Nova studija kineskih istraživača pokrenula je ozbiljnu raspravu o sposobnosti američkih sistema protivvazdušne odbrane da se nose sa hipersoničnim pretnjama. Tema je dobila dodatnu težinu nakon što je Iranski korpus islamske revolucionarne garde tvrdio da su neke njihove „hipersonične“ rakete i dronovi 5. marta probili američki sistem THAAD raspoređen u Izraelu.
Prema navodima IRGC-a, baražna paljba je uspela da probije izraelsku protivvazdušnu odbranu iznad Tel Aviva i da pogodi „važne vojne ciljeve“ „zapanjujućom brzinom“. Među navedenim ciljevima pominju se zgrada izraelskog Ministarstva odbrane i Međunarodni aerodrom Ben Gurion.
Kako prenosi South China Morning Post, ove tvrdnje navodno potvrđuju ranije procene kineskih istraživača da su postojeći američki sistemi opasno nadmašeni novom generacijom raketa.
Vođa studije Liao Longven i njegov tim navode da postojeća američka protivvazdušna odbrana teoretski može presresti određene hipersonične pretnje u terminalnoj fazi, ali da kombinacija brzine, manevarske sposobnosti i smanjene uočljivosti takvih sistema čini presretanje izuzetno teškim.
Izraelski višeslojni štit
U analizi je važno zadržati oprez. Izrael koristi višeslojni sistem protivvazdušne odbrane koji obuhvata Gvozdenu kupolu, Davidovu praćku, Strelu, rakete Patriot i američki THAAD.
Nijedan od ovih sistema nije apsolutno efikasan. Gvozdena kupola, prema javno dostupnim podacima, u idealnim uslovima postiže uspešnost između 85 i 90 procenata. Patriot, iako modernizovan, ostvaruje raspon uspešnosti od približno 40 do 70 procenata u zavisnosti od scenarija.
To znači da prolazak pojedinih projektila ne mora automatski dokazivati hipersoničnu superiornost.
Međutim, suštinski problem koji kineski autori ističu jeste da je većina postojećih sistema projektovana u eri kada su dominantnu pretnju predstavljale balističke rakete sa predvidljivom putanjom.
Šta hipersonično znači u praksi
Hipersonične rakete se definišu kao sistemi koji lete brzinom većom od 5 Maha, odnosno pet puta većom od brzine zvuka, ali brzina je samo deo u slagalici problema.
Za razliku od klasičnih balističkih projektila, koji prate relativno predvidljiv luk poput bačene kugle, hipersonična klizeća vozila mogu manevrisati tokom leta. Ona se kreću više kao vođeni avion koji velikom brzinom menja pravac.
Ta sposobnost kombinovana sa velikom brzinom dramatično smanjuje vreme reakcije sistema odbrane.
Presretanje u svemiru i u završnoj fazi
Sistemi protivraketne odbrane funkcionišu u dve osnovne faze.
Prva je presretanje na sredini kursa, koje se odvija van atmosfere. Sistemi poput GMD i Aegis SM-3 prate projektil u svemiru i pokušavaju da ga kinetički presretnu. Pošto hipersonične rakete veći deo putanje provode unutar atmosfere, ovakvi sistemi postaju znatno manje efikasni.
Druga faza je terminalna, odnosno završna faza leta. Tu deluju sistemi poput THAAD-a, Patriot-a i Aegis SM-2/SM-6. Oni pokušavaju da unište projektil u poslednjim sekundama pre udara.
Upravo tu kineski istraživači vide ključnu ranjivost.
Problem ubrzanja i manevra
Prema navodima tima Liaoa Longvena, kada se hipersonična klizeća jedrilica približi cilju, može se naglo obrušiti i promeniti ugao napada koristeći uzgon.
Da bi presretač poput PAC-3 MSE uspešno reagovao, mora imati dva do tri puta veće bočno ubrzanje od mete, veću brzinu i snažan uzgon za korekcije u poslednjem trenutku.
U praksi to znači da presretač mora biti agilniji od samog hipersoničnog projektila, što je tehnički izuzetno zahtevno, a vremena gotovo da nema.
Kod ciljeva koji se kreću stotinama kilometara na sat, margina greške meri se sekundama.
Čak i pogodak možda nije dovoljan
Kineski istraživači ukazuju i na još jedan problem. Čak i ako presretač uspe da pogodi metu, to ne mora nužno značiti njeno uništenje.
Hipersonično oružje se projektuje sa određenim stepenom otpornosti na oštećenja i sa redundantnim sistemima napajanja. Ako presretač ne pogodi vitalnu tačku ili ne izazove dovoljnu strukturalnu štetu, projektil može nastaviti misiju.
Drugim rečima, kinetički pogodak nije garancija neutralizacije.
Iranske hipersonične rakete zaobišle su sistem protivraketne odbrane THAAD i pogodile centralni Izrael, izveštaj kineskog Global Times. pic.twitter.com/DhIXlFJ71y
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 7, 2026
Geopolitička dimenzija
Tvrdnje IRGC-a o probijanju THAAD-a i kineska studija o ranjivosti američkih sistema uklapaju se u širu stratešku naraciju o kraju dominacije klasičnih PVO koncepata.
Ipak, svaku ovakvu tvrdnju treba analizirati pažljivo. Podaci o realnim performansama sistema u borbenim uslovima često ostaju klasifikovani. Javne procene, bilo sa američke, izraelske, iranske ili kineske strane, nose element propagande i strateškog signaliziranja.
Ono što je nesporno jeste da hipersonične tehnologije menjaju prirodu protivraketne odbrane. Ako se pokaže da postojeći sistemi zaista imaju ozbiljne slabosti, to bi moglo pokrenuti novu fazu trke u naoružanju, u kojoj će razvoj senzora, presretača i sistema ranog upozorenja postati prioritet.
U toj igri, pitanje više nije samo da li sistem može da pogodi metu, već da li uopšte može da je sustigne.
