Veliki deo iranskog vojnog i političkog rukovodstva navodno je eliminisan u zajedničkoj američko-izraelskoj vazdušnoj kampanji izvedenoj 28. februara 2026. godine. Operacije, koje Pentagon vodi pod šifrom „Epski bes“, a Izrael pod nazivom „Lavlja rika“, označene su kao najdublji udar na komandnu strukturu Islamske Republike od početka eskalacije.
Prema izveštaju dopisnika Rojtersa za nacionalnu bezbednost Fila Stjuarta, pozivajući se na izvor blizak iranskom političkom establišmentu, u napadima je ubijeno više visokih komandanata Korpusa islamske revolucionarne garde, kao i političkih zvaničnika. Isti izvor je potvrdio da su mete bile strukture povezane sa vrhom vojnog i političkog aparata, što ukazuje da cilj operacije nije bila samo infrastruktura, već i degradacija komandnog nivoa.
Iran je u međuvremenu zvanično potvrdio smrt vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija. Državna novinska agencija IRNA saopštila je da je ubijen u američko-izraelskom vazdušnom napadu na Teheran. U istom napadu, prema navodima agencije, poginuli su i predstavnik vođe u Vrhovnom savetu odbrane Ali Šamkani savetnik vrhovnog vođe za nuklearni program, vrhovni komandant IRGC-a Mohamed Pakpur, kao i članovi Hamneijeve porodice.
Identiteti svih poginulih nisu još zvanično jasni, ali među imenima koja se pominju kao mete i potvrđene žrtve nalaze se još i brigadni general Mohamed Kazemi, šef obaveštajne službe IRGC-a, kao i oficiri Hasan Mohageg i Mohsen Bageri.
Eksplozije su zabeležene u Teheranu, Komu, Isfahanu, Kermanšahu i drugim gradovima, gde su pogođeni vojna infrastruktura, komandni centri i objekti povezani sa nuklearnim programom. U vreme objavljivanja, nezavisna verifikacija svih prijavljenih žrtava ostala je ograničena, a iranske vlasti nisu zvanično potvrdile navode o gubicima u vrhu države.
Dok su prve procene ukazivale na jasnu vojnu superiornost SAD i Izraela u početnoj fazi, drugi dan sukoba pokazao je da Teheran ne namerava da kapitulira. Iranski IRGC pokrenuo je nove napade na američke baze u regionu Persijskog zaliva. Udarima su pogođene lokacije u Erbilu u iračkom Kurdistanu, Manami u Bahreinu, Dohi u Kataru i luci Džebel Ali u Dubaiju.
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je smrt ajatolaha Hamneija i reagovao je oštro na najave iranskih odmazdnih udara. Na svojoj društvenoj mreži „Truth Social“ poručio je da Iran ne bi trebalo da nastavi sa napadima, upozorivši da će u suprotnom uslediti udar „silom kakvu nikada ranije nisu videli“.
„Iran je upravo objavio da će danas snažno udariti, snažnije nego ikad pre. Bolje da to ne urade, jer ako to urade, udarićemo ih silom kakvu nikada ranije nisu videli“, napisao je Tramp.
Ipak, u Iranu su revanšistička raspoloženja snažna, a proiranske grupe u regionu deluju spremno da podrže Teheran. U situaciji u kojoj bi prihvatanje ultimatuma značilo priznanje poraza, iranski režim se nalazi u poziciji u kojoj, prema oceni brojnih analitičara, nema mnogo prostora za povlačenje.
Iran je, prema izveštajima, izveo raketne napade na Tel Aviv i druge izraelske gradove. Iranske rakete su u pojedinim slučajevima probile izraelski sistem vazdušne i raketne odbrane, nanoseći značajnu štetu zgradama i infrastrukturi. Prema dostupnim informacijama, projektili su detektovani u blizini ključnih vojnih i obaveštajnih objekata. Izraelski mediji, uključujući publikaciju TOI, izveštavali su o kontinuiranim operacijama protivvazdušne odbrane tokom noći.
Paralelno s tim, Iran je nastavio napade na Ujedinjene Arapske Emirate, čiju teritoriju SAD koriste kao logističku bazu za operacije protiv Islamske Republike. Novi talas udara bio je usmeren na Dubai, glavno poslovno i turističko središte regiona. Dronovi su izazvali požar na još jednom neboderu, dok su napadi pogodili i međunarodni aerodrom u Dubaiju, ključno vazduhoplovno čvorište Bliskog istoka.
Teheran tvrdi da se američki vojni teret namenjen operacijama protiv Irana pretovaruje preko Dubaija. Zbog napada na UAE, brojni strani turisti sklonili su se u podzemne parkinge i podrume kako bi izbegli talase raketnih i dron udara. Vazdušni saobraćaj između zemalja Bliskog istoka i ostatka sveta praktično je paralizovan, a preko 2500 letova je otkazano.
Uprkos eskalaciji, Tramp nagoveštava da operacija ne bi trebalo da traje dugo. Prema njegovim rečima, Iran je pretrpeo ogromnu štetu i neće moći da se oporavi još dugo vremena. Američki predsednik poručio je da bi vojna kampanja mogla biti okončana za nekoliko dana.
Ipak, dinamika sukoba pokazuje da se situacija razvija u nepredvidivom pravcu. Eliminacija visokih komandanata i političkih figura može promeniti strukturu odlučivanja u Teheranu, ali istovremeno nosi rizik dodatne radikalizacije odgovora. Region se suočava sa najopasnijim trenutkom u poslednjim decenijama, dok obe strane nastavljaju razmenu udara bez jasnih naznaka brzog smirivanja.
Iranski parlament najavljuje razarajući odgovor i „konačnu osvetu“
Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf zapretio je Sjedinjenim Državama i Izraelu daljim razornim i izuzetno bolnim udarima na ciljeve u regionu, poručujući da je „došlo vreme za konačnu osvetu“. Prema njegovim rečima, odgovor Islamske Republike biće „toliko razoran da će protivnici biti primorani da mole za milost“.
Kalibaf je izjavio da se Iran temeljno pripremao za sve moguće scenarije, uključujući i situaciju nakon smrti vrhovnog vođe. Naglasio je da su predsednik SAD i izraelski premijer „prešli crvene linije“ i da „moraju platiti cenu“, dodajući da će „biti pozvani na odgovornost“. Obraćajući se Vašingtonu i Tel Avivu, ponovio je da su „prešli crvenu liniju i da za to moraju snositi posledice“.
Nakon smrti vrhovnog vođe, proceduru izbora naslednika pokreće Skupština stručnjaka, telo od 88 sveštenika, koje je zaduženo za imenovanje novog vrhovnog vođe Islamske Republike.
