri hiljade ljudi, od toga 2.100 u samom glavnom gradu. Siki su ubijani u kućama, automobilima, vozovima. Nije se mnogo biralo mesto, a povod još manje. Mnogi su prebijani do smrti ili živi spaljivani. Žene Sika su više puta silovane. Takvo ponašanje podstrekivali su i neki pripadnici službi bezbednosti koji su doturali oružje razjarenoj masi. Samo 20 ljudi je tokom narednih godina pozvano na odgovornost i procesuirano zbog ovog linča.
Oproštaj s Indirom bio je u prisustvu miliona ljudi. Kremirana je na obali reke Džamni. Lomaču je potpalio njen sin Radživ Gandi, novi premijer koji je takođe završio kasnije kao žrtva atentata u samoubilačkom napadu teroriste. Po svoj prilici metoda gandizma nije moglo tako lako da zaživi. Posle dvanaestodnevne nacionalne žalosti njen pepeo je razvejan nad Himalajima.
Pri Sekretarijatu Kabineta ministara Indije 1985. godine obrazovana je Grupa specijalne zaštite (Special Protection Group) kojoj je osnovni zadatak bio i ostao lična zaštita premijera i njegove porodice, što je 1988. godine i zakonski regulisano. Deluje neverovatno takav pristup ovoj problematici, znajući krvavu istoriju indijskog potkontinenta. Kultura koja je stvorila sanskrt (osnovu indoevropskih jezika) i specifičan oblik filosofije nije umela da reši jedan banalan problem.
Šta se dogodilo sa zaverenicima? Satvant Sing je sa svojim pomagačem, Keharom Singom, 22. januara 1986. godine osuđen na smrtnu kaznu. Obojica su obešena šestog januara 1989. godine u jednom zatvoru u Nju Delhiju. Zašto se toliko čekalo? Procena je bila da će i ta egzekcija izazvati novi talas nereda pa su u saveznim državama Harjana i Pendžab (s najvećom koncentracijom Sika) preduzete mere protiv eventualnih nereda. Državne zgrade i sam zatvor bili su pod pojačanom celodnenom zaštitom. Tela obešenih su kremirana. Jedan od osuđenih, Balbir Sing, takođe je bio osuđen na smrt, no Vrhovni sud Indije ga je oslobodio krivice 1988. godine i oslobodio.
